Pre neki dan dobili smo ljubazan poziv da posetimo jednu likovnu koloniju u Zmajevu, da se upoznamo sa slikarima kolonije, popričamo i pokažemo im šta ima na nebu. I tako mi krenemo u petak oko pet sati po podne put Zmajeva, malo zalutamo, ali ipak stigosmo na vreme. Doduše, slikari imaju vrlo tolerantan stav prem vremenu pa da smo došli i dva sata ranije ili kasnije oni bi rekli da smo stigli baš na vreme. Tako se mi odmah s njima složismo po pitanju relativnosti vremena.

Mali Miša služi goste

A priča o toj koloniji počela je sedam godina ranije. O tome nam je govorio domaćin Rudan Miodrag, zvani Mali Miša (inače je krupan čovek od 180 cm visine, ali eto i visina je relativna). Dakle zaradio čovek nešto para, renovirao kuću i shvatio da je sve lepo i dobro, ali da nema ni jednu sliku u kući. Onda je počeo da obilazi ateljee i kupuje. Tako se upoznao sa nekoliko slikara i sprijateljio s njima. I sledeće godine ih on pozove na nedelju dana u svoju kuću da mu budu gosti i da slikaju. Ideja se primila, svi bili zadovoljni i okupljanje je postalo tradicija. Ove godine, kada smo pozvani i mi: Steva Mrainković (on je i organizovao našu posetu), Dušan Mrđa i ja, bilo je šesto okupljanje slikara. Ceo događaj je u međuvremenu dobio i zvaničan naziv „Radionica kod Malog Miše“. Radionica radi svake godine od 10. do 16. avgusta. Postoji i knjiga o njoj.

Pre nego što nastavim, da navedem ovogodišnje slikare radionice. To su: Janoš Mesaroš, Sajko Ištvan, Giga Đuragić – Dile, Živko Bajić, Drago Dragić, Pavlov Rade, Veselinka Klementino, Soć Ratko i Vojin Tišma.

Nismo smo se čestito ni pozdravili sa svima, a na dugačkom stolu već se stvorilo posluženje. Onda je počela priča o slikarstvu i čarima svemira, o radionici i letećim tanjirima, o slikarskim tehnikama i vanzemaljcima. I taman kad se spustilo veče i Steva montirao teleskop da posmatramo, domaćin Miša kaže: „prvo večera, ondak teleskop“. A na stolu razne kulinarske špecije i razna pića. Tako mi opet udarili u priču kad stigoše kolači. Utom Mesec izašao, krupan k'o lubenica, a nebo vedro i neodoljivo. Dovrište u sred Zmajeva nije baš stvoreno za astronomsko posmatranje, ali većini je ovo bio prvi put da gleda kroz teleskop pa im je bilo interesantno sve, čak i sijalica na udaljenoj banderi koju smo u jednom momentu ulovili. Posle smo pogledali neke od markantnih emova, pa Saturn i tako dalje redom, sve do ponoći.

U međuvremenu Mali Miša nas proveo po kući. Namerava, kaže, da se bavi seoskim turizmom pa je u dvorištu napravio tri apartmana. Baš tri i samo tri jer ne voli velike goste, a i atmosfera sa manje gostiju je intimnija i mnogo prijatnija. Pokazao nam je zatim – e ne znam kako se to zove, uglavnom tu se nalazi velika pušnica, zatim mesto za kotliće, pa roštilj, česma za pranje ruku itd. Onda nas je uveo u sobu za sastanke: sto sa 12 stolica i tridesetak uljanih slika. A to je tek početak, kaže Miša i zatim se zagleda u neku neodređenu tačku i više za sebe doda: „Jako sam zadovoljan. Jako sam zadovoljan“.

Miša pokazuje deo svoje kolekcije od 150 slika

Dušan sa knjigom utisaka

Oprostili smo se posle ponoći. Ostavili smo desetak naših časopisa da ih u Radionici prelistavaju.

Otišli smo sa utiskom da smo stekli nove prijatelje.

Pogledajte album fotografija iz Radionice. Autor: Stevan Marinković