Uskoro izlazi nova elekronska knjiga Draška Dragovića:
MARINER IV: prve slike Marsa
"Koji bi bio najvažniji trenutak u istoriji istraživanja Marsa? Bez sumnje, poseta Nasine sonde 'Mariner IV' u julu 1965. Zahvaljujući ovom malom brodu, čovečanstvo je prvi put moglo da ugleda površinu Crvene planete. No, na opšte razočaranje, 21 fotografija koju je sonda poslala, nisu prikazivale 'zelene ljude' ili kanale ispunjene vodom koje je izgradila egzotična civilizacija.
Juče, u četvrtak 30. januara ove 2020. godine u prostorijama opservatorije na Petrovaradinskoj tvrđavi održan je prvi ovogodišnji sastanak Astronomskog društva „Novi Sad“.
Učenici osnovne škole Jovan Jovanović Zmaj iz Sremske Mitrovice uspostavili su kontakt sa Međunarodnom svemirskom stanicom i razgovarali sa italijanskim astronautom Lukom Parmitanom.
U naučnoj zajednici postoji određeni konsenzus da sledeća Nasina skupa misija – klase 'Flagship' – mora da cilja ili na Veneru, ili na Uran i Neptun (Mars ima sopstveni nezavisni istraživački program). Istraživanje Venere je moguće pomoću misija tipa 'Discovery' ili 'New Frontiers', koje su jednostavnije i jeftinije, ali kvalitetno istraživanje ledenih divova praktično je nemoguće ukoliko ne bude uključena složena i napredna sonda. Na zahtev američkog Kongresa, NASA je 2015. započela proučavanje mogućnosti slanja misije na Uran i Neptun otprilike oko 2030. godine, o čemu sam krajem prošle godine napisao veliku seriju priča. Nažalost, priroda se urotila ne bi li ovu misiju učinila sve sem jednostavnom.
Svaka letelica koja je sletela, ili se slupala na Mars ostavila je manje ili više krhotina zavisno od svog dizajna. Neke su jednostavno eksplodirale prilikom udara o tlo rasipajući svoje delove po okolini. Na jednom mestu može se naći donji toplotni štit, na drugom gornji, na trećem može da se nađe padobran itd. Mesta nekih krhotina su utvrđena, a ima i slučajeva da ni glavna svemirska letelica nije pronađena i postoje samo neke pretpostavke gde se one sada nalaze. To je na primer slučaj sa letelicama Mars 2, Mars 3 i Mars 9, zatim Mars Polar Lender i dve sonde Deep Space 2.
Početak letova na Mars bio je obeležen velikim i brojnim neuspesima, od kojih nam danas više njih deluju prosto komično. Pa, neka zemlja uloži bezbroj para u fantastičnu misiju i onda misija propadne zato što se u kritičnom momentu antena na letelici pogrešno usmeri i sa njom izgubi kontakt. Ili sve prođe u redu i letelica počne da se spušta na planetu nakon čega sagori u atmosferi jer su operateri na zemlji koristili pogrešne merne jedinice.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
