O tome, naravno, u potpunosti govore brojčani podaci: veličina prečnika Meseca (3500 km), površine, obima. Ali brojevi, nezamenjivi u proračunima, beskorisni su u pružanju predodžbe o veličini, za šta nam pomaže samo mašta.
...Ali Habl ni tu nije stao. Sada je objavljena još jedna čudesna fotografija. To je kombinacija 7500 ekspozicija načinjenih tokom 16 godina. Na području veličine punog Meseca na toj kompozitnoj fotografiji zabeleženo je 30 puta više galaksija nego što se vide u Hablovom Ultradubokom polju: njih 265.000! gledano unazad u vremenu najstarije galaksije na ovom snimku pustile su svoje svetlo ka nama samo 500 miliona godina nakon Velikog praska.
Sledeće dve noći izađite napolje, razgrnite oblake i posmatrajte Eta Akvaride, zvezde padalice, drugim rečima meteore, koji ovih dana prividno izviru iz sazvežđa Aquarius ili, kako bismo mi rekli, Vodolija, pa ih po tom sazvežđu tako i zovemo. Ali otkud ono „eta“? Eta (η) je najsjajnija zvezda istog sazvežđa i upravo iz njene okoline ovi meteori i dolaze.
Trenutno, svakako najzanimljivija avatura u kosmosu u kojoj učetvuju naši roboti jeste odiseja 'Hayabuse 2', o kojoj povremeno pišem. Ko prati ovu priču, zna da je sonda 5. aprila već ispalila bakarni projektil težak 2,5 kg u asteroid Rjugu. Na nedavnom brifingu, JAXA je objavila najnovije detalje.
Ovo je detalj sa Arabia Terra, velikog planinskog područja na Marsu. Ceo predeo je veoma kraterisan i vrlo erodiran. Naziv Arabia Terra ovoj oblasti nadenuo je 1879. italijanski astronom Đovani Skjapareli po Arabijskom oluostrvu na Zemlji.
Nasin snimak ove oblasti obradio je sjajni Sean Doran.
Zvezdani točak, vrtljiva karta, vrteća karta, obrtna karta, planisfera… sve tu to nazivi za kartu dubokog neba koja pomeranjem jednog od svojih elemenata prikazuje nebeske objekte za birani datum i sat. Možete tako namestiti kartu da vidite izgled neba u momentu svog rođenja, ili na dan Nove godine, Osmog marta, ili za bilo koji dan i sat u godini.
Sirius je najsjajnija zvezda na noćnom nebu Zemlje. Njena prividna veličina je -1,46 m, a od nas je udaljena 8,6 svetlosnih godina. Ime ove zvezde vuče poreklo od staro-grčke reči Σείριος Seirios, u značenju užaren, usijan. To je jedna od nama najbližih zvezda, a i dalje se približava Suncu tako da joj lagano rase sjaj i to će trajati sledećih 60 000 godina. Nakon toga, rastojanje između Siriusa i Sunčevog sistema će početi da raste, ali će ipak Sirius i dalje biti najsjajnija zvezda na nebu Zemlje (izuzimajući Sunce) sledećih 210 000 godina.