Kroz čitavu ovu seriju provlači se diskretno tema determinizma sveta. Dakle da li postoji slobodna volja ili je sve, baš sve predodređeno, neminovno ma koliko se činilo da sami, svojom voljom donosimo odluke. Da li ja jedem zato što sam tako, svojom voljom odlučio ili je moja odluka da jedem samo posledica brojnih prethodnih uzroka, recimo toga što sam gladan.
Venera je jedna od 8 (za ljubitelje Plutona 9 😃) planeta Sunčevog sistema. Nalazi se između Zemlje i Merkura i na granici habitacione zone. Iako je blizu zone koja garantuje nastanjivost u blizini matične zvezde, to jest Sunca, život na njoj je defakto nemoguć. Uslovi koji vladaju na njenoj površini....
Astrognozija je grana astronomije koja se bavi prepoznavanjem zvrzda i sazvežđa na nebu orijentacijom pomoću „ključnih zvezda“. U astrognoziju spada i pronalaženje galaksija i maglina istom tehnikom. Primera radi, ako biste hteli da na noćnom nebu pronađete galakciju Andromeda, prvo biste trebali da znate gde je i kako izgleda sazvežđe Kasiopeja.
Amerikanci vlastitim snagama uskoro (ponovo) u svemiru.
Nakon gotovo deset godina potpune ovisnosti o ruskim svemirskim brodovima amerikanci planiraju 27. maja u svemiru zaploviti vlastitim svemirskim brodom.
Evo, noćas mi preletjeli iznad zvjezdarnice Apollo. Vide se tragovi zvijezda, a preko njih "izbrazdani" tragovi StarLink satelita dok su letjeli preko noćnog neba. Dolje se vidi dio sunčanog sata Sagitta Borealis i strijela gnomona koja pokazuje gdje se nalazi sjeverni nebeski pol i zvijezda Sjevernjača.
Ako postoji nešto što pažljivi čitaoci našeg sajta znaju, to je da je panorama ruskih raketa neverovatno nestabilna, toliko da je gotovo nemoguće pratiti različite projekte koji se neočekivano pojavljuju, nestaju, oživljavaju ili menjaju imena. U svakom slučaju, pokušajmo zajedno da sve ukapiramo koristeći sliku koju je šef 'Roskosmosa', Dmitri Rogozin, objavio pre neki dan na svom Twitteru. Sledećih deset godina 'Roskosmos'planira da u opticaju ima oko osam različitih orbitalnih lansera. Kao što se to događa već više od decenije, raketni projekti su podeljeni, otprilike u dve kolone: one koja se temelji na motoru RD-191 s jednom komorom za sagorevanje i one koja se temelji na motorima RD-180 i RD-171 s dve odn. četiri komore za sagorevanje. Svi ovi motori sagorevaju kerozin i tečni kiseonik (kerolox).
Ako postoji nešto što pažljivi čitaoci našeg sajta znaju, to je da je panorama ruskih raketa neverovatno nestabilna, toliko da je gotovo nemoguće pratiti različite projekte koji se neočekivano pojavljuju, nestaju, oživljavaju ili menjaju imena. U svakom slučaju, pokušajmo zajedno da sve ukapiramo koristeći sliku koju je šef 'Roskosmosa', Dmitri Rogozin, objavio pre neki dan na svom Twitteru. Sledećih deset godina 'Roskosmos'planira da u opticaju ima oko osam različitih orbitalnih lansera. Kao što se to događa već više od decenije, raketni projekti su podeljeni, otprilike u dve kolone: one koja se temelji na motoru RD-191 s jednom komorom za sagorevanje i one koja se temelji na motorima RD-180 i RD-171 s dve odn. četiri komore za sagorevanje. Svi ovi motori sagorevaju kerozin i tečni kiseonik (kerolox).
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
