Umrla je Seli Rajd (Sally Kristen Ride) - prva Amerikanka koja je letela u kosmos. 

Ride-s
Seli Rajd

Rajdova je preminula 23. jula u 61. godini od raka pankrease. Rodjena maja 1951. nedalekjo od Los Andjelosa (Kalifornija), Rajdova je po završetku srednje škole, 1968. prešla na koledž koji je posle tri semestra napustila jer je želela da se profesionalno bavi tenisom.

Posle samo tri meseca treninga shvatila je da tenis ipak nije njena budućnost, tako da upisuje Stendforski univerzitet (katedra za fiziku) koji je završila 1973. Tamo je magistrarala a 1978. i doktorirala. Te iste godine je postala astronaut osme grupe NASA-e koja se pripremala za misije na novom kosmičkom brodu spejs šatl čija je gradnja u to vreme privodjena kraju. Prvo je bila imenovana kao operator na vezi (tzv. CapCom) sa astronautima misije STS-2 (1982.) i STS-3 (1983.). 

Prvi let u kosmos Rajdova je obavila juna 1983. kao specijalista misije STS-7 na šatlu "Čelindžer". Tokom te misije, izmedju ostalog u orbitu su postavljena dva telekomunikaciona satelita. Tada je u kosmos prvu put lansirana posada od pet ljudi. Kao što smo naveli Seli Rajd je tada postala prva Amerikanka u kosmosu i sa 32 godine ujedno najmladja medju američkim astronautima. Misija je trajala nešto više od šest dana. 

Drugi let u kosmos je obavila oktobra 1984. kao specijalista misije STS-41G (šatl "Čelindžer"). Tada je obavljeno detaljno radiolokaciono snimanje zemljine površine, dok je u kosmos izbačen satelit ERBS za praćenje uticaja sunčeve energije na gornje slojeve atmosfere. Po prvi put se posada sastojala od sedam ljudi. Misija je trajala šest dana. 

Iako je Rajdova bila nominovana za misiju STS-61M, posle gubitka šatl "Čelindžer" januara 1986. došlo je do velikih promena u grafiku misija preostalih šatlova, tako da se od ove misije odustalo. Rajdova je posle toga prešla u sedište NASA-e gde je do napuštanja Kosmičke agencije 1987. radila na strateškom planiranju.

Prvo je provela dve godine u Centru za medjunarodnu bezbednost na Stendfordskom univerzitetu, posle čega je postala profesor fizike, a zatim i direktor Instituta kosmičkih istraživanja na Kalfirornijskom univerzitetu u San Dijegu.

Godine 1999. postaje predsednik Saveta direktora veb sajta Space.com, da bi dve godine kasnije osnovala privatnu kompaniju Sally Ride Science koja se bavila podrškom devojčica i mladih žena učenju prirodnih nauka, matematike i tehnologije.

Rajdova je 2003. učestvovala u timu koji je analizirao uzroke tragedije šatla "Kolumbija", da bi 2009. bila u komisiji predsednika Obame koja je radila na razvoju nove strategije čovekovih letova u kosmos.

Tri godine je bila u braku sa astronautom Stivenom Houlijem (Steven Hawley), da bi od 1985. do smrti provela u durgom braku sa Temom O' Šonesijem, drugom iz detinjstva. Autor je ili ko-autor pet naučno-popurlanih knjiga za mlade. Nagradjena je dvema medaljama NASA-e i udostojena premijama "Verner fon Braun" i "Teodor Ruzvelt". Nekoliko škola nose imena Seli Rajd, prve Amerikanke u kosmosu.

Alan_G
Alan Poindekster
Kolomijcev
Kolomijcev

Na žalost, ovo nije jedina tužna vest koja nam stiže o smrti astronauta i kosmonauta. Drugog jula je tokom vožnje skutera sa sinovima na jednom jezeru u Floridi izgubio život astronat Alan Poindekster (Poindexter, 51).

On je postao astronaut 1998. (kao član 17 grupa astronauta NASA-e) i obavio je dve misije na spejs šatlu.

Dve nedelje kasnije, 16. jula u 80-oj godini preminuo je bivši član prve grupe kosmonauta Akadamije nauke SSSR Ordinard Kolomijcev. On je učestvovao u nekoliko ekspedicija na Antartik u periodu 1957-1963. proučavajući jonosferske procese u polarnim oblastima. Postao je kandidat za kosmonauta maja 1967. ali godinu dana kasnije nije prošao kroz finalnu seriju medicinskih ispitivanja.

Od tada je radio na mnogobrojnim projektima proučavanja jonosfere i zemljinog magnetizma.


Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Aleksandar Zorkić said More
    Obično se zaboravi Antarktik. A kako se... 9 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju... 21 sati ranije
  • sasaa said More
    Hvala za sjajan tekst, pojasnio mi je... 1 dan ranije
  • maxy said More
    U eri fantastičnih digitalnih... 2 dana ranije
  • Siniša said More
    Prelaka pitanja, na nivou 7 razreda... 3 dana ranije

Foto...