Početkom aprila 2013. godine izdavači naučnih časopisa ukidaju pristup našim naučnicima. Ne radi se o aprilskoj šali. Razlog je neplaćena pretplata od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ostavimo sa strane pitanje kako je do ovoga uopšte moglo doći i pozabavimo se pitanjem šta su ovi servisi, kome najviše znače i povucimo paralelu šta bi bio ekvivalent ovom gubitku pristupa u drugim oblastima.

Kroz projekat KoBSON (Konzorcijum biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku) država Srbija je od 2001. godine obezbeđivala svojim akademskim građanima pristup inostranoj stručnoj literaturi i naučnim časopisima. Time je optimizovano plaćanje pristupa naučnim publikacijama, zato što postoji jedna i jedinstvena institucija kroz koju se uplaćuje pretplata a onda je sve naučne institucije koriste. Između ostalog, to znači da je država Srbija plaćala godišnju pretplatu naučnim izdavačima. Ove godine te uplate su izostale. Kako su saopštili na zvaničnom sajtu KoBSON-a – „Najveći broj izdavača je na osnovu dugogodišnjih korektnih odnosa produžio elektronski pristup svojim časopisima za dodatna tri meseca. Na žalost, ta tri meseca su prošla i mnogi izdavači će postepeno ukidati pristupe. Od početka aprila to je učinio i Oxford University Press“. Kako nijedno od ministarstava koje je moglo da se oglasi po ovom pitanju – Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo kulture i informisanja – oglasilo se Društvo za promociju i popularizaciju nauke (DPPN). "DPPN je kroz akciju SaDA za nauku promovisao potrebu za Ministarstvom nauke kao posebnim ministarstvom nakon što je isto pripojeno Ministarstvu prosvete u martu 2011. godine. Smatramo da se Ministarstvu nauke ( da je ostalo nezavisno) ovakva greška ne bi potkrala s obzirom da je u pitanju stvar od suštinskog značaja za našu naučnu zajednicu." - kaže se u saopštenju ove organizacije koja se trudi da nauka bude dostupna svima.

"Prvi na listi ugroženih u novonastaloj situaciji - naučnici - nisu snobovi koji bi da umesto Politike ili Blica uz jutarnju kafu na poslu čitaju naučne časopise, već su radnici kojima je ovo jedno od retkih sredstava potrebnih za rad koje im je država stavila na raspolaganje. Već godinama su sredstva koja država ulaže u nauku najmanja u regionu, takođe novca namenjenog za komunikaciju sa ostalim naučnicima kroz konfrerencije, seminare i slične posete je sve manje i manje, te je jedini preostali način da se stekne uvid u rad drugih kolega onaj kroz pisanu reč." - saopštava DPPN. Drugi na udaru su svi oni u industriji koji bi nešto od novih naučno tehnoloških dostignuća mogli da iskoriste. Čak iako pretpostavimo da se u Srbiji našao neko ko je zaključio da Srbija kao mala ne treba da se bavi naukom već samo da koristi nečije gotove proizvode – posledice istraživanja u nekim drugim zemljama - kako saznati da postoji novi metod kojim biste ubrzali ili unapredili prozivodnu liniju ukoliko su vam oduzeta jedina sredstva informisanja? Treća i možda najbrojnija grupa direktno ugroženih ovakvom odlukom su studenti. Studenti gotovo svih fakulteta univerziteta u Srbiji, već tokom osnovnih akademskih studija nemaju neophodnu literaturu na srpskom jeziku već se u svom učenju i napredovanju oslanjaju na KoBSON i pristup inostranim izdanjma. U anterfileu se nalazi objašnjenje šta bi za neka od drugih ministarstava Republike Srbije značilo gašenje pristupa inostranim izdavačima. Ovi ekvivalenti nastali su pod pretpostavkom da se državni vrh vodio logikom “Šta će naučnicima u Srbiji pristup naučnim radovima inostranih istraživača – dosta im je što smo im dali novac da se bave tom svojom naukom”, kažu u DPPN.

Zašto je u Srbiji potrebna popularizacija nauke

Srbija na kraju veka i "Društvo znanja"

Kuda ide Srbija