U Americi, pojedini univerziteti imaju čast da neki njihovi delovi rade kao istraživački centri Ministarstva odbrane. Prva takva laboratorija koja je primala pare i radila za potrebe Mornarice osnovana je 1942. i to je bila Laboratorija za primenjenu fiziku na univerzitetu Johns Hoplins. Poslednja univerzitetska laboratorija koja je pridružena vojsci bio je Strateški istraživački institut sa univerziteta Nebraska, koji od 2012. pruža usluge američkoj Strateškoj komandi zaduženoj, između ostalog. za nuklearni, sajber, kosmičke, globalni itd. napad. Međutim, kada je pre 15 godina Mornarica predložila da joj se dodeli jedan od univerziteta sa Havaja, studenti su se pobunili i bili u štrajku.
Jedna od tih univerzitetskih centara je Džons Hopkinsova Laboratorija za primenjenu fiziku, često poznata po kratkoj skraćenici APL, koja se nalazi u malom gradiću Hauard Kauntiju u blizini Laurela u Merilendu. Od nepunih 280.000 stanovnika Kauntija, u JPL-u radi njih 6000. Pored Ministarstva odbrane, APL radi i za druge vladine agencije. Već decenijama, njeni stručnjaci razvijaju brojne sisteme i tehnologije iz oblasti vazdušne i raketne odbrane, pomorskog i podmorskog ratovanja, računarske sigurnosti, kosmičke nauke i konstruisanja kosmičkih letilica. Zanimljivo je da iako APL pruža istraživačke i inženjerske usluge vladi, oni nikad nisu bili navođeni kao tradicionalni snabdevači opreme za odbranu.
Laboratorija APL je stvorena 1942. tokom rata u okviru vladinih napora da mobilišu nacionalne naučne i inženjerske stručnjake zaposlene po univerzitetima. Laboratoriju je osnovao geofizičar dr M.A Tuve, pionir u korišćenju radio-talasa što je otvorilo vrata razvoju radara i nuklearne energije. Laboratorija se odmah istakla osmislivši upaljač na granatama koji je automatski aktivirao punjenje pre kontakta sa ciljem što je odigralo značajnu ulogu u pobedi saveznika. Posle ogromnog uspeha detonatora, APL je 1944. stvorio sistem za kontrolu brodske topovske vatre MK-57. Zadovoljni radom APL-a, Mornarica ih je hitno angažovala da pronađu način kako izbeći navođene rakete. Na tome su toliko radili do kraja rata, da su i posle rata ostali duboko ogrezli u tehnologiju navođenih projektila. Na vladin zahtev, univerzitet je nastavio da održava laboratorijukao javni servis.
Na samom početku, APL je formirana u jednoj lokalnoj garaži, ali je 1954. predeljena u grad i u zgradu vrednu 2 miliona dolara. Njihova glavna snaga su ljudi i tehnologija: više od ¾ osoblja su tehnički profesionalci, a 25% imaju diplome iz računarskih ili matematičkih nauka. Generalno, APL sprovodi programe u fundamentalnim i primenjenim istraživanjima, istraživačkim i naprednim razvojima, testiranjima i procenama i sistemskom inženjeringu i integrisanju.
tokom 50-ih i 60-ih, APL je sarađivao sa Mornaricom na programu 'Bumblebee', na programu projektila 'Talos',projektila 'Tartar','Terrier'i dvostepenom protivavionskom sistemu RIM-2 'Terrier'. Iako je sledeći raketni sistem RIM-50'Typhon'bio uspešan, ipak je 1963. otkazan zbog velikih troškova i premodifikovan u sistemAEGIS. Par godina kasnije, vojska je odabrala ovu 'školsku laboratoriju' da razvije i testira dvostepene balističke nuklearne rakete MGM-31 'Pershing'koje će kasnije biti razmeštene po Zapadnoj Evropi (1 bataljon u Koreju a 9 u Nemačku).
- APL je bila do guše uključena u operaciju 'Pustinjska oluja', ali američkiizvori podvlače da je u istoj deceniji APL, zajedno sa fakultetom Džons Hopkins razvio algoritam koji oomogućava automatsku mamografsku analizu.
Danas se laboratorija APL nalazi u Laurelu i zauzima preko 18.000 ari, raspoređena u 20-ak zgrada. Dodatni kampusi raspoređeni su oko laboratorije.
Nekad i sad...
APL sadrži program za edukaciju inženjera. Kursevi se održavaju na 7 lokacija u Baltimore-Washington Metropolitan Area.
Od proslave 70-godišnjice laboratorije 2012, bavili su se sa više od 600 projekata, od onih koji su već tradicionalni za APL, uključujući vazdušnu zaštitu i strateške sisteme, pa do onih koji pokrivaju sigurnost zemlje i sajber operacije. Zbog prirode APL-ovih radova, brojni detalji projekata se čuvaju u tajnosti.
Američka ratna Mornarica je i danas najveći dugoročni sponzor APL-a. Laboratorija sprovodi radove za neke od mali milion američkih agencija za 'odbranu' i slične nebuloze: Agenciju za odbrambene projektile[1](MDA), Odelenje SAD za državnu sigurnost[2](DHS), špijunske agencije, Agenciju za napredne odbrambene projekte (DARPA) itd.
Svima nama ova fakultetska laboratorija je ipak poznatija preko kosmosa. Napravili su i rukovodili radom brojnih kosmičkih letilica, uključujući: navigacioni sistem TRANSIT, 'NEAR', 'Geosat', 'ACE', 'TIMED', 'CONTOUR', 'MESSENGER',sonde 'Van Allen', misiju na Pluton 'New Horizons' i 'STEREO'. APL je predložila Nasi misiju na Titan, 'Titan Mare Explorer' ('TiME'). Asteroid(132524) APLdobio je ime u čast APL-a nakon što je ?New Horizons' proleteo pored njega. Najaktuelnija je nedavno lansirana solarna misija 'Parker Solar Probe' koja će proučavati Sunčevu koronu. Godine 2017, APL je dala Nasi interesantan predlog drona na Titanu, 'Dragonfly'.
[1]Ja nikad čuo za njih, a oni su odgovorni za razvoj balističkih sistema 'Patriot', Aegis BDM', THAAD' i bogtepitaj čega sve još... Zna se da MDA vršlja po Nemačkoj, Rumuniji, Poljskoj, Kataru, Japanu, Saudi Arabiji, Emiratima i sl.
[2]imalu preko četvrt miliona zaposlenih i fond od preko $40 milijardi!