Naša planeta ima ograničene resurse, ali neke od sirovina koje ćemo uskoro potrošiti možemo pronaći u kosmosu. Konkretno, na asteroidima, malim telima s gotovo neograničenom količinom metala, 'retkih zemalja' i drugih elemenata koji na Zemlji počinju da nestaju[1] (ili koji imaju sve skuplje troškove ekstrakcije u smislu energije i zaštite okoline). Ovo atraktivno polazište osnova je za rudarenje na asteroidima. Ali, ostavljajući po strani tehnologiju za izvlačenje elemenata i jedinjenja iz asteroida kakvu danas ne posedujemo, kakvi su zapravo ti metalni asteroidi?
'Voyager-2' ostaje sam u međuzvezdanom kosmosu do 2021.
Baš sam nedavno pisao o Putnicima i mislio sam da više neće biti vesti od njih dok se ne ugase. Ali mafiš – NASA je javila da će 'Voyager-2' ostati bez kontakta sa Zemljom najmanje 11 meseci! Da li to diskretno dižu ruke od njega ili je nešto trivijalnije u pitanju? Pročitaj.
Sledećeg meseca će biti tačno 83 godine od kada je osnovana jedna od kompanija bez koje bi istorija svetske kosmonautike bila drastično okrnjena. Kompanija je osnovana davne 1937. godine kao OKB-301, sovjetski biro za konstruisanje. Oktobra 1945. godine, za šefa konstruktorskog biroa dolazi inženjer Semjon Lavočkin. Tokom II sv. rata njegovi klipni avioni su činili okosnicu avijacije Crvene armije, da bi se kasnije, posle rata, prebacili na projektile i mlazne avione. Nakon smrti glavnog inženjera, OKB-301 je podlegao rastućoj moći Vladimira Čelomeja i krajem decembra 1962. postao podružnica OKB-52 №3, koji će godinama biti glavni konkurent Koroljevu. Naročito su postali slavni po uspešnim međuplanetnim sondama za donošenje uzoraka sa Meseca, programu 'Lunohod' i programima 'Vega', 'Fobos' itd. Bivši OKB-301 je 1971. promenio nazim i postao NPO 'Lavočkin'. Početkom 2012, direktori 'Lavočkina' su se suočili s administrativnom kaznom zbog toga što su napravili propuste prilikom dizajniranja računara što je uzrokovalo pad ruskog broda 'Fobos-Grunt'. Ovog leta ih očekuje veliki ispit, jer svi iščekujemo 'ExoMars' koji će nositi ruski lender.
(ne, ovo nije priča o novom Nasinom brodu već o nečem mnogo VEĆEM)
Navikli smo da čitamo kako su međuplanetna putovanja skupa, složena i da zahtevaju mnogo vremena. Znamo da će putnička misija na Mars potrajati duže od godinu dana, možda i tri. Ali šta ako to nije istina? Šta ako ti kažem da možemo da stignemo do Crvene planete za mesec dana? Ili da smo u stanju da pošaljemo ka Jupiteru brod sa 20 ljudi? I sve to koristeći tehnologiju od pre četiri decenije. Čini se nemogućim, ali u stvarnosti je vrlo jednostavno: treba nam samo hiljadu nuklearnih bombi male snage!
Tokom poslednjih decenija prošlog veka, u svim oblastima, od nauke i tehnike pa do političkih uticaja, na svim nivoima se vodio rat između Sovjeta i Amerikanaca. Kada pričamo o aeronautici tog doba, na ovom sajtu se najčešće osvrćemo na trku u osvajanju kosmosa, ali ne treba da zaboravimo da se trka odvijala i na zemlji. Jadno od glavnih oružja Sovjeta u svim oblastima bila je – veličina. Voleli su da pokažu svetu i Amerikancima da niko ne može da napravi nešto veće, duže, teže itd. od prve i najveće komunističke zemlje
Najveće misterije moderne astronomije su tamna materija i tamna energija. Znanje o njima može stati u jednu rečenicu. Naučnici znaju da postoje i znaju koliko ih ima u svemiru. I to je sve. Šta je tamna materija, šta je tamna energija – ne zna se. Postoje pretpostavke, ali bez pouzdanih dokaza. Da misterija bude veća zna se da obe dominiraju univerzumom, svaka na svoj način i da oblikuje njegovu sudbinu. Ali šta su – to niko ne zna. Uostalom i naučnici ih i zovu „tamnim“ baš zato što ih ne znaju, što ih obavija tama neznanja. Inače taj pridev ne govori o njihovim fizičkim svojstvima.
O temi zagađenja, njegovih posledica po čoveka, živi svet i planetu, kao i o mogućim rešenjima govorili su dr Mira Aničić Urošević, iz Laboratorije za fiziku životne sredine Instituta za fiziku u Beogradu, dr Vladimir Đurđević, klimatolog sa Fizičkog fakulteta u Univerziteta u Beogradu, Aleksandar Macura iz RES Fondacije, ekspert za energetski sistem i dr Slobodan Vukosavić, profesor na Elektrotehničkom fakultet u Beogradu i dopisni član SANU. Tribinu je moderirao Slobodan Bubnjević.
Po novim istraživanjima naučnika crna rupa udaljena oko 390 miliona svetlosnih godina izazvala je do sada najveću ikada zabeleženu erupciju u svemiru. Ta crna rupa se nalazi središtu galaktičkog jata Ophiucus.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
