Probajte da se setite koja je najluđa ideja za koju ste u skorije vreme čulu. Pošto verujem da kandidata ima podosta, hajde da vam olakšam posao i suzimo polje samo na astronomiju. Ako vam ništa ne padne na pamet, evo vam mog kandidata za danas.
Šta kažete na formirnje jednog veštačkog prstena oko Zemlje, sličnog Saturnovom, čija bi senka ublažila efekte globalnog zagrevanja naše planete? Prsten bi bio sačinjen od malih čestica veličine nekoliko milimetara ili vrlo malih svemirskih letilica! Gde ćeš luđe!!!
Baš me interesuje koliko vas bi znalo odgovor na ovo lakonsko pitanje: može li da se čita pod svetlošću zvezda?
Ako odbacimo one "pametnjakoviće" koji će se "setiti" da je Sunce zvezda i da svako može da čita pod svetlošću (te) zvezde, da vidimo kako stvari zapravo stoje.
Kada je prošle godine stupio na snagu slavni protokol UN iz Kjota o sprečavanju aero–zagađenja a u cilju sprečavanja klimatskih promena na našoj planeti, koji je potpisalo 165 zemalja u svetu, ali ne i Amerikanci, svima je postalo jasno da treba hitno preduzeti neke mere. I meni je to odavno bilo jasno, ali nisam mogao da smislim kako da se borim. Ja ne pušim, nemam fabriku - dakle, moj udeo u globalnom zagađivanju je nula.
Kalibracija moćnih instrumena na četiri velika teleskopa (svaki prečnika 8,2 metra) već se nekoliko godina vrši posmatranjem brojnih objekata na samoj planeti Zemlji. Pored klasičnih kalibracionih meta na nebu i tzv «flat field» snimaka, fotografišu se i odabrane mete na površini. Ove slike nemaju nikakav naučni značaj, ali su zanimljive na svoj način jer lepo ilustruju svu moć ove velike evropske opservtorije.
Novi Sad uslikan teleskopom Antu prečnika 8,2 metra
Kako je ovakvih fotografija sve više, Evropska svemirska agencija je odlučila da napravi poseban portal na Internetu kako bi se olakšalo pretraživanje i javnost imala mogućnost da vrši pretragu po brojnim kriterijumima.
Većina slika je crno-bela i lošijeg kvaliteta. Među hiljadama objekata nalaze se i dvadesetak nama zanimljivih meta.
Pre par godina moj prijatelj Marino Tumpić mi je predlagao da napišemo zajedno nešto o seksu u kosmosu. Još nisam uspeo ništa da napišem o tome jer se loše snalazim i u seksu na Zemlji, ali priznajem ovde javno da mi je tema uvek zanimljiva. Zato nije ni čudo što mi je pogled zapeo na nedavno umetničko distignuće izvesne Jessice Head. Zamislite samo šta se dosetila: pošto je zaključila da i nije neka riba i da je muškarci sve manje gledaju „onako", rešila je da na svoje brojne i dosadne suknje i pantalone naslika ono što narod voli. Ne znam kako je prolazila kod muškaraca, ali su je reporteri odmah zapazili. Meni je izgledalo kao da su joj suknje providne, a vama?
Na svom putu oko Sunca naša planeta svake sekunde prevali put od 29,79 kilometara. Sa planetom i sve na njoj takođe putuje oko Sunca. Međutim, ta brzina od 29,79 kilometara u sekundi je samo prosečna brzina jer se menja, pa je nekad veća, a nekad manja. Evo dva pitanja:
1) Zašto se zimi Evropa, Severna Amerika i dobar deo Azije kreću brže nego leti?
2) Zašto se oko Sunca krećemo brže noću nego danju?
Probajte da se setite koja je najluđa ideja za koju ste u skorije vreme čulu. Pošto verujem da kandidata ima podosta, hajde da vam olakšam posao i suzimo polje samo na astronomiju. Ako vam ništa ne padne na pamet, evo vam mog kandidata za danas.
Baš me interesuje koliko vas bi znalo odgovor na ovo lakonsko pitanje: može li da se čita pod svetlošću zvezda?
Na svom putu oko Sunca naša planeta svake sekunde prevali put od 29,79 kilometara. Sa planetom i sve na njoj takođe putuje oko Sunca. Međutim, ta brzina od 29,79 kilometara u sekundi je samo prosečna brzina jer se menja, pa je nekad veća, a nekad manja. Evo dva pitanja:
divno, smeh i astrnomija, divno, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
