23. maj
• Dan kornjača

Najstariji preživeli gmizavci

kornjaca>> Na većini naših novokomponovanih sajtova (jer časopisa praktično više ni nema!) umesto reči gmizavac koristi se reč reptil, što je nepravilno jer je to reč prepisana iz engleskog jezika a ionako znači - gmizavac.

Morfološki podaci nam govore da su kornjače, koje postoje na Zemlji duže od 220 miliona godina, najstariji preživeli gmizavci. Uglavnom vodene ili poluvodene, sa tvrdim oklopima, kornjače mogu da imaju veličinu od desetak santimetara pa do preko dva metra i težinu oko 900 kg. Gornji deo koštanog (ili hitinskog) oklopa naziva se karapis a donji plastron. Oklop je zapravo spoljnji skelet kornjače, njen egzoskelet, i predstavlja rebra koja su evoluirala u oklop ali su tu uključene i mnoge druge kosti.

Kao i njihovi daleki preci, kornjače su ektotermne, tj. "hladnokrvne", ali su uspešno preživele taj evolutivni defekt zbog visokog metabolizma.

Zanimljivo je da Amerikanci prave i jezičku razliku između kornjača, pa im reč "tortoise" označava suvozemne kornjače, braon boje, sa visokim oklopom koji im potpuno prekriva telo i u koji domaćin može da uvuče glavu i udove. U Britaniji i Australiji, reči "turtle" i "tortoise" su praktično sinonimi.

Skoro polovina svih kornjača na svetu spada u retke, zaštićene ili ugrožene vrste. Da bi podigli svest o značaju i zaštiti ovih gmizavaca koji su pred nestajanjem, Amerika je od početka ovog veka uvela 23. maj kao svetski Dan kornjača. To je bledi pokušaj da se zaustavi nestanak ovih savremenika dinosaura, za šta je najviše kriv čovek, sve više jedući u egzotičnim kuhinjama ove lepe životinje ili im uništavajući prirodna staništa.

Danas je dan kornjača

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Isak Njutn je najveći fizičar svih... 19 sati ranije
  • Duca said More
    Ovo postaje "lepa tradicija", dobro bio... 3 dana ranije
  • Duca said More
    FUJI je nešto bolji od SONY, ali je... 3 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Zaista, bolid, veliki meteor je... 3 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Sve jedno je. Jedrenje se zove... 3 dana ranije

Foto...