M13; Miloš Gagić, projekat VoBaNISTA

M13 spada u najpopularnija jata zvezda, pa i više od toga, jer je i među ostalim nebeskim objektima u vrhu liste omiljenih meta za osmatranje, fotografisanje i izučavanje i to uprkos svom zapravo skromnom izgledu, bez intenzivnih boja i sa jednostavnim, čak monotonim oblikom. Bez obzira na sve, ukratko, kada pogledate M13 kroz okular teleskopa srce vam zaigra. Vidite eteričnu pegu na tamnom nebu i zapamtite je za mnogo godina. A još kada znate da tu, jednim pogledom obuhvatate više stotina hiljada zvezda prosto vam mozak stane i vi zanemite od uzbuđenja. 

Arecibo

Nalazi se u sazvežđu Herkul, a magnituda ovom jatu iznosi +5,8, što znači da se vidi i golim okom kao bledunjava sitna pegica, ako su osmatrački uslovi dobri. Prema tom jatu već pola veka svetlosnom brzinom juri kodirana poruka sa Zemlje našim vanzemaljskim susedima. Do cilja poruka će stići za 25.000 godina, jer toliko je ovo jato daleko od nas. Poruka je poslata 16. novembra 1974. godine sa radio teleskopa Arecibo iz Portorika. Njen autor je američki astrofizičar, Frenk Drejk (Frank Drake, 1930-2022) slika levo.

Sastavljanje poruke je na izgled sasvim jednostavan zadatak koji se može obaviti za pet minuta ili manje, ali razmislite samo: trebalo odlučiti šta napisati, na kom jeziku i kako to uraditi da je neko neljudsko inteligentno biće shvati i da ume poruku da rastumači. A mi ništa o tom vanzemaljcu ne znamo. Ne znamo da li ima senzore kojima vidi, kojima čuje, pipa. Ne znamo ni da li postoji, ni da li je uopšte zainteresovan za dopisivanje, ne znamo ništa. 

Da ne dužimo, Drejk je ukratko, slikovnim pismom objasnio naj-najosnovnije o nama, o našoj vrsti, ono što je on mislio da je važno. Naravno, ta poruka je govorila o našem civilizacijskom i tehnološkom nivou. Uostalom, zamislite da je poruku sastavio neki, ma koliko pametan i obrazovan bio intelektualac iz 15. veka. Možda bi takav napisao: „Mi živimo na ploči koju zovemo Zemlja, a ceo nebeski svod zajedno sa vama se obrće oko nas, jer su naš dobri Bog i naš milostivi car….“ Itd. Razume se to bi bilo napisano na latinskom: „Vivimus in lamella, quam Terram vocamus, et totum firmamentum circum nos una vobiscum volvitur, quia bonus Deus noster et Rex misericors est ....“ (Google translate)

Dobro, da ne budemo prepotentni, buduće generacije će sigurno sa podsmehom govoriti i o ovoj, Drejkovoj poruci, ali o tome ćemo kasnije.

Zatim je poruka prevedena u binarni kod. Jasno je da poruka zahteva visok civilizacijski nivo primaoca koji bi morao da je primi, da shvati kako da je pročita, zatim da je dešifruje i na kraju da je protumači na način kako je to Drejk zamislio. Da bi testirao poruku Drejk ju je poslao Seganu – koji tada nije znao njenu sadržinu. I Segan je uspeo da je reši celu izuzev dela za koji je bilo potrebno znanje hemičara (što biohemičarima koji su je takođe testirali nije bio nikakav problem). 

Zatim je trebalo odabrati metu slanja. Tu je postojalo izvesno ograničenje jer je Arecibo imao ograničenu pokretljivost. Izabrano je jato M13, bogato zvezdama i, pretpostavljalo se, ogromnim brojem planeta od kojih, tako su se Drejk i Segan nadali, mnoge moraju biti nastanjene razvijenim civilizacijama. 

U 13 časova, 16. novembra 1974. teleskop se probudio i brzinom od 10 bita u sekundi počeo da ispušta niz tonova. Zvučalo je, kažu, kao cvrkut ptica. U tri minuta poslato je 1679 bitova informacija u daleki prostor kosmosa. Bio je to izuzetan trenutak i od svečanog uzbuđenja, izveštaji govore, mnogi su zaplakali. Ove godine navršava se pola veka od tog događaja.

Ipak, kreatori čitavog projekta su bili svesni ogromne udaljenosti svog cilja i poruka je više zamišljena kao demonstracija mogućnosti instalirane opreme i ljudskog tehnološkog napertka nego pokušaj da se zaista  stupi u kontakt sa kosmičkom civilizacijom. 

Značenje

Konačno, evo ukratko značenja poruke, čisto da proverite da li ste je tačno dešifrovali:

Detaljije objašnjenje potražite na hrvatskoj Wikipediji: https://hr.wikipedia.org/wiki/Poruka_iz_Areciba

Još jedno objašnjenje:

Poruka nije bila obojena. Ovde su boje dodate da bi se jasnije izdvajalo njeni pojedini elementi.

Na kraju neka pitanja u vezi čitavog projekta se nameću i na njih ćemo pokušati da dobijemo odgovore stručnjaka. Dotle evo nekih od tih pitanja. Pokušajte da na njih sami odgovorite.  

	M13; Ljubinko Jovanović, Kranjska Gora, Slovenija.

Pročitajde i članak:  Istorija telekomunikacija za starije osobe