Stručnjaci Nemačke kosmičke agencije, DLR, i ESA-e kažu da delovi nemačkog kosmičkog teleskopa ROSAT, koji nekontrolisano kruži oko Zemlje, mogu pasti na našu planetu izmedju 21. i 25. oktobra.
Za sada nema vesti o oblasti koja može biti ugrožena. "To ćemo biti u stanju da kažemo sat ili dva pre pada" - kažu u ESA-i.
Onog trenutka kada aparat bude ušao u atmosferu, njegov dalji let postaje krajnje nepredvidiv. Teleskop ROSAT, koji je korišćen za registrovanje izvora rendgenskog zračenja, ima masu od 2,7t. Očekuje se da tridesetak većih segmenata teleskopa ukupne mase 1,7t neće sagoreti. Prema DLR, verovatnoća da neki od delova teleskopa ROSAT ugrozi život ljudi je 1:2000.
Podsećamo, kada je prošlog septembra u vode Tihog okeana pao jedan američki satelit mase 6,5 t, procenjena verovatnoća da neki žovek nastrada od njegovih delova je iznosila 1:3200.
ROSAT je lansiran 1. juna 1990. sa Kejp Kanaverala (SAD), a njegova misija je trajala osam godina
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike.
Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč".
Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike.
Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”.
Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut".
Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1".
Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.