Oliver Jovanović

GROTLO

 

 

BROD

Ime : Ciolkovski - Godard

Dužina : devedest metara

Masa : šezdeset pet hiljada tona

Pogon / tip: jonska raketa

Železna gljiva čiji je široki klobuk masivni anti-radijaciski štit a loptaste izrasline duž oklopljenih segmenata - spremišta nuklearnog goriva , tankovi puni bljuzgave žive.

Konstruktor  je gradio žilavu mrcinu koja će puzati dubokim podzemljem s one strane crne reke Stiks.Čudovište koje će biti u stanju da se vrati iz carstva mrtvih i donese  vesti o onostranom.

U utrobi reaktivne komore : u kuglicu deuterijuma i helijuma tri - zariva se snop prodornih elektrona.Blesak fuzije i jarosno vrela plazma šiba crnu prazninu,  bešumno.Ističućoj plazmi indukcioni kalem krade delić snage i napaja nove snopove elektrona za novu metu.Svakih dvesta pedeset sekundi prasak vodonika obnavlja malo Sunce brodskih mlaznica...Brod vuče stotine kilometara dug rep jonizovane žive. Bešumni kilotoni snage koji udaraju kolosa s ledja a robusni štit od mesečevog regolita i visoko reflektujuće metalne oplate sve to spremno odbija - iznova i iznova...Potisak koji gura inercionu ploču, divovski kompenzatori koji sprečavaju višak besa da se prelije do delikatne mašinerije, do srca broda.Nakon  dvanaest meseci od polaska, on prostor seče sa kojih trideset devet hiljada kilometara u sekundi ili 13 % brzine svetlosti, daleko iza Plutonove orbite a žućkasto Sunce više nije ni trag majušne lampe, negde na početku tunela...Mrak je potpun.Mrak unutar Ortovog oblaka.

U saćastim komorama hladi se termonuklearno pogonsko gorivo pripravno za ispaljivanje akceleratorom u reaktivnu komoru.Hiljade i hiljade meta-kuglica, metalno-sivih klikera prečnika jednog santimetra.

U memoriji broda je sačuvan govor :

Konstruktor broda  je primetio kako sistem obezbedjuje apsolutnu sigurnost.

Novinar je pomenuo ime čoveka koji je osmislio ,,Titanik,,

Trenutno - brod ne koristi svoj motor.Postignuta je potrebna brzina.Brod čuva ostatak zaliha goriva za povratak u svet živih. Duboko u njemu kao u koščici zrno života.Gotovo neprimetno, na granici postojanja. I sada sa brodom klizi nepojmljivo velikim delom tame unutar Ortovog oblaka.

Brod - 82.553 astronomskih jedinica udaljen od Sunca.Ili 12.349.928.800.000 kilometara.Ili 1,3 svetlosne godine...

U zoni izmedju dva ledena mega - prstena Ortovog kometskog oblaka u kojoj zbog velike koncentracije kosmičke prašine i gasova većina zvezda nije vidljiva.

Tama tako duboka i sveprožimajuća da staje misao.

Astronomi-teoretičari u svojim sigurnim, toplim kabinetima i opservatorijama nazivahu je  "Ortova pauza" nesvesni do kraja  ljudske ništavnosti i razmera onoga što se ne da premeriti.Nesvesni (Ali ko bi uopšte to mogao i da pojmi?) tog  na astronomskim mapama obeleženog komada praznine  koji je tek ništavna  gradivna čestica AMBISA NAD AMBISIMA.

U svojim sićušnim ljudskim umovima uobličavali su sferu sazdanu od biliona kometnih jezgara, prečnika od nekoliko desetina ili stotina metara do nekoliko stotina kilometara, sferu podeljenu na ukupno četrnaest pojaseva ili prstena različite gustine.NJeni krajnji, veoma proredjeni i rastegnuti delovi sezali su do predvorja drugog solarnog sistema, do zvezde koju ljudi nazivaju Proksima.

Zamišljali su Ortov oblak kao nezamislivo obilje ledenih krhotina i prašine i škrabali formule -H2O,CH4,NH3.Govorili o prašini koja je ,,tek običan ugljenik i nešto silikata,,

A bliži delovi Ortovog oblaka, znate li kolega, naprave pun krug oko Sunca jednom u trideset miliona godina.I ukupna brzina ne premašuje četiri stotine kilometara na čas - zamislite to kolega, samo zamislite.

Tako su lelujali glasići u svetu živih.A brod je padao Hadom, već obamro, sa energijom koja kap po kap otiče u ništavilo.

Cela misija bila je od samog početka osudjena na propast ali ljudi retko slušaju svoj instikt.

Glavni tunel broda prolazi njegovom celom dužinom kao kičma a brojni komunikacioni  i spremišni kanali granaju se poput nerava železnom trupinom.Tri je krionakuluma a  putnika ipak samo dvoje.Ksenobiolog i Planetolog .Srce trećeg čoveka ( brodskog Medika )  je -  ravna crvena linija...  ( Njegovo znanje sezalo je od lekara opšte prakse do hirurga a po potrebi i - psihologa ) Savršen primerak ljudskog srca, pogonskog motora jednog istreniranog i zdravog ljudskog tela a ipak... (Postoje potpuno nepredvidive fluktuacije u svetu.Koje se dešavaju.I u optimalnim uslovima)

Iz dnevnika brodskog lekara Bojovića :

Imao sam negativne testove pre poletanja u vezi svih potencijalno rizičnih virusa ali Jensov - virus je i za mene nepoznanica.Nije prirodnog porekla, sumnja se na otpad nano-tehnologije koji je opstao i evoluirao.Naizgled je sasvim neverovatno da ,,bele sobe,, najsterilnije komore za trening astronauta mogu zadržati neki molekul devijantnih nano-bota ali ne vidim drugo objašnjenje.Za utvrdjivanje konačnih rezultata labaratorija na brodu nije dovoljna.Neobične mikro-povrede na zidovima mojih krvnih sudova mogu ali i ne moraju biti izazvane Jensovim - virusom.U svakom slučaju moja je dužnost da upozorim svoje drugove na jednu takvu mogućnost.Virus je po onome što za sada znamo, moguće uništiti jakim magnetnim poljem ali takvim snažnim uredjajem ovde nažalost, ne raspolažemo.Moraću za svaki slučaj da napišem detaljno uputstvo šta učiniti s mojim telom ako dodje do najgoreg da bi se sprečila u najvećoj meri mogućnost kontaminacije ostatka posade.Jer sve u potpunosti zavisi od nas.Čak nam ni kontrola misije ne može pomoći savetima - barem ne u realnom vremenu.A imaju i svoje ne male probleme.Na Zemlji je pravi haos zbog predstojeće pandemije.

Kovčeg s telom napušta vazdušnu komoru polako se okrećući oko svoje ose.Nekoliko malih opiljaka plastike ga prati - sićušni sateliti sa svojim orbitama.

Opasnost od zaraze je  umanjena - vreme će ipak pokazati da li je virus naselio samo doktorov krvotok.

Živi nastavljaju da ponavljaju naučene radnje, obrasce usvojene nekada davno na jednom svetlom i toplom svetu a ostatak životinjskog instikta zaključan u neuronima obnavlja beskrajne monologe o tome kako  je potpuno suludo ići dalje čak tamo negde iza Plutonove orbite...

Umesto da užasnuto cvile što bi bilo normalno za životinje, ljudi sebi ubrizgaju serum i spuste poklopce svojih limenih krionakuluma...

Mesecima kasnije otvaraju oči i shvataju da su realno - mrtvi...

Jedan student ( Budućnost - par decenija nakon ,,brodoloma,, Ciolkovskog  ) pretražuje veliku bazu podataka i slučajno otvara i dosije neuspele misije u Ortovom oblaku.

Glavni administrator misije :

Poslali su samo jednu čudnu poruku.Njihov položaj nije bio jasan a pominjali su i neko otkriće.Ostatak transmisije pojeo je statički šum ali po svemu sudeći ne dok se signal kretao prostorom ka Zemlji - već još na početku njegovog puta.

Članovi istražne komisije :

Kako to mislite ?

Glavni administrator misije :

Mislim ovako - postojao je snažan ometajući faktor.Možda čak neka vrsta jake gravitacione anomalije u prostoru.Mi još uvek veoma malo znamo o tim fenomenima.Uglavnom oni delovi signala koji su do nas doprli prispeli su sa ogromnim zakašnjenjem kao da im je trebalo vremena da izadju iz nekog gravitacionog bunara.I naši proračuni u priličnoj meri sugerišu da stvar nije u opremi.Posada kao što rekoh, pominje neko otkriće, najverovatnije se radi o nebeskom telu, možda o manjoj planeti.

Članovi istražne komisije :

Mislite da je verovatno da jedna patuljasta planeta u toj meri remeti mikrotalasni snop ? Pa to je smešno.Morala bi biti u najmanju ruku od netronske materije da bi posedovala takvu masu.Znate i sami koliko je mala verovatnoća da se jedan tako egzotičan objekt pojavi baš ovde, u našem susedstvu...Bilo bi prihvatljivije da je u pitanju jak gama - blesak koji dolazi iz medjuzvezdanog područja.Da li je nešto slično registrovano ?

Glavni administrator misije :

Ne.

Članovi istražne misije :

Da li neko iz Vašeg tima možda pominje ljudski faktor ? Ne moram ni da Vam govorim koliko je ova istraga važna za dalju sudbinu celog programa.Ovaj brod je gradilo četrdeset šest nacija ! Jedan od najskupljih civilnih projekata u istoriji...

Glavni administrator misije :

Pominju se zaista vrlo različite pretpostavke.Problem je što to i jesu  - samo pretpostavke.Jedan moj kolega čak govori o ,,sindromu broda Titanik,,

Članovi istražne komisije :

Mislite na havariju mesečevog šatla ,,Titanik,, ?

Glavni administrator misije :

Mislim na brod koji je završio na dnu Atlantika.Vidite, svi znamo da letelice ,,bližeg svemira,, one koje se kreću unutar solarnog sistema imaju shodno postojećem kosmičkom pravu

obavezno ,,duplirane,, komponente i to se odnosi na sve sisteme broda bez razlike.Zbog rigoroznog zakona stepen sigurnosti letelica danas je neuporedivo veći nego pre pedeset ili sto godina.Brodovi vansolarne flote, a takvih je izgradjeno do sada samo dva primerka, imaju normalno i veći broj rezervnih sistema nego unutar-solarni brodovi i veću mogućnost samo-popravke ili kako mi to ovde zovemo - ,,regeneracije,,Dakle, naše samopouzdanje pre lansiranja broda je bilo slično ljudima koji su porinuli ,,Titanik,, NJihov brod je imao seriju odvojenih vazdušnih komora i smatrao se nepotopivim jer bi jedna ili dve rupe napunile vodom samo deo brodskog korita.Niko nije pomislio na mogućnost nastanka jednog dugog vodoravnog reza koji bi zahvatio gotovo sve te komore odjednom...

Članovi istražne komisije za istragu havarije :

Razumemo.Da li bi to bilo neko objašnjenje - istovremeni kvar ključnih sistema broda ? Da li je to uopšte moguće ?

Glavni administrator misije :

Nije mi poznat nijedan takav slučaj.Čak ni u doba primitivnih hemijskih raketa se to nije dešavalo.Ali se zato jako često javljao ,,domino efekt,, i on je zaslužan za najviše izazvanih katastrofa.

Članovi istražne misije :

Gospodine Ogava, šta se njima po Vašem mišljenju desilo ?

Glavni administrator misije :

To bih i ja voleo da znam.

Student se malo zamislio nad poslednjom izjavom.Kakva zamršena enigma koju niko živi više ne može da rasplete ! Misija mu se učinila donekle sličnom jednoj od prvih mesečevih ekspedicija - malerozna havarija negde na pola puta, broj trinaest kao prizivanje nesreće...Ali tada - kapsula sa ljudima se vratila. U poredjenju sa posadom koja je brodila unutar Ortovog oblaka, oni gotovo da nisu odmakli od Zemlje.Mogli su da vide njen puni disk kroz iluminatore, njena azurna mora i bleštavo bele oblake i nadaju se spasu.

Za ovu ekspediciju medjutim spasa nije bilo. Izgubljeni brod koji se kretao trošeći fuziono gorivo, imao je misiju koja je bila samo deo, samo faza jednog grandioznog projekta.LJudi su gradili prve vansolarne brodove i serijom letova iza Plutonove orbite opipavali prostor koji ih razdvaja od obližnjih zvezda.A paradoksalno, znali su više na osnovu osmatranja, o telima koja se kreću unutar drugih solarnih sistema nego o svojstvima onih koja sačinjavaju zagonetni Ortov oblak.

Ksenobiolog sedi u savitljivoj stolici, laktove stavio na kolena a glavu u šake.Sama slika očaja, tako izgleda, ali njegov mozak grozničavo radi i nije bilo slučajno što je odabran za ovu suludu ekspediciju zbog svoje visprene inteligencije i ogromnog znanja koje se nije odnosilo samo na nauku kojom se bavio.I druga dvojica su imali oštre i obučene umove, sposobne da u najtežem haosu nadju nit izbavljenja.Planetolog stoji nasuprot njemu, ledjima oslonjen o hrapavu teksturu zida kajute koja oponaša gotovo bez greške koru četinara.Kao šahovski velemajstori, pretresaju temeljno svaku mogućnost, svaki prilaz.I kako god da okrenu-uvek su matirani...

Jer mesecima ranije - brod je zadesio nepopravljiv kvar ! Stavljanje u pogon njegovog jonskog motora više nije  moguće. Sasvim glup kvar, jedan u milion...Nešto poput verovatnoće da Vas zakači sintetički virus u prostoriji  koja se smatra najsigurnijom, najsterilnijom na  Zemlji.

 

PLANETA

Dogadjaj : neregistrovano nebesko telo  veličine Saturnovog Titana.

Predvidjeno postojanje, proračunata moguća putanja.

Do sada nepotvrdjeno postojanje.Do sada...

Prsti im trepere iznad konzola sa brodskim instrumentima.Slika se spušta faznim monitorom red po red, komadići zamršene slagalice.

Čudna silueta, rastegnuti sferoid sa velikim ulegnućem u sredini.Kao greška radara.Ali ne, nije greška.Oblik ragbi - lopte.I čudovišno ogromna kotlina, verovatno krater.Gotovo da je planeta uništena, pocepana na dvoje.Rubom monstruozne jame - grotla, redjaju se preteći oštri zubi planinskih venaca.I ovaj svet koji nikada nije video Sunčevog svetla, poput kamena na dnu rudarske jame, okretao se brzo kao čigra, kao da još uvek zvoni od udara .

Njegov dan bez tračka svetlosti traje  sat i četrdeset šest minuta...Neobično - pritisak od blizu petnaest atmosfera na površini.Na dnu one nezamislive rupčage šire od kontinenta, taj pritisak je sigurno barem dva puta veći. Molekularni vodonik i prateći ugljovodonici, nešto plemenitih gasova... Još čudnije... Planeta nepostojeća u vidljivom spektru u infra-crvenom isijava neobjašnjivo veliku toplotu .

Tanana čula broda prijavljuju postojanje velikih količina Torijuma 232 elementa sa poluraspadom od 1,4 x 1010 godina duboko ispod kore planete.Planeta se samozagreva  bogatom zalihom radioaktivnih elemenata a gusta atmosfera je njen toplotni spremnik.Nije jasno kako telo ne veće od Titana zadržava tako veliku atmosferu...

Njihovi životi ionako više nepostoje.Vreme je za kapsulu, padobrane i retro - rakete...Poslednju poruku i dve otrovne pilule ...

Odvajanje.Kretanje duž brojnih sekcija broda koji asociraju na složene urbane celine sa svojim zdanjima i saobraćajnicama.Složeni delovi opreme, čvorovi zaštićenih provodnika i masivne parabolične antene visoke nekoliko spratova - sve vidjeno radarskim ehom pretočeno u azurno  plavu kristalnog monitora.Kapsula okreće zašiljenu njušku, orijentiše se u prostoru.Paljenje.Olupina broda skuplja se u nišanskom krstu, već van dohvata malog radara.

Tiho avetinjsko cviljenje vetra. Hrapavo struganje delova padobranske opreme po metalnoj oplati.Jedini kružni illuminator je crn kao neprozirna mrlja nafte.Tama kakvu poznaju speleolozi.Prigušeno bledo-zelenkasto svetlo rasvete razliveno skučenom kabinom, na umornim, izboranim, ljudskim licima. Pažljivo navlače svetlocrvene skafandere koji u fosfornom svetlu poprimaju prljavo - smedju boju  .Ksenobiolog spušta šrafciger sa metalnim delom od hrom-vanadijuma u džep na rukavu.Potom na ruke navlači crne rukavice sa ojačanjima za prste i zašrafljuje njihove zglobne prstenove spajajući ih hermetički s odelom.Stavljaju bele zaštitne šlemove, proveravaju pritisak, grejače i radio-vezu.

Udaljen jednu i po svetlosnu godinu nalazi se svet - osvetljen , topao i vedar, svet koji više ne mogu da razluče medju milionima zveda čak i kada bi one bile vidljive na ovom nebu.

Svet u kome se budiš a na stolu te čeka šolja vrele kafe dok u ćošku drema tigrasta mačka.Napolju procvala trešnja,  latice u sporom letu...

Na trenutak jedan od ljudi stiska kapke kao da nastoji da uhvati sliku koja se iskrada... Usne su tanka crta.Okreće se prema sadrugu  bez traga unutrašnje borbe na licu i spušta pokretom ruke termo -vizir.

Podešavaju okulare termovizijskih kamera.Dok budu radile baterije i svet oko njih biće vidljiv.Ali najpre da bace pogled po okolini koristeći jake diodne lampe. Otvaraju teški poklopac i Ksenobiolog osvetli lampom.Osmudjena oplata kapsule, ranije nalik tek iskovanom čeliku, sada ima smedju patinu, kao zahvaćena rdjom.Od tla (Koje se u svetlosti dioda preliva kao stvrdnuti katran) deli ih jedan metar.Kapsula je malo nakrivljena a njen trodelni trideset metara dug padobran delimično je prekriva kao veo lako poigravajući na povetarcu (Vetar na svetu bez Sunca )

Planetolog je prvi.Tone do članaka.Podiže s naporom nogu.Blato.Ali to svakako nije blato koji ljudi poznaju kod kuće već smeša tolimera, raznih jedinjenja ugljenika i vodonika.Prilično lepljivo.Uključuju termoviziju zbog čega im novi svet u vidnom polju iskrsava sablasno zelen.Temperatura tla iznosi deset stepeni i vidjena termo -kamerama blešti jakim fosforno - zelenim sjajem u potpunom kontrastu sa apsolutno crnim nebom.

Prvi se na svet koji su u mislima već prozvali  Grotlo, spustio automatski lender.U tovarni prostor smestili su robotsko terensko vozilo koje je bilo predvidjeno za samostalno istraživanje površine planeta. Na brodu, preuredili su ga u terensko vozilo (Programom misije nije bilo predvidjeno prisustvo ljudi ni na jednoj stranoj planeti)

Orbiter sonde koriste kao navigacioni relej. .Sleteli su  južno od lendera - najviše kilometer... Njegov odašiljač postojano pišti a malo trepćuće poziciono svetlo, rubinski crvene boje, trebali bi da jasno vide nakon predjenih pola kilometra u pravcu severa.

Šljapkaju znojeći se u svojim skafandrima predvidjenim za vanbrodske aktivnosti, a ne za hodanje površinom nekog drugog sveta. Gusta ugljo - vodonična atmosfera stvara čudan utisak kao da se ne kreću kroz vazduh već kroz lepljivu supstancu koja još nije odlučila šta će biti - gas ili tečnost. Zamazani blatom do kolena, isprskanih vizira posrću beskrajnom ravnicom. Planetolog je jednom video panoramski snimak dna Tihog okeana i bio je ovakav isti -blago zatalasana ravnica koja se pruža u nedogled, prekrivena muljem.Obojena veštačkim zelenkasto-sivim nijansama i sa ogromnom zjapećom rupom umesto neba.Pomišlja kako ovaj svet zaista zaslužuje da nosi ime - Grotlo .

Na trenutak im se čini da su pogrešili u proceni - njihov svetionik, tu svetlu tačkicu, odavno su trebali da spaze, ali gusta atmosfera i možda čak neki poseban fenomen vezan za vazdušni omotač ovog sveta im to nedozvoljavaju.Ksenobiolog zato traži da zastanu i opet provere uz pomoć orbitera poziciju.Očitavaju podatke i shvataju da su samo dvesta  metara udaljeni od cilja. Hodaju i malo kasnije - izranja sićušno žmirkavo svetlo na obzorju. Lender, nakrivljen do granice pada, ima nosač malog pulsirajućeg reflektora u lošem položaju - praktično ga zaklanja okolni teren.Isključuju termovizijske kamere na domak lendera i u crvenoj strobo-svetlosti pokušavaju da ga usprave.Guraju tronogu napravu,veličine manjeg automobila, dok im djonovi usecaju brazde u blatu Grotla.Meko tle po kome proklizavaju, teška odela (gravitacija približna Marsovoj ) kao i težina samog lendera, strašno ih zamaraju. Više puta prave pauzu,odmaraju.Konačno, lender se uz tihu metalnu škripu vraća u normalan položaj.Otvaraju s mukom napola blokirani bočni poklopac i spuštaju šine.Malo vozilo sa mrežastim točkovima (od titanijumske žice) sklizne i zaustavi se u blatu.

Mogli bi vozilom da se kreću jako dugo - plutonijumska ćelija izdržala bi hiljade kilometara ali kiseonik... Nekoliko dana - ne duže..Savesno snimanje terena kao Robert Skot  i članovi njegove ekspedicije na Antartiku koji su znali da im nema spasa pa ipak...Materijal za buduća pokoljenja ? Možda.

Odlučuju da pokušaju sa istraživanjem kratera.To je najviše što mogu da urade u ovim okolnostima. Na Grotlo su pali kao izgubljeno seme sa drugog, tudjeg sveta, bez mogućnosti da se prime, da zažive.

 

Deo treći

VILAŠI

 

Ono što nikako nisu mogli znati :

Taj svet je bio naseljen.

I taj svet je bio sasvim izokrenut, iščašen za ljudska shvatanja.

Pojmovi poput Gore i Dole ovde su bili ponešto - zamenjeni.

Sleteli su blizu oboda divovskog kratera ( Planetolog predlaže da ga nazovu jednostavno  - Kotao ) koji je mogao da primi čitave tamne vilajete u sebe.A mesto sletanja je i po merilima Grotla bilo -pustinja.Kao kakva mahuna planeta je krila tajnu u svojoj unutrašnjosti.

Lanac planina viši od Himalaja okružuje Kotao.Njihove toplotne kamere mogu da prikažu samo odsečak terena po kome se kreću - uglavnom nekih stotinak metara do kilometer prostora.Ali primaju radarsku sliku iz orbite i sliku pokretnog radara na vozilu.Te planine je naravno, nemoguće preći.Sa opremom kojom raspolažu teško da bi savladali i brdo.

Planetolog se namrštio i odmahnuo glavom u neverici.Radar vozila je u podnožju najbliže planine otkrio pravilan otvor u steni.

Mozak se brani i ne prihvata odmah kao gotovu činjenicu postojanje veštačke tvorevine na stranom svetu - pomišljaju najpre na oblik neke tektonske aktivnosti... Davno izbijanje lavinog toka i gasova pod pritiskom ? Tunel do koga ne vodi ni put ni neka utabana staza, blago ponire pod uglom od deset stepeni, njegove unutrašnje strane jesu obradjene ali ne  toliko da bi bile glatke i kao da su od šupljikavog plovućca.Opipavaju klizave zidove na kojima se kondenzuju magle ugljovodonika zbog čega su strane tunela kao premazane tankim slojem voska i katrana a po njima sa stropa padaju teške, masne kapi. Veličina ulaza je dovoljna i za kretanje točkaša veličine kamiona pa neće biti problema da udju svojim vozilom. Dole su brojne plitke brazde u kamenu ali ne liče na tragove točkova jer nisu paralelne već nekako iskošene.Kao da se kretao veliki vijak ali nije zahvatao ništa gore ili sa strane.

Tunel nije akustičan i dobro upija štropot metalnih točkova dok se njime spuštaju.Radar pokazuje da su zidovi tunela na nekim mestima puni velikih šupljina koje pokriva samo nekoliko centimetara saćaste stene.Planetolog traži da stanu.Skida jednu metalnu pregradu sa vozila i njome kao polugom udara po  steni.Isključuju termoviziju i osvetljavaju jakim reflektorom s vozila nepravilnu šupljinu prečnika četrdeset centimetara.Ksenobiolog refleksno prinosi šaku čelu zaboravivši na staklenu prepreku zbog čega se čuje zvuk udarca metalnih prstenova rukavice o vizir - spontana reakcija koja se otela kontroli i pored dobre utreniranosti .Planetolog krivi lice u čudjenju, opet vrti glavom kao onda kada su otkrili ulaz u tunel.

Šta kog Djavola...? Ma je li to...?

Ksenobiolog se prvi oporavlja od šoka.Podešava običnu kameru i snima.

Tamo u šupljini su ostaci nekog organizma.Neka vrsta skeleta, poroznog poput sipine kosti.Kost( ukoliko je to kost) nije bela u svetlu njihovog reflektora već boje rdje ali strukturom podseća najviše na kost.Telo je moralo biti približno veličine većeg psa ili ovce ali oblik nema gotovo ništa zajedničko sa zemaljskim životom.Postoji segmentiranost koja bi ukazivala na glavu, trup i ekstremitete ali ko je video glavu poput trozube vile nasadjenu na vrat tanak kao drška metle ? Trup mora da je bio zdepast, i budući da nisu mogli da se uoče kosti donjih ekstremiteta mora da je stvor puzao.Ono što bi odgovaralo rukama nalazilo se negde na sredini trupa i bilo je duplirano - četiri kratka i jaka  uda koji su se završavali oštrim kandžama što je ksenobiologa donekle podsetilo na zemaljske rakove i insekte.Probili su zatim zidove na još nekoliko mesta.U većini šupljina je bilo po jedno telo i sada su mogli da primete i da su u različitim fazama raspadanja.Ono prvo koje su otkrili bilo je gotovo sasvim skelet ali bilo je i prilično  očuvanih i njihove veličine su takodje varirale - najmanje telo nije bilo krupnije od mačke.Biće s Grotla je bilo crne boje, crno kao ugarak i nije imalo ni oči ni usta a rašljasta glava  je izgleda bila daleko pokretljivija nego glava čoveka.Sada su videli i da je trup bačvast sa vrlo grubim i jakim omotačem koji je po strukturi nešto izmedju hitina ljuskara i kože.Četiri izuzetno snažna ekstremiteta su postavljena na trupu kao paoci na točkovima i jasno se vidi da su  zakrivljeni prema unutra.

Ksenobiologu je iznenada sinulo.Oni ne puze, zaboga ! Po sredi su organizmi koji se kotrljaju svojim bačvastim trupovima po podlozi tako što se odbacuju sa ova četiri uda a zatim ih nekako savijaju ili uvlače u sebe.Osvetlio je pod tunela.One brazde u kamenu ! Ili su njihove kandže toliko jake ili se radi o generacijama ovih Vilaša (da baš tako ću ih nazvati) koji su vekovima kotrljali svoja tela ovuda.

Nekako mu se čini da je ovo drugo bliže istini.

Vozilo dalje napreduje i dolaze do mesta na kome se podzemna ,,magistrala,, lepezasto račva u tri pravca. Biraju desni tunel.Nakon nekoliko predjenih kilometara primećuju njegovu veću ruiniranost što možda znači da je mnogo ranije prosečen u steni.Šupljine sa telesnim ostacima su na mnogim mestima potpuno vidljive a komadi stene koja podseća na vulkanski tuf su oburvani i zaglavljuju se medju točkove.Ona skvrčena trupla koja leže u svojim rupama duž puta - počinju da naslućuju o čemu se tu radi.

Zar to ne bi moglo biti groblje stanovnika Grotla  a ove rupe - kripte ?

Merač razdaljine pokazuje da su pod zemljom prevalili već četrdeset šest kilometara.Ništa ljudsko nije gradilo put kojim se kreću pa nemogu da se oslanjaju na ljudsku logiku u predvidjanju njegove dužine ili krajnjeg odredišta.A potreban im je i odmor.Mehur od kevlar - folije, korišćen na brodu za hidroponske zasade podigli su pritiskom iz boce.Ranije sa njim spojeni manji mehur poslužiće kao improvizovana predkomora.U suštini oni zajedno čine neku vrstu hermetizovanog šatora.

Ulaze jedan po jedan i s mukom u tesnom prostoru skidaju teške skafandere. Skafandri su prljavi, lepljivi i vlažni od atmosfere Grotla.Zaudaraju na gorki badem i pokvarena jaja.Verovatno razna jedinjenja cijanida,  sumpora...U zatvorenoj plastičnoj kesi Ksenobiolog je uneo i glavu jednog Vilaša u relativno očuvanom stanju.

Seciraš ? - pita Planetolog sa zanimanjem.

Sa krova njihovog šatora bela svetlost od koje su se gotovo odvikli iako su tek nekoliko sati na Grotlu otkriva svaku poru na njihovim rukama, svaki detalj Vilaševe glave.

Hoću samo da nešto proverim - kaže Ksenobiolog sležući ramenima.

Iz jednog džepa na grudima vadi skalpel i proverava bateriju.Razdvaja lepljive rubove kese prstima.Širi se nesnosan smrad.Planetolog odpljune.

U majčinu..Potrovaćemo se...

Bez panike.Proverio sam ranije olfametrom, nije toksično.Verovatno metan i nešto sirćetne kiseline.

Zaseca pažljivo glavu koja je šira od ljudske.Tri nagore podignuta roga, robusnog trougaonog preseka i uz to malo povijena, neodoljivo podsećaju na jednu poljoprivrednu alatku - na vilu.Tamo odakle rogovi polaze je veće čvornato zadebljanje. Skalpel baš na tom mestu otvara prolaz svojom usijanom crvenom tačkom.Isparava ubrzano neka mutna sluz, možda krv stvorenja.Sa hiruškim rukavicama na rukama i maskom na licu Ksenobiolog čeprka po unutrašnjosti pod budnim okom planetologa.

Kao što sam i sumnjao - kaže Ksenobiolog.

Nećemo rebuse.Imali šta u glavi te spodobe ?

To uopšte i nije glava, prijatelju.

Nego ?

Neki organ ili čak ekstremitet.Najverovatnije da je mozak ili šta već kod njih predstavlja sedište inteligencije - smešteno u trupu.Zavarala nas analogija sa ljudskom siluetom i uopšte životinjama sa Zemlje.Kod njih ,,gore,, očigledno nije glava.

Kažeš ,,sedište inteligencije,, ali možda se i ne radi o razumnim bićima ?

I to je moguće.

Ksenobiolog na brzinu vraća predmet ispitivanja u kesu i izbacuje je u predkomoru.Malo kasnije otvaraju tube s hranom i savladjujući osećaj mučnine u želucu zbog neprijatnog mirisa lešine - ručaju.Zaspali su i pored svega tvrdim snom.

Buka nije probudila Planetologa već pre vibracije stene na kojoj je ležao.U potpunom mraku bacio je pogled na osvetljeni cifarnik svog ručnog časovnika.Spavao je tek dva sata.Ksenobiolog se takodje rasanio.

Imaš li ideju šta...?

Umesto odgovora Planetolog ga hvata za mišicu.

Brzo, skafandere !

Čak i uvežbanom timu je potrebno neko vreme da navuku teška odela i opremu.U medjuvremenu je kakafonija u tunelu primetno narasla.Neka lavina se kreće prelazeći kao od šale stotine metara.Izlaze spotičući se iz mehura - šatora i privlače ga što bliže vozilu pa se potom ledjima priljubljuju zidu.Ksenobiolog uzima u ruku svoj šrafciger kao da se sprema na odbranu.Isključena su sva svetla i termokamere im  pokazuju zidove tunela opet u sablasno - zelenom sa njihovim sopstvenim, lelujavim, izduženim senkama.Daleko napred je neko komešanje.Višestruko umnoženi zvuk struganja i šištanja kao para koja suklja iz čajnika a koji više ne može da prikrije ni loša akustika tunela. A onda ugledaju Vilaše.

Predvideti nečiji način kretanja je jedno a posmatrati to isto u stvarnosti nešto sasvim drugo.Vilaši u kretanju nisu uopšte ličili na žive stvari već na divlju stihiju.Bile su to od brzine zamagljene konture - njih najmanje desetak.

I najednom, kao po komandi, usporavaju.Kako se brzina smanjuje ljudi mogu da uoče da ono što su smatrali glavom biva vitlano poput utega na kraju biča - slično repu kod nekih zemaljskih životinja to izgleda služi za ravnotežu a možda i promenu pravca pri kretanju.Stanovnici Grotla ,,koče,, petnaestak metara od njihovog vozila i to tako što se kod svakog od njih  jedan par ekstremiteta širi u stranu i zabija kandže u kamenu podlogu a onaj drugi par ostaje u vazduhu, samo se blago povivši prema trupu.Trozubci su na vratovima pokretljivom kao vrat udava i polako se spuštaju na zemlju kao da nešto pomno osluškuju.Zatim se okreću, gotovo upitno, prema ljudima - i ostaju zamrznuti u tom položaju.

Izgleda da ima još jednu namenu - šapnu Ksenobiolog u svoj mikrofon - počinjem da razumem...

Šta, zaboga ?

Ovi rogovi ta - ,,vila,,Služi i kao balans tokom kretanja i kao prijemnik.

Prijemnik ?

Infra-crveno zračenje.Nešto od onoga što sam video u ,,glavi,, tokom seciranja podsetilo me na jedan organ kod zvečarki.Zmije imaju mali prirodni ,,toplotni detektor,,Ovaj kod Vilaša je upravo ogroman, ko zna čemu sve služi.U njihovom svetu sa apsolutnim odsustvom nama vidljive svetlosti sve se možda zasniva na infra- crvenoj talasnoj dužini.I Bože moj...

Šta...

Čoveče, kao što je za nas prirodno da izvor svetlosti dolazi odozgo s neba...

Hoćeš da kažeš da je za njih ,,gore,, ono što je za nas ,,dole,, ?

Oni svetlost odnosno toplotno zračenje dobijaju iz tla.Za njih je onda naše nebo - podzemlje a njihovo podzemlje je...Da, da, baš tako.Ako ikada ljudi sa njima budu uspostavili kontakt, Vilaši će ih možda smatrati bićima svog podzemlja.A ako imaju i svoju religiju ( što nije nemoguće s obzirom da sahranjuju svoje mrtve ) i ako se ta religija zasniva na dualizmu tipa dobro / zlo,  svetlo / tama odnosno dobra bića i demoni - možda nas proglase i za neku vrstu djavola !

Oni nas ? Ti rogati, odurni...

Ne budi dete.Znaš da ima logike u ovome što pričam.

Vilaši su nepokretni više od deset minuta - ljudi takodje.Kako li Vilašima izgledaju bića na koja su naleteli idući nekim svojim, samo njima razumljivim poslom ? Skafanderi poseduju više različitih slojeva a neki od materijala sprečavaju gubljenje ili primanje toplote zavisno od potrebe.U svakom slučaju čak i da imaju vrlo nizak toplotni odraz dvojica astronauta znaju da su spram pozadine toplih stena vidljivi kao hladne senke.Vozilo pak i nedavno napušteno sklonište sigurno zrače obilje toplote.Šta li Vilaši o svemu misle ? I da li su uopšte agresivni kao vrsta ?

Umesto odgovora najpre jedno od stvorenja podiže oprezno donje udove uvlačeći ih u sebe kao stajni trap aviona a za njegovim primerom kreću i ostali Vilaši.U sledećem trenutku oni već ,,voze nazad,, stružući po kamenu kandžama i za par sekundi više ih nema - kao da su isparili.

Ksenobiolog dozvoli sebi kratak, žustar izdah.Zatim ga nervoza natera i da se nasmeje.

Eto nama prvog kontakta u istoriji ! Ne mogu da verujem...

Borise, bolje veruj ! Ovi su stvarni kao ti i ja.I ne bih rekao da su baš bezazleni.Imao sam utisak da nas skeniraju od glave do pete.Onaj njihov ,,pogled,, to nije ,,pogled,, to je ,,učitavanje,,

Da, i ja sam imao isti utisak - primeti Ksenobiolog zamišljeno - možemo mi samo da nagadjamo šta se ovde sada desilo u ovom tunelu.I ja koji sam obučavan za pronalaženje mogućeg tudjinskog života imam samo ,,šuplje,, pretpostavke o svemu.Moramo dalje.Nemamo previše vremena.Treba što više saznati.Civilizacija - verovatno... Imaju li naselja, nekakvo organizovano društvo ? Ovo su stvari na koje sam čekao celoga života a eto, sada i ako saznam nešto imaću mogućnost da sve to tek sažmem u jednu kratku poruku Zemlji koju će neko primiti kroz više od godinu dana.

Nisam ni ja u boljem položaju.Ovaj svet zahteva decenije i decenije istraživanja.Pokupio sam mnogo toga iz orbite ali ovde je potreban i neki usko stručan geolog.Ova velika količina Torijuma 232 mi bode oči od početka. A tek krater...

Šta s njim ?

Pomišljam čak da je veštačka tvorevina.Pazi, ako je za njih utroba ovog sveta ono što je za nas Sunce možda su generacijama kopali i kopali...Možda je ovo njihova verzija traganja za svetlom i u fizičkom i u metaforičnom značenju.Životna potreba, osnova religije ? Jer vidiš, oni ne znaju šta su zvezde, nikada ih nisu videli.Dok smo mi stremili visinama oni su možda stremili - dubinama ...

To je preveliko, Petre.Onolika formacija...

Znam.Pazi, planeta je veličine Titana, mnogo manja od Zemlje ali na Zemlji većinu kopna prekriva voda.Celokupno kopno ove lutajuće planete kada bi ga rasprostro verovatno ne bi mnogo zaostajalo po površini za našim kontinentima.A u onu mamutsku depresiju bi stalo barem nekoliko Zemljinih kontinenata.Kako su uspeli ?

Poslednje što bih očekivao od jednog trezvenog planetologa bila bi takva izjava.Zašto, zar nije lakše objasniti sve udarom drugog tela ? Pa sam si rekao još na brodu da ova planeta oscilira upravo zbog toga.

Recimo da i ja imam intuiciju.Nešto nije sasvim kako treba ni u pogledu orbitalne mehanike ali nemam krajnje rezultate a kako stvari stoje teško da ću ih ikada i imati.I slušaj,  sva tri fuziona reaktora na brodu - pala su ispod Morzakove granice neposredno pre detekcije planete ! Možda zvuči suludo ovo što ću sada reći ali - kao da je prisustvo planete pokvarilo brod...? Nasukani na ovaj prokleti crni sprud.Kao klopka, iskopana vučja jama u koju smo naivno upali...

Ne misli na to.Znaš da se ljudi za ovakve misije biraju po odredjenom kriterijumu.Nema nam više nazad.Znali smo to kada smo polazili.

Da, znali smo.I znaš šta - nije mi ni žao.Da li mi veruješ ?

Verujem ti druže.Hajde sad, da uradimo sve što još možemo...dok možemo.

Spakuju mehur - šator i pokreću vozilo.Ni koji kilometar dalje čudnih stanovnika Grotla nema ni od korova. Takodje ni put više nema onaj pad od deset stepeni već kao da se sve više uzdiže.Račvaju se i dalje brojni bočni tuneli od kojih su neki potpuno urušeni.Planetolog traži da stanu i uzima manje komade stene u ruku, zatim vadi iz spremišta vozila sondu i proverava sastav.

Šta kaže ? - pita Ksenobiolog.

Liči stvarno na vulkanski tuf ali nije nastalo u takvom procesu, siguran sam.

Misliš da ovde nije bilo vulkana ?

Ma verovatno ih je i bilo ali ovo konkretno je nastalo nekim posebnim mešanjem a ne kao proizvod magmatskog procesa.Podozrevam...

Da ?

Vrsta betona.

Šta ?

Kao što sam rekao - vrsta betona.E sad, detaljnije...

Misliš da je ceo tunel od tog...betona ?

Ne, to je vidiš prokopano najpre u steni i na nekim mestima kao ovde, evo sonda očitava i običan bazalt...Dakle, stena je bušena, čime - znam koliko i ti a onda su dogradjivali ovim što liči na tuf i što očigledno nije baš tako krhko kao pravi tuf.

Ako je to tako, pokušavam da zamislim onda kako su sa onakvom anatomijom uspevali da završe takav posao.

Možda neka mašina ?

Ko će ga znati.Dosada nismo videli ništa od njihovih naprava što bi nam pomoglo da shvatimo na kom su stepenu razvoja.

Planetolog se penje u vozilo i oni napreduju dalje.Ali već nekih pola sata kasnije, shvataju da su blizu izlaza.Malo usporavaju, potom se i potpuno zaustavljaju na jednoj kamenoj terasi ili ispustu na izlazu tunela.Opet imaju signal sa orbitera i kombinujući njegove radarske slike i one sa vozila zapanjeno gledaju panoramu koju nijedno ljudsko oko nikada ranije videlo.

Oni su sada sa unutrašnje strane Kotla i znaju od ranije da je njegova dubina blizu četiri stotina kilometara.Dno nije ravno već se i tamo nalaze naborani, igličasti, tornjevima slični planinski masivi, ustvari pravi  labirint planinskih lanaca koji se haotično prepliću, sve ispresecano kilometarski dubokim kanjonima kojima nešto teče ali to svakako nije voda - pre će biti neki djavo od ugljovodonika, koji sudeći po podacima  ključa i neprekidno isparava.Radar orbitera beleži i oblačne regione a atmosferski pritisak u dubini Grotla prelazi trideset atmosfera, to je praktično kao na dnu nekog razredjenog mora.Imali bi dole znatnih problema s kretanjem.Uz to, temperatura na samom dnu nije manja od šezdeset pet stepeni.Planetologu nije jasno kako na toj dubini temperatura nije daleko veća zbog većeg pritiska i sraza bazaltnih ploča ili blizine jezgra   - ustvari nikako mu ne ide u glavu zašto dno tog kazana nije ispunjeno lavom umesto rekama i jezerima tečnog ugljovodonika.I još nešto mu pada na pamet dok posmatra Danteovski predeo.

Šta misliš od čega uopšte žive u ovoj pustari ?

Pustari za naše pojmove, naravno...Pa, možda se radi o nekoj hemosintezi.Nije isključeno.

Hemosintezi ?

Da, i na Zemlji postoji takav proces.Na dnu Pacifika recimo, gde nema uopšte svetlosti za foto - sintezu, postoje organizmi koji se okupljaju oko toplih vulkanskih izvora i koriste toplotu umesto svetlosti za razgradnju organskih materija.Možda su ugljovodonici u atmosferi ili oni koji se nalaze u tečnom stanju dole u onim klisurama njihova hrana ? Ono što mene zbunjuje je odsustvo drugih oblika života osim Vilaša.Na Zemlji su sve niše naseljene - vazduh, zemlja, voda.Ovde nema ničega da leti, koliko vidim nema nikakve vegetacije - ni u tragovima.Oprema pokazuje od našeg sletanja potpuno odsustvo mikroorganizama.Možda u onim rekama dole....mada - sumnjam...

Čekaj, mikroorganizama nema ali videli smo njihove trule ostatke u onim kriptama ?

Ima različitih procesa razgradnje.Siguran sam da to nije uticaj mikroba.Ovde je sve sterilno - ako se izuzme prisustvo Vilaša, naravno.

Ako nema kompletne biosfere i celog lanca ishrane sa mnoštvom vrsta - to bi moglo značiti i da ovi stvorovi nisu odavde već neka vrsta kolonista ?

To je i meni palo na pamet.

Sve zamršenije od zamršenijeg.Ovaj svet kao da je sav postavljen naopačke u odnosu na naš.Zemlja kao dan a Grotlo kao noć ....

Raj i Pakao ? Obrnuti lik u ogledalu ? Odosmo daleko....

Možda, ali ko zna....

Ili bolje - Djavo bi ga znao...

Od kamenog ispusta na kome se nalaze vodi usečeni put zidom monstruozne litice.On ustvari više liči na žljeb u steni ali je dovoljno širok da vozilo može da se kreće.Zumiranjem slike orbiterovog radara otkrivaju da su unutrašnji zidovi Kotla prosto ,,ožljebljeni,, brojnim sličnim ,,drumovima,,(što podseća na žljebove u topovskom ždrelu) koji se svi spuštaju u spirali prema dnu mamutske jame.To asocira i na neki čudovišno veliki rudarski površinski kop.Vide nizove odsečenih kamenih terasa, otvore drugih tunela  i opet žljebove - puteve kao namotaje žice na nekom kalemu, kako se tu i tamo prepliću.Zid kratera zbog toga deluje nekako - oglodano.Sastrugano. Planetolog uočava jednu veliku kamenu terasu - zaravan koja štrči iz zida litice a na njihovom je pravcu kretanja udaljena oko jednog kilometra.Većina terasa je širine pet, šest metara a ova je znatno šira - gotovo trideset metara i prepuna je rupa.Ne deluje kao prirodna tvorevina više nalikuje nekom kamenom gnezdu priljubljenom uz liticu.

Primećuju tamo i neko kretanje.Sa maksimalnim uvećanjem uskoro posmatraju grupu Vilaša, mnogo veću od one koju su susreli.NJih je barem četrdesetak.Neki kao da se ukotrljavaju u one rupe u steni i malo kasnije izlaze.Da, upravo tako.I to su izgleda manji Vilaši.Oni prepliću svoje udove, postaju kao jedno telo i tako prevaljuju kraće rastojanje.Gotovo da padnu s ivice.Nekolicina većih Vilaša se onda pokrene u njihovom pravcu i oni se raspletu i razbeže prema nekim od otvora - jazbina u koje ulete velikom brzinom i više ih ne vidiš neko vreme.Zatim se to uglavnom ponavlja.Jedna manja grupa (većih)Vilaša se ponaša poput ostrva u odnosu na one ostale.Ne pomeraju se, potpuno su nepomični i postoji neka pravilnost u njihovom rasporedu.Približno su u polukrugu i poredjani prema putu koji prilazi njihovom ,,gnezdu,,

Kao da čekaju nekog...ili nešto - mrmlja Ksenobiolog.

Nas ?

Ne bih rekao.Ta ,,potkovica,, nam je okrenuta ledjima ali DJavo bi ga znao - još nismo ni odredili imaju li ova bića ,,prednju,, i ,,zadnju,, stranu...

Planetolog trepnu.Imao je potrebu da protrlja oči koje su suzile od napora.Nešto se kretalo putem tamo već nadomak ,,gnezda,,

Pogledaj.

Šta ?

Drugi Vilaši.

Da, sada vidim.Dolaze kod ovih.Čekaj, oni nešto imaju...Vidiš ?

Liči na veliku korpu.Ta stvar nije pravljena spajanjem delova već više deluje kao -izlivena.Možda opet neka verzija njihovog ,,betona,, dakako lakša i tanja ? Odavde izgleda kao da nije deblja od lepenke.

Da, ali način prenosa je neverovatan.Ovo su nekakve taljige, očigledno.Po dvojica su sa svake strane poput točkova - ali to fizički nije moguće...Možda nešto postoji ali sa ove daljine, šta misliš ?

Ako mene pitaš oni na neki način žongliraju sa tom kupom.Evo stižu kod ,,komšija,, Da vidimo sada šta dalje sledi...

Osmoro Vilaša i njihovo neobično ,,vozilo,, se obrelo u onome što bi (možda) moglo biti naselje.Grupa koja je čekala ili stražarila u polukrugu, mirno ih propušta.Ali ostatak Vilaša nije baš miran.Kao da se povlače polako nazad.Osmorica idu prema njima i staju.Ništa se ne dešava nekoliko sekundi a onda se od te osmorice izdvoji njih šestoro.Kotrljaju se brzo i udaraju Vilaše pred sobom iz sve snage.Od udarca pogodjeni kao da se skroz umrtve.Tako umrtvljenog Vilaša dohvate po tri napadača - dvojica sa njim spletu ekstremitete i kao da ga prikuju za zemlju a treći prilazi onom trozubcu koji se izvija u svim pravcima i svojim trozubcem zahvata tanak, dugi vrat.Zatim ga jakim trzajem - otkida.Vilaš sa otkinutom ,,glavom,, odmah biva ostavljen tamo gde se i zatekao i ista troGlavni administratora ekipa vija onda sledećeg Vilaša.Nisu poštedjeni ni najmanji Vilaši.Cela scena traje desetak minuta.,,Obezglavljeni,, se kotrljaju grčevito napred - nazad po tlu a sluz koja ističe iz njihovih tela ostavlja toplotni trag na steni kao ljudska krv.Vilaši - napadači svojim trozupcima podižu s tla otkinute udove i ubacuju ih u korpu - kola.Zatim bez žurbe napuštaju poprište. ,,Stražari,, koji su ih ranije propustili sada im se disciplinovano , jedan po jedan, priključuju.Cela kolona odlazi putem zajedno sa svojim tovarom.

Ksenobiolog je imao želju da viče i psuje kao sumanut ali mu je vilica bila tako stegnuta da je gotovo čuo škripanje sopstvenih zuba.Iako se ovde radilo o tudjinskom obliku života postoje stvari, stvari za koje jednostavno znaš -šta predstavljaju.

Pokolj ! Masakr ! - uspeo je sav potresen, da izusti. Od besa, nemoći i nečeg nalik na poniženje - oči mu se naprasno ispuniše suzama.

Pogledaj, oni još nisu mrtvi, možda...

Ne, ne ...Prilično sam siguran, druže a i ti si.Da, oni su još živi ali mislim...

Onaj organ.Bez njega ne mogu da opstanu ?

Da, to sam mislio.Verovatno kao kada bi čoveku odsekao ruke i noge i ostavio ga samog u pustinji.Mislio sam da samo čovek radi takve stvari.Očigledno da su život i zločin svuda - nerazdvojni drugovi.Ubistvo kao univerzalna, standardna procedura širom vaseljene ? A mi i pored svega mislili...Glupost ! Šta smo onda u stvari tražili ? Šta ?

Na lep svet smo se spustili.Slušaj, ja onda već sada znam šta se dešava tamo dole...na samom dnu ovog velikog kazana.Takve stvari poznajemo iz sopstvene istorije...Nema potrebe da idemo dalje, zar ne ? Neka se sve ovde okonča, tu pored ovog njihovog sela.Napravićemo jedan fin izveštaj i odaslati orbiteru a on neka se,,dopisuje,, dalje sa brodom i Zemljom.

Osećam gadjenje, prijatelju - reče Ksenobiolog mračno - osećam nešto odvratno i  trulo ...Prokleti djavolji kotao...

Isključio je grubo termoviziju, gotovo strgavši deo opreme na šlemu i pogledao Grotlo samo golim ljudskim očima.

Nije bilo ni trunke svetla.

Ni fotona.

Ali negde u tom apsolutnom mraku na kamenoj zaravni i dalje se uporno kotrljahu tela Vilaša.

 

POGOVOR AUTORA

Već više od godinu dana se u meni lagano uobličavala ideja za ovu pricu.Isprva su to bili samo neki nejasni nagoveštaji - znao sam otprilike šta hoću ali još nije bilo dovoljno ,,gradje,, ili materijala za stvaranje kompletnog zapleta.

Od samog pocetka mi je bilo jasno da zelim da  da stvorim svet koji će se veoma razlikovati od našeg.Hteo sam i da takva ,,dosetka,, nosi u sebi veću dozu originalnosti, da to ne bude samo priča za ,,razbibrigu,, već nešto što navodi na razmišljanje i pamti se i neko vreme nakon čitanja. SF autori često izmišljaju neobične planete ili čak koriste zvezde i magline kao staništa strane biosfere.Većina ipak stvara planete prilično slične Zemlji (A meni je pala na pamet ideja da i oblik planete bude nesvakidašnji - isprva nisam znao da li je to i fizički moguće.Znao sam da ima mnogo asteroida bizarnih, izduženih oblika.Ali planeta ? Onda sam se setio već registrovanog nebeskog tela veličine manje planete.Nazvano je -2003 L61 i nalazi se u Kjuperovom pojasu.Spada zajedno sa Sednom i Xenom u najveće poznate objekte Kjuperovog pojasa i ima oblik - ragbi lopte ! )

Na mnogim ,,SF planetama,, nekako se to uvek ,,podrazumevalo,, postoje smene dana i noći - možda s tom razlikom što bi na nebu bila dva umesto jednog Sunca itd.Zapitao sam se kako bi bilo da u potpunosti ukinem ono što se smatra sasvim prirodnim - upravo tu smenu dana i noći ? To sam i uradio .Grotlo je u totalnom mraku, čak se zbog takozvanog Ortovog oblaka ne vide ni zvezde.Palo mi je onda na pamet sledeće - ako tamo ,,konstruišem,, neki oblik života on će svakako biti prilagodjen okolnosti da opstaje u tami, poput Čovečje ribice u našim rekama - ponornicama.

U početku sam imao ideju da stanovnici Grotla ,,vide,, svoju okolinu isključivo njuhom pa sam zamislio  i ,,govor,, koji se zasniva na mirisu ali se onda desila  zanimljiva stvar.Nešto poput jednačine kada jedan njen kraj uslovljava pojavu onog drugog kraja.Jednostavno ako sam hteo organski život na tom svetu  ( ja nekako nisam sklon silicijumu) bila je potrebna i neka pristojnija temperatura.Planeta daleko iza Plutonove orbite - pa tamo neizbežno mora biti blizu apsolutne nule !

Onda sam u stampi naleteo na zanimljivu vest (bio je to neki članak koji sam slučajno pročitao ) naime, izvesni naučnik je izneo hipotezu o postojanju lutajućih planeta van solarnog sistema koje se - samozagrevaju ! Kako ? Pa, ako isključimo neke stvarno bizarne mogućnosti ostaju radioaktivni elementi - u ovom slučaju velika količina