|
Bivši radnici Černobilja o seriji 'Černobilj' Mini-serija u HBO produkciji “Černobilj” svojevrsna je dramatizacija najveće i najstrašnije nuklearne katastrofe na svetu. Ali, koliko je realno prikazana katastrofa iz 1986. godine? Bivši černobiljski radnici dali su svoje mišljenje. |
|
|
|
Da li Zemlju čeka novi Černobilj?
Černobilj – biljke prkose radijaciji
Komentari
https://envirowatchrangitikei.wordpress.com/2017/05/28/all-fish-from-pacific-tested-positive-for-fukushima/
Vi Rajs, stalno izvrćete moje reči. Niti sam pominjao generalnog sekretara OUN, niti sam tvrdio da se na istoku sve skriva, a da na zapadu caruje istina. Pročitajte to što pišem pre nego što komentarišete.
Puno toga tvrdite, ali ni jedan argument ne navodite. A očekujete valda da verujemo u nešto samo zato što ste to vi rekli. Pa to je naivno sa vaše strane.
Iskreno sam se nadao da ćete napisati neki tekst na ovu temu i da ga pružimo na uvid čitaocima, ali sad ispada da vi o svemu tome i ne znate puno i zato govorite samo prazne fraze.
Jasno je da svako gleda svoje interese, i SAD i Rusija i Kina itd. mada, moram da primetim, da ima i nekih razlika kad se govori o medijima.
Uzmite na primer koliko je filmova u SAD snimljeno protiv rata u Vijetnamu, i koliko je članaka i TV emisija o tome napravljeno. Nekoliko filmova i dokumentarnih i igranih govori o aferi Votergejt (tako nešto je nezamislivo u Kini i Rusiji) itd. A Oliver Ston je napravio čitavu seriju „The Untold History of the United States“ koja nije baš prijatna po samu Ameriku. Sem toga, ako se dobro sećam postoji i bar jedan igrani film koji razmatra nuklearni incident u SAD (glumila je Džejn Fonda u njemu) i to u vrlo negativnom svetlu po same SAD. I tako dalje. Kad nastane neki nuklearni problem u SAD o tome će prvi i najžešće pisati baš američki mediji.
Ali, tačno je da su obe strane (i zapad i istok) pristrasne i da opanjkavaju jedni druge. Uostalom, čitajte vesti. Kada nastane neki problem u svetu čovek više i ne zna šta je od svega istina.
U pravu ste kada kažete da je neophodna međunarodna kontrola i praćenje nuklearnog materijala. Zapravo, verujem da takvo telo i postoji, samo ono nema gotovo nikakvu moć i njegov rad se svodi na pisanje izveštaja.
Tvrdeći da se na istoku sve skriva, a na zapadu caruje istina, dao si svoj otisak u ovoj diskusiji. Sve je jasno... Ne zaboravi da američku politiku kroji Pentagon i da je nebitno ko je predsjednik. U odnosu na jednog čovjeka u SSSR, ovo je gora stvar, jer traje neprekidno više od 50 godina. U SSSR je bar bilo promjena, a u SAD, nikad neće. Kao što sam napisao 50% incidenata se desilo u SAD. E sad, da li mi znamo pravu istinu o težini incidenata, nikad nećemo znati, kao što ne znamo o onim incidentima koje sam naveo.
Uostalom, Dragan je sve objasnio.
Da imam opciju crtanja, nacrtao bi ti...
A što se tiče članaka, oni se ne pišu u medijskom mraku, a mi znamo ko je ugasio to svijetlo!
Aj uzdravlje, nemam više vremena....
Ma vi ste nešto pobrkali. Otkud vam ideja da generalni sekretar OUN nije autoritet??? Ja tako nešto nisam rekao.
Ne razumem šta želite sa člankom koji ste poslali. Google o tome (marshall islands bomb) izbaci „9,070,000 results”. Sve nuklearne zemlje su vršile nuklearne probe i SSSR i SAD i Francuska i GB…. I sve zemlje imaju problem čuvanja nuklearnog otpada. Ako su probe na Maršalskim ostrvima napravile veću štetu - pa ponudio sam vam da napišete članak. Tema je i važna i interesantna i naši čitaoci bi bili zadovoljni da nešto o tome pročitaju.
