Jedan odvažni padobranac se sprema da postane prvi koji će da u slobodnom padu leti brže od zvuka. Da bi to postigao, skočiće iz balona sa same ivice svemira.

Baumbartner
Feliks Baumbartner

Biće to neverovatan skok: lebdeći bezmalo na granici kosmosa, Felix Baumbartner će se strmoglaviti iz balona i krenuti na put od preko 37 kilometara. Posle 35 sekundi pada dostići će brzinu zvuka, i konačno, na visini od oko 1.500 metara otvoriće padobran i – nada se – srećno sleteti na zemlju.

Tokom svog 10–minutnog leta ka Zemlji, Austrijanac će leteti brzinom od oko 1.110 km/h (310 m/s) u specijalnom skafanderu, koji će ga štititi od niskih temperatura od nekih –70 stepeni Celzijusa. Tokom leta moraće da koristi sopstvenu bocu sa kiseonikom, jer „gore“ je premalo vazduha za disanje – i da se nada da zbog opterećenja koja će osetiti neće izgubiti svest. Tim koji radi zajedno sa njim obavetio je medije prošle nedelje da će pokušaj da se obori rekord biti izveden u avgustu iznad pustinje Novog Meksika.

Baumgartner, koji je 2003. postao prvi čovek koji je „preleteo“ Lamanš, izvešće narednih meseci probne skokove sa visina od 18 i 27 kilometara da bi bio siguran da specijalna oprema koju koristi može da mu pomogne da preživi.

Pišući na svom blogu o predstojećim skokovima, Baumgartner kaže, „nemam reči da opišem koliko sam srećan i motivisan.”

Baumgartner smatra da će njegov skok pružiti korisne informacije o tome s čim će se u budućnosti suočavati svemirski turisti, a možda i otvoriti novu vrstu ekstremnog sporta, poznatog kao svemirsko ronjenje.

Dodaje: „Uvek se plašim da mi se ne dogodi neka neočekivana ili opasna stvar. Samo jedna greška može da izazove pravu katastrofu. Moram da brinem o stvarima o kojima čovek obično ne mislim”.

Najduže što sam proveo u skafanderu sa spuštenim vizirom bilo je oko tri sata. Da budem iskren, bilo je užasno.”

Skok i probijanje zvučnog zida neće niti puko postavljanje rekorda ili još jedan ekstremna egzibicija. Biće to iskustvo slično prvom letu na Mesec (sic!), i imaće svoj naučni značaj.“

Baumgartner, koji je takođe i „base jumper“ – padobranac koji skače sa malih visina – recimo, sa desne ruke Hristove statue u Riju, pokušaće da obori 50–godišnji rekord Joea Kittingera, američkog pukovnika koji je 1960. skočio sa visine od 32 km. O tome postoji jedan fenomenalan tekst u arhivi na našem sajtu.

Nebeski skakač, koga sponzoriše proizvođač energy–drinka „Red Bull“ ( „daje ti krilaaaa“ ), pokušaće da obori četiri svetska rekorda – slobodan pad sa najveće visine, najviši let čoveka balobom, najduži slobodni pad i slobodan pad najveće brzine.

Baungartner, koji je kada se ne bavi padobranstvom pilot helikoptera, odleteće u Zemljinu stratosferu u specijalno adaptiranom naučnom meteorološkom balonu.

Ogromni helijumski balon, koji će imati prečnik od preko 120 metara, poneće tokom trosatnog leta hermetičku kapsulu na visinu od 37.000 metara. Komercijalni avioni obično lete na visinama izmđu 9.000 i 12.000 metara.

Na 37 km, vazdušni pritisak je 1.000 puta manji nego na nivou mora a vazdh je toliko redak da bi se bez kiseoničke maske Baumgartner vrlo brzo ugušio. Krv bi mu proključala jer tačka ključanja tečnosti opada sa padom pritiska.

Njegovo odelo pod pritiskom slično je onima koje Nasini astronati koriste da bi se zaštitili od neprijateljske sredine. Tokom priprema za skok, inženjeri su potrošili skoro dve godine u razvijanju i testiranju odela.

Boca sa kiseonikom zapakovana u rancu sa padobranom sadržaća kiseonika za 20 minuta, što je više nego dovoljno za 10–minutni skok.

I sam padobran je donekle adaptiran, da bi omogućio Baumgartneru da povuče osigurač iako će mu pokreti biti ograničeni u čvrstom odelu pod pritiskom.

Kada bude dospeo u najvišu tačku leta, Baugartner će otvoriti posebno konstruisanu kapsulu, pre nego što se baci u nepoznato.

Baumbartner_skok
Felix Baugartner
prilikom probnog skoka iz aviona u maju 2010. godine

Naučnici koji rade u njegovom timu procenjuju da će za oko 35 sekundi probiti zvučni zid u retkom vazduhu stratosfere, dostigavši brzinu od 1,2 Maha.

Na toj visini, brzina zvuka iznosi ispod 1.110 km/h, što je manje od brzine na nivou mora, koja zbog drugačije temperature i gustine vazduha iznosi 1.225 km/h.

Kaciga njegovog kombinezona je konstruisana tako da ga zaštiti od soničnog udara prilikom probijanja zvučne barijere. Ona takođe ima i vizir za zaštitu od toplote i Sunca, što će mu omogućiti čisto vidno polje.

Nakon slobodnog pada od oko 5 minuta, Baugartner će otvoriti padobran na nekih 1.500 metara visine. Povećani otpor vazduha u sve gušćoj atmosferi pomoćiće mu da uspori pre nego što se odluči da otvori padobran.

Tokom sledećih 5 minuta padaće polako i uskoro će srećno sleteti na zemlju.

Međutim, nadzvučni skok nije bez opasnosti. Među najvećim opasnostima koje ga vrebaju je nekontrolisano tumbanje, usled čega bi mogao da izgubi svest. To je skoro ubilo Kittingera na treningu 1959. godine kada se stabilizacioni padobran nije otvorio. Zato je Baumgartner odlučan da izvede najmanje 2.500 skokova u kojima će da uvežbava kontrolisanje svog pada, koristeći pokrete ruku i nogu radi upravljanja letom.

Njegov tim će ga čekati na predviđenom mestu za ateriranje, ali i najmanji udari vetra bi mogli da ga bace čak 200 km od predviđenog kruga.

Iako je skok trebalo da bude izveden još prošlog leta, „Red Bull“ je otkazao projekat jer se pojavio izvesni Daniel Hogan koji je tvrdio da je skok njegova ideja i da će da ih tuži. Ipak, kasnije su neke stvari razjašnjene ($) i projekat je ponovo postao aktuelan.

Hrabri Austrijanac će učestvovati u još jednoj trci: sa brojnim kolegama koji pokušavaju da obore rekord pre njega. Michaer Furnier, 67–godišnji penzionisani američki pukovnik, takođe je pokušao da skoči ali sa visine od 40 km, ali je odustao zbog vremena. On takođe očekuje da će izvesti svoj skok ove, 2012. godine.

 


Ljudski meteor – Joseph Kittinger

 

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Aleksandar Zorkić said More
    Obično se zaboravi Antarktik. A kako se... 3 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju... 14 sati ranije
  • sasaa said More
    Hvala za sjajan tekst, pojasnio mi je... 1 dan ranije
  • maxy said More
    U eri fantastičnih digitalnih... 2 dana ranije
  • Siniša said More
    Prelaka pitanja, na nivou 7 razreda... 3 dana ranije

Foto...