Crne rupe spadaju u najčudnije objekte u svemiru. To su masivni objekti sa toliko snažnom gravitacijom da sve materijalno privlači i usisava i ništa, baš ništa iz nje ne može da izađe. Najčešći tipovi crnih rupa su crne rupe mase zvezde i supermasivne crne rupe. Crne rupe zvezdane mase nastaju kada eksplodiraju masivne zvezde, ostavljajući iza sebe crnu rupu sa masom od samo nekoliko sunaca. Supermasivne crne rupe postoje u srcima galaksija i imaju masu od čak nekoliko milioina Sunca, pa čak i mnogo više od toga.
Tako pričaju astronomi i drugi naučnici u čiju delatnost spada ovaj događaj. Ali istovremeno isti ti će nas ubeđivati da se sve galaksije međusobno udaljavaju i to besomučnom brzinom
Za par dana 25.10.2022. imaćemo priliku da posmatramo delimično pomračenje Sunca. Posmatranje Sunca i njegovog pomračenja nažalost zahteva posebne pripreme, specijalne filtere ili posebne instrumente. Nabavka ovih filtera može biti problematična zato vam predlažemo jednostavnu metodu kojom možete posmatrati pomračenje i koja je dostupna skoro svakom.
Posmatrane manjim teleskopom, planetarne magline neodoljivo podsećaju na diskove planeta, otud su i dobile ime. Planetarne magline su gasoviti ostaci atmosfera umrlih zvezda. Na fotografijama, snimljenim velikim teleskopima i dugim eskpozicijama opažamo raznolikost čudnovatih oblika koje smaterijaaju gasovi u maglinama. Za mnoge su to najlepši objekti na nebu. Za astrofizičare to su najbolje kosmičke laboratorije, u kojima mogu u prirodnim uslovima proučavati fizičke procese u međuzvezdanoj materiji.
„Stubovi stvaranja“ (Pillars of Creation) spadaju u najpoznatije i najatraktivnije objekte na nebu. Svoju popularnost duguju divnoj fotografiji Svemirskog teleskopa Habl iz 1995. godine. Ona je zadivila i astronome i čitavu javnost i brzo je postala simbol moći tog teleskopa.
U utorak, 25. oktobra 2022. godine senka Meseca će projuriti planetom, tj. Mesec će zakloniti Sunce, posmatrano iz nekih delova planete. Biće to delimično pomračenje Sunca jer Mesec neće potpuno zakloniti Sunce.
Danas je to postala tehnički izvediva romantika. Dennis Tito, prvi kozmonaut-turist, poletio je 2001. u svemir ruskim svemirskim brodom Soyuz. Za desetak dana boravka u bestežinskom stanju
Teško je na ovoj fotografiji prepoznati površinu nebeskog tela, a ipak to je veliki Jupiterov satelit, Evropa. Vidi se površina od 150 sa 200 kilometara zaleđenog dalekog sveta. Pri dnu desno je neobična forma, bar na prvi pogled. To je zaleđena voda koja je iz nedara satelita izbila na površinu. S jedne do druge strane tog zareza ima oko 37 kilometara. njegova visina je blizu 70 kilometara.
Posljednjih dvadesetak dana imao sam dva krasna putovanja, druženja sa astro prijateljima, starim i onim novim. Nekako ne stigoh da sve to odmah objavim. Razlog: Stigla drva. Putin može da zavrće plin i naftu koliko hoće, mi imamo grijanje barem ove zime (o nuklearnoj zimi ne bih).
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
