U martu 2012. napunilo se 40 godina od izlaska prvog broja "Galaksije". Ovim kraćim tekstom, želeli bi smo da se osvrnemo na istorijat časopisa koji je generacijama mladih na ovim prostorima tokom tri decenije bio svetionik nauke.


Galaksija-naslov-255

Posle gašenja časopisa "Kosmoplov" koji je krajem 60-ih pisao o kosmičkim istraživanjima, grupa entuzijasta je odlučila da na temeljima "Kosmoplova" stvori časopis koji bi objavljivao tekstove kako iz sfere kosmonautike, tako i iz ostalih grana nauke i tehnike.

Kliknite na sliku
Galaksija-118
Skoro svi brojevi Galaksije skenirani. Pogledajte ih ovde

Tako je marta 1972. u izdanju Beogradskog izdavačkog grafičkog zavoda (BIGZ) objavljena prva "Galaksija", kao časopis za vazduhoplovstvo, astronautiku i istraživanje budućnosti (moto "Galaksije" je godinu dana kasnije promenjen u "Časopisa za popularizaciju nauke").

U prvi Redakcijski kolegijum "Galaksije", pored urednika Gavrila Vučkovića, bili su Nenad Birovljev, Tanasije Gavranović, Esad Jakupović, Milan Knezević, Boris Radunović i Bogoljub Samardzić.

Moj prvi "susret" sa "Galaksijom" se odigrao kada sam kao učenik IV razreda osnovne škole u leto 1974. prvi put na TV Beograd video reklamu za "Galaksiju". U mom selu Gračanici nije bilo moguće kupiti "Galaksiju", pa sam zamolio sestru i brata koji su otišli da provedu leto kod babe u Kraljevo da mi tamo kupe najnoviji broj "Galaksije".

Za mene je dan kada sam prvi put držao u ruke "Galaksiju" jedan od onih dana koji ostaju u sećanju do kraja života. Bio je to broj 28, iz avgusta 1974. Ne znam koliko sam puta u njemu pročitao tekst Milivoja Jugina o misiji kosmičkog broda "Sajuz-14" i orbitalne stanice "Saljut-3", izveštaj o poseti akademika Leonida Sjedova Lozoviku i Klubu mladih astronautičara "Jurij Gagarin" (osnovao ga je 1957. profesor geografije Rade Marković) i tekst o evropskoj sunčevoj opservatoriji "Helios".

U te daleke godine, "Galaksija" je bila naš vodič kroz uzbudljiv svet nauke i tehnike, za mene - neprekidni kontakt sa najnovijim dostignućima kosmonautike i astronomije.

Na stanicama "Galaksije" mogli smo da otpratimo maltene kompletnu istoriju kosmonautike i planetarnih istraživanja od 1972. do kraja 2001. Tu se srećemo sa krajem legendarnog mesečevog programa "Apolo" (1972.), ruskim aparatima "Mars 4-7" (1973/74.), prvim orbitalnim stanicama "Saljut" i "Skajlab" (od 1973.), "Pionirom-11" koji je proleteo pored Jupitera, čitamo priče iz prve ruke o pripremama za sovjetsko-američki let "Apolo-Sajuz" (1975.), o spuštanju "Vikinga" na Crvenu planetu i "Venera" na površinu Planete sumraka (1975/76.), početku Velikog putovanja "Vojadžera" (1977.), radjanju šatla (1981.), maratonskim misijama na "Miru" (od 1986.), tragediji "Čelindžera" (1986.), o Hablovom teleskopu (1990.), početku gradnje Međunarodne kosmičke stanice (1998.) ...

Pored kosmonautike i astronomije, čitaoci su imali izuzetnu priliku da se zahvaljujući "Galaksiji" susretnu sa velikanima naše nauke Pavlom Savićem, Dušanom Kanazirom, Dejanom Medakovićem, Stjepanom Mohorovičićem ...

Treba spomenuti i da su gosti redakcije "Galaksije" bili i neki osvajači kosmosa, kao na primer: Vitalij Sevastjanov (prvi kosmonaut koji je posetio redakciju "Galaksiju" 1972. Sevastjanov je četiri godine kasnije ponovo bio gost "Galaksije"), Vladimir Šatalov, Pavel Popovič, Judžin Sernan, Čarls Konrad, Robert Kripen, Viktor Savinih.

***

U maju 1987. tadašnji urednik Esad Jakupović se osmelio da objavi moj prvi tekst u "Galaksiji" (o misiji druge osnovne posade orbitalnog kompleksa "Mir") i time kvalitativno promeni moj odnos sa "Galaksijom" do njenog poslednjge broja.

Imao sam čast da se nađem na spisku Stalnih saradnika našeg hrama nauke, tamo gde su bili velikane stvaralačke nauke na našim prostorima i njeni veliki popularizatori - dr Branko Lalović, dr Vladimir Ajdačić, Voja Čolanović, Milivoj Jugin, Aleksandar Milinković, Ilja Slani, Zdenko Dizdar, Aleksandar Badanjak, dr Milan Ćirić, Dejan Predić, dr Zoran Živković ...

U teškim godinama koje su usledile, "Galaksija" je uspela da opstane uz podršku vodećih ljudi BIGZ-a i "Duge", urednika "Galaksije" - Stanka Stojiljkovića, Aleksandra Petrovića, Radeta Grujića i Branislava Soleše - i generacije novinara-saradnika.

Zahvaljući svima njima i plejadi znanih i neznanih novinara-dopisnika, tokom gotovo 30 godina (poslednja "Galaksija" je objavljena decembra 2001.) generacije mladih su na stranicama "Galaksije" imali priliku da putuju kroz čarobni svet nauke i fundamentalnih istraživanja i da stalno budu u korak sa svetom.