Na neki način nalazimo se u kamenom dobu kada je u pitanju nuklearni materijal jer incidenti prave štetu celoj planeti, a kontrola i praćenje incidenta je unutar zatvorenih krugova. Ispravno bi bilo da rad sa nuklearnim materijalma, čiji bi incident mogao da pređe granice države, bude pod obavezom praćenja međunardnog tela. To ne bi sprečilo incident ali bi dovelo do se ima stvarni uvid u načinjenu štetu i podiglo bi svest celog sveta o daljim koracima prevencije i saniranja.
Ako generalni sekretar UN-a za tebe nije dovoljan autoritet, ja stvarno ne znam tko je!? (čitaj članak)
Isto tako taj zapadni sistem je jednpartijski,, autokratski i totaliristički, samo što je tako koncipiran da se to ne vidi.
Stvarno nemam vremena za prepucavanje sa tobom, ali evo nešto na brzinu:
https://www.blic.rs/vesti/svet/nuklearni-kovceg-na-ostrvu-gde-je-testirano-je-najmocnije-atomsko-oruzje-pocinju-da/ysvtxd6
Pozdrav
Izvinjavam se, ali besmisleno je i pomisliti da je u jednopartijskom , autokratskom i totalitarističk om režimu (kakav je bio SSSR) istina dostupnija nego u demokratskom. U političkom sistemu u kome vladar (ili uzan krug ljudi) po svom nahođenju odlučuje šta sme, a šta ne sme da se objavljuje u medijima - ne postoji istina, već samo odluka državnog aparata, odluka u koju ne sme da se sumnja.
O Černobilju se danas najviše zna ono što je od podataka prokrijumčareno .
Pošto, kako se čini, poznajete tematiku nuklearnih incidenata, hajde napišite članak o tome šta se to krije o Fokušimi i Maršalovim ostrvima, napišite istinu o tome, pa da i ostali čitaoci budu bolje informisani. Razume se, članak mora da se zasniva na relevantnim podacima i na relevantnim izvorima podataka, a nikako ne sme da bude zasnovan na podacima bez valjanih argumenata, čuvenim pijačnim teorijama zavere i slično.
Mada nije neophodno, bilo bi dobro da pošaljete i neku odgovarajuću ilustraciju.
Fokušima još uvijek nije sanirana i pitanje je da li je to uopšte moguće. Mi možemo pisati svašta, ali je činjenica da se o Černobilju sve zna, a o Fokušimi, Maršalovim ostrvima i nesrećama u SAD, zna veoma malo.
Toliko o tome ko prikriva istinu!
Teško je složiti se sa ovim komentarom. Pre svega, fizičari (npr. dr Milošević, PMF Niš) kažu da je Černobiljska katastrofa bila daleko većih razmera od katastrofe u Fukušimi – zvanično. Što se nezvaničnih stavova tiče, oni su još porazniji za Černobilj. Po njima Černobilj je odneo čak preko 40 000 života, a čak milion je onih koji su zadobili trajne štetne posledice od eksplozije u Černobilju.
Kome i kojim procenama verovati? SSSR po organizaciji, disciplini, sprovođenju zakona, zaštiti i bezbednosti na radu, po tehničkoj kulturi itd. itd. nikad nije bio ni blizu Japana. A u vreme Černobilja SSSR se bukvalno raspadao, sa svim pratećim posledicama: nedisciplina, korupcija, politički pritisci i ucene, blokiranje medija...
Koliko je serija realno prikazala katastrofu? Pa i sami gledaoci iz Rusije koji su prikazani u ovom kratkom filmu (gore) slažu se da je serija dobro prikazala stanje u SSSR. Na Internetu možete lako pronaći biografije svih glavnih ličnosti koje se u seriji pojavljuju (samo jedan lik je izmišljen - namerno) i videćete da su njihove sudbine i njihovo ponašanje realno prikazani u ovoj seriji. Svi podaci se temelje na relevantnim dokumentima. Nije u pitanju nikakav „antiruski hor“ već se radi o činjenicama! Istina o Černobilju jeste prikrivana i od sveta i od samih građana SSSR-a. O tome govori između ostalih i Svetlana Alekejevič, spisateljica i dobitnica Nobelove nagrade za književnost u intervjuu za Nes Yorker „The Soviet media disseminated very little information about the disaster. There were no books or movies or songs. There was a vacuum.“