Bela kuća je objavila nominaciju kongresmena iz Oklahome Džejmsa Brajdenstajna (James Bridenstine) za sledećeg administratora NASA-e.
Izbor Brajdenstajna treba da bude potvrdjen u Senatu, što po svemu sudeći neće biti tako jednostavno. Naime, odmah posle izjave Roberta Lajtfuta (Lightfoot), VD administratora NASA-e, o želji Bele kuće da po prvi put nominuje jednog kongresmena na čelo NASA-e, došlo je do prvih negativnih reakcija sa oba pola američkog političkog establišmenta. Senatori iz Floride, republikanac Marko Rubio (Marco) i demokrata Vilijem Nelson (William), poznat kao prvi političar u kosmosu, su izrazili zabrinutost što je jedan kongresmen (političar) nominovan za prvog čeveka NASA-e.
Političar kandidat za novog administratora NASA-e – Džejms Brajdenstajn
“Mislim da ovo može negativno da se odrazi na kosmički program”, rekao je Rubio. On je dugo, još iz vremena kada je 2009. Obama imenovao bivšeg astronauta pukovnika Čarlsa Bouldena (Charlesa Bolden) za administratora NASA-e, pokušavao da na to mesto bude postavljen neko drugi, uključujući i vazduhoplovnog generala Skota Grešona (Scott Gration). Njegov izbor, medjutim nije bio po meri senatora Nelsona, tako da je Bela kuća skinula generala Grešona sa liste potencijalnih kandidata.
Iako Rubio nije zadovoljan izborom Bele kuće, pitanje je hoće li u Senatu blokirati nominaciju Brajdenstajna.
Prosečno vreme da se završi kompletan ciklus imenovanja administratora NASA-e iznosi 40 dana. Zanimljivo, najbrže je imenovan Džejms Veb (James Webb) koga je 1961. Na čelno mesto NASA-e postavio predsednik Kenedi. Znajući koliko je Vebovo imenovanje bilo potrebno da se NASA što pre transformiše i krene na Mesec, novi administrator je seo u čelnu fotelju NASA-e za samo 15 dana. Najduže, 80 dana je trebalo Ričardu Truliju (Richard Truly) da 1989. kao prvi astronaut postane administrator.
Šta se zna o Brajdenstajnu?
Njegova politička zvezda je počela 2012, kada je izabran za senatora Oklahome. Od tada je dva puta, bez većih problema re-izabran na ovo mesto. Bio je član komiteta za naoružanje i pod-komiteta za nauku, kosmos i tehnologiju. Iako za ovaj posao relativno mlad (rodjen je 1975.), Brajdenstajn važi za veoma konzervatornog političara. Za vreme prethodnih predsedničkih izbora prvo je podržao senatora iz Teksasa Teda Kruza (Cruz), ali je posle njegovog povlačenja, prešao na stranu sadašnjeg predsednika Donalda Trampa (Trump).
Brajdenstajn je služio devet godina kao mornarički pilot. Učestvovao je u borbenim letovima u Iraku i Avganistanu i dogurao do čina lajtanent-komandira, što je, ako ne grešim ekvivalentno našem činu kapetana prve klase.
Diplomirao je ekonomiju, psihologiju i biznis na Rajs (Rice) univerzitetu.
Zbog čega se bivši borbeni pilot, sada senator obreo medju astronautičare? U njegovoj karijeri se ne može naći neki značajniji “kosmički” detalj. Kada je pre nekoliko meseci zapitan kakva je njegova povezanost sa kosmosom, odgovorio je da veza “itekako” postoji budući da su moji glasači nastradali od tornada”. Po njemu korišćenje satelita za što ranije otkrivanje tornada je od ogromnog značaja. On podržava medjunarodni program klimatoloških satelita, što je zanimljivo znajući njegov i skepticizam predsednika Trampa prema teoriji da je globalni rast temperature povezan sa čovekovim aktivnostima.
Brajdenstajn podržava nacionalne projekte gradnje super-rakete SLS i kosmičkog broda “Orion”, ali takodje i komercijalne programe. On smatra da izmedju državnog i privatnog sektora treba da postoji ravnoteža i da se trebaju precizirati njihove uloge. Njegova pozicija je da se privatni sektor treba poboljšati i racionalizuje, a da se monitoring kosmičkog prostora, posebno praćenja nekontrolisanog orbitalnog otpada koji preti satelitima poveri civilnom (bilo državnom ili privatnom) sektoru, a ne Pentagonu, kao što je to sada slučaj. Pored ovoga, Brajdenstajn smatra da Bela kuća treba da podrži kompanije koje su zainteresovane za “ne-tradiocionalne kosmičke aktivnosti”, kao što su prevoz sirovina sa asteorida ili privatne kosmičke stanice.
Kada je dilema vezana za letove na Mesec i Mars u pitanju, Brajdenstajn podržava ideju prvo povratka na Mesec koji bi bio rukovodjen razlozima nacionalne bezbednosti, komercijalnog biznisa i nauke. On je posebno zabrinut za kineske mesečeve i anti-satelitske planove.
Ovakav stav oko Meseca je veoma važan, budući da se u NASA-i već dugo radi na konceptu projekta mesečeve orbitalne stanice koja bi prvenstveno služila kao “kapija” za let na Mars, bez spuštanja ljudi na Mesec. Po Brajdenstajnu, ovaj koncept treba da se uskladi sa nacionalnim interesima SAD, i da se pruži podrška privatnim kompanijama koje žele da investiraju na površini Meseca (kao što je “Mesečeva X-nagrada” kompanije “Gugl”). Brajdenstajn smatra da NASA treba da omogući transport opreme privatnih kompanija do orbite oko Meseca, ili do same površine Meseca. Kao i većina drugih, podržava prvo spuštanja automatskih aparata u polarnim oblastima, gde su otkrivene velike naslage leda, posle čega bi tamo otišli ljudi.
Kada je Mars u pitanju, Brajdenstajn takodje podržava ideju čovekovog leta na Crvenu planetu. Po njemu, reč je geostrateškom cilju:
“Kada govorimo o nacionalnoj snazi SAD, kada govorimo o ekonomskoj prednosti ujedinjenja celog sveta sa SAD-om da se ostvare ti veliki strateški ciljevi, ja mislim da je to sjajna ideja i mislim da je upravo Mars ta velika vizija”.
Medjutim, znajući koliko je spuštanje ljudi na Mars složen zadatak i da je vezan za mnogo problema koje savremena nauka i tehnologija ne mogu bez ogromnih investicija da reše, Brajdenstajn ne veruje da će to biti moguće pre 2030-ih. Zbog toga, dodaje, gradnja baze na Mesecu bi bila logičan korak na čovekovom putu ka Crvenoj planeti.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
