PITALICA

Na svom putu oko Sunca naša planeta svake sekunde prevali put od 29,79 kilometara. Sa planetom i sve na njoj takođe putuje oko Sunca. Međutim,  ta brzina od 29,79 kilometara u sekundi je samo prosečna brzina jer se menja, pa je nekad veća, a nekad manja. Evo dva pitanja:

1) Zašto se zimi Evropa, Severna Amerika i dobar deo Azije kreću brže nego leti? ODGOVOR

2) Zašto se oko Sunca krećemo brže noću nego danju? ODGOVOR

ODGOVOR

Zašto se zimi Evropa, Severna Amerika i dobar deo Azije kreće brže nego leti?

Odgovor na ovo pitanje nalazi se u zakonima kretanja planeta Johana Keplera.

Planete se oko Sunca kreću po eliptičnim putanjama, a u jednoj žiži te putanje nalazi se Sunce (prvi Keplerov zakon). Iz toga sledi da se tokom jednog obilaska Zemlje oko Sunca razdaljina između Zemlje i Sunca menja i da postoji jedna tačka na toj putanjui u kojoj je Zemlja najbliža Suncu (perihel) i tačka u kojoj je Zemlja najdalja od Sunca (afel). Brzina Zemlje na puto oko Sunca raste kada se ona približava perihelu, a opada kada se približava afelu.

Kada Zemlja stiže u ove tačke? U perihel dolazi početkom januara kada je na severnoj Zemljinoj polulopti zima. U afel stiže šest meseci kasnije kada je kod nas leto.

Dakle, kada je kod nas zima Zemlja je u blizini svog perihela pa se oko Sunca kreće brže nego šest meseci kasnije kada je kod nas leto, a Zemlja se nalazi u blizini afela.

Zašto se oko Sunca krećemo brže noću nego danju?

Dok putuje oko Sunca Zemlja se istovremeno rotira i oko svoje ose. Ovaj prvi put, put oko Sunca, zove se revolucija.

Dakle, u toku revolucije Zemlja se okreće oko svoje ose i istovremeno oko Sunca. Gledano sa severnog nebeskog pola Zemlja se oko Sunca okreće suprotno od smera kretanja kazaljke na satu, a u istom semru se obrće i oko sebe. Iz toga sledi da se brzina onih tačaka na Zemlji koje se nalaze suprotno od Sunca, a tu je noć, sabira sa brzinom revolucije, a oduzima od onih koje su na dnevnoj strani Zemlje.

Najbrže se kreću oni koji se u ponoć nalaze u ekvatorijalnom pojasu. Sa većim ili manjim geografskim širinama ta brzina se smanjue jer su tu uporednici kraći.

Dužina evatora je 40,075.004 km i sve tačke na ekvatoru prevale taj put za 24 časa ili oko 500 metara za jednu sekundu.