Juče popodne smo Miloš Gagić, Dušan Mrđa i ja krenuli put Botoša u posetu Miši Braciću koji tamo u tom selu ima neke kuće i lepo imanje.

Krenuli

Vojvođanski pejsaž na putu za Botoš

Botoš je malo selo, pripada Zrenjaninu, nekih 20 km od tog grada. Danas je u njemu nešto manje od 2000 stanovnika i ako je po tome, ono lagano se gasi jer je pre desetak godina ono bilo više nastanjeno. Ipak Botoš je i dalje jedno od najpoznatijih sela u čitavom predelu oko reke Tamiš. Istorija tog lokaliteta je duga pošto su u njemu nađeni tragovi još neolitskog čoveka. Tokom istorije kroz Botoš su prolazili mnogi narodi i ostavljali za sobom svoje običaje i kulturu. Međutim ono što Botoš nikad nije imao je astronomska opservatorija. Ali, postoji ozbiljna namera našeg domaćina da i taj detalj botoške istorije on dopuni.

Za jedno vojvođansko selo nebo nad Botošem je odlično. Kad nema Meseca, a vedro je, na njemu se lepo vidi Mlečni put. Ulična rasveta u selu je skromna, gotovo sasvim neupadljiva i samo nešto sjaja dolazi od Zrenjanina. Zbog toga gazda Miša kaže da je u celoj Vojvodini teško naći bolje mesto za astronomsko osmatranje.

Dakle, stigli smo u Botoš, a na ulazu u kuću, ispred kapije, dočekao nas je domaćin Miša Bracić, sada penzioner, a inače do nedavno profesor fizike u jednoj školi u Zrenjaninu. Više od dve decenije Miša podučava decu lepotama prirodnih nauka među kojima posebno mesto zauzima astronomija. 

U prednjem velikom dvorištu zatekli smo okosnicu Zrenjaninske grupe NPN (nastavnika prirodnih nauka), a to su Edita Satler, Bojana Molnar, Biljana Tankosić, Jelena Bracić, koje inače sve poznajemo od ranije, sa raznih njihovih i naših akcija (AKL, MM itd.). A posle je došao i Srđan Penjivrag, predsednik AD „Milutin Milanković“ iz Zrenjanina.

Ovo je teleskop za muzej. S njim su Zrenjanici došli na prvi Mesijeov maraton u Srbiji, pre gotovo dve decenije. Još uvek je drčan i daje lepu sliku.

Gagić posmatra

Mrđa je zadovoljan s ovim malim, ali moćnim teleskopm

Domaćin Miša nam je pokazao svoj imanje i izneo plan da u dvorištu sagradi opservatoriju, za učenike, za grupu NPN i uopšte za ljubitelje astronomije. 

Tu negde će biti podignuta opservatorija. Možda na jednom od ovih čardaka.

Što se opservatorije tiče, mesto je odlično. Ukoliko bude ko da na njoj radi, a domaćin je ubeđen da će takvih biti dosta, ta opservatorija će puno doprineti razvoju astronomije na području Vojvodine, i zapravo cele zemlje.

S leva na desno ukrug: Mrđa, Gagić, domaćin Miša Brasić, njegova supruga Jelena Bracić, Biljana Tankosić, Bojana Molnar, Edita Satler i Sržan Penivrag (Miloš ga je zaklonio)

Ali planovi ove Botoške astronomske staniceovim nisu iscrpljeni. Miša Bracić ima ideju i da na ovom istom mestu pokrene godišnje okupljanje astrofotografa – što su svi gosti sa entuzijazmom podržali i ponudili organizacionu pomoć. Kako sad izgleda svi potrebni uslovi za tako nešto već postoje: tvrd put, struja, voda, smeštaj, Internet i dobra volja.

Zatim je došlo vreme za večeru te se i diskusija u dobrom raspoloženu odužila do kasno u noć.

Očekujemo da se ova priča uskoro nastavi sa novim, zanimljivim vestima o opservatoriji i astro-fotografskom vikendu.

OSTALE FOTOGRAFIJE IZ ALBUMA O BOTOŠKOJ OPSERVATORIJI