Skenirane brojeve Galaksije pogledajte ovde

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari   

tomislav radojkovic
+1 #12 tomislav radojkovic 18-02-2020 15:46
Gospodine Ivanoviću ako vas stvarno interesuje šta se i kako dešavalo u izdavačkoj kući DUGA koja je bila u Vlajkovićevoj ulici a tek kasnije u BIGZu kontaktirajte moju majku Zorku Radojković koja je još uvek živa, pozdra
dragant
+3 #11 dragant 03-11-2018 13:49
Bravo za članak. Galaksiju sam čitao od prvog broja, poslednjih godina njenog izlaska nisam. Vreme se promenilo, Galaksije je ostala gde je bila možda čak i nazadovala, u redakciji su bili neki drugi ljudi koji se nisu prilagodili novom dobu. Čitaoci takođe, većina bez jasne ideje šta ih interesuje, došlo je do kritično velikog međusobnog razilaženja tako da izdavač, BIGZ, nije imao finansijskog izbora i ugasio je list. O svemu tome sam pričao sa ljudima koju su pre ili kasnije bili članovi redakcije. Praznina se odmah osetila, bilo je nekih pokušaja da se popuni. Verovatno se neko seća časopisa Svest, mislim da ga je vodio Vladimir Jelenković, trajo je par godina i nije imao loše tekstove ali nije dovoljno bio okrenut svemiru. Bilo je još nešto ali ne mogu da se setim. I danas postoji nazovi neki naslednik Galasije: galaksijanova.r s koju godinama vodi i uređuje Stanko Stoiljković. O ideji mi je lično pričao pre nego je krenuo, predlagao sam mu da bolje to ne radi. Jednostavno vreme je novo, šta je bilo bilo je, pošto staro nije uspelo da se prilagodi i preživi (recimo Politikn zabavnik jeste), novo mora da bude baš novo i vrlo traženo.
V. Nikola
+7 #10 V. Nikola 31-10-2018 21:03
Ja sam rođen kada i časopis tako da Galaksiju pratim tek posle vojske. Od kada sam se dohvatio prvih brojeva više ih nisam ispuštao i počeo sam da ih gomilam. Nabavio sam i neke starije brojeve. Sada ih pomeram često ali im ne mogu naći stalno mesto. Možda bi ih i prodavao kada bi bilo zainteresovanih za takve teme, ali kod ovih novih naraštaja to je mnogo slabije u odnosu na ono ,zlatno vreme'. No ipak ako je neko zainteresovan evo adrese za kontakt:
Pozdrav za sve one koji smo iz iste Galaksije.

V. Nikola
Franc Logar
+2 #9 Franc Logar 28-06-2017 11:22
Na GALAKSIJU sam bio naručen poslednjih 10 godina. Ne mogu zaboraviti kako sam težko čekao na novi broj. Jako puno sam se naučio. Još uvek mi fali i opet bi se naručio, da bi i vnuk mogao da pročita. Jako voli narav i baš bi mu trebalo nešto takvo da pročita. Čestitam!
Mihajlo
+6 #8 Mihajlo 02-02-2017 14:22
Gašenje "Galaksije" je bio namerni i promišljeni čin zatucavanja naroda i njegovo, očigledno krajnje uspešno, vraćanje nazad u srednjovekovne verske tmuše i mrakove. Čitajući Galaksiju bukvalno od prvog broja stekao sam imunitet na versko zaglupljivanje. Današnja omladina nema tu privilegiju. Nažalost
Nadica
+1 #7 Nadica 18-08-2016 13:39
Prvi broj Galaksije je izašao 01.04.1972. godine, a poslednji 01.05.2001. godine. Nedostaju mi dva broja: avgust i septrmbar 1986 godne. Ako neko ima, neka me obavesti.
Dejan Predić
-2 #6 Dejan Predić 03-11-2012 19:52
Odgovor na ovo pitanje mogao bi da zna Borislav Soleša, poslednji glavni urednik časopisa. Koliko znam, Bora je glavni i odgovorni urednik "Blica", izdanja za Vojvodinu, bar je tako bilo pre izvesnog vremena. Ukoliko je još uvek u "Blicu", što se lako može proveriti poglednom na impresum, bilo bi interesantno kontaktirati ga i zamoliti za neku reč o ovoj temi
Bozidar Novakovic
+2 #5 Bozidar Novakovic 17-07-2012 14:55
Hteo bih da se zahvalim autoru Grujici Ivanovicu na ovoj lepom i korisnom pregledu povodom godisnjice. Ujedno bih postavio i pitanje. Naime ja sam imao informaciju da je Galaksija izlazila do marta 2001, odnosno posle tog vremena nisam vise mogao da je nadjem na kioscima. Ovde je spomenuto da je izlazila do decembra 2001, pa bih voleo da znam u kojim sve mesecima je izlazila u 2001, i koji broj (numericki i mesec) je bio poslednji. Hvala unapred ako neko moze da pomogne.
Zoran Tanasijević Tasa
+4 #4 Zoran Tanasijević Tasa 17-05-2012 17:21
Nama koji smo osamdesetih godina bili na Astronomskoj akciji Mladih istraživača Srbije, Galaksija je bila veoma drag časopis koji je objavljivao i naše stručne članke i izveštaje sa akcija.
Neprolazna je šteta što Galaksije više nema.
mmcc
+3 #3 mmcc 17-04-2012 15:50
Hvala G.Ivanoviću. Ovo budi mnoge divne uspomene. "Prelistaću" ponovo sve (skenirane) brojeve Galaksije.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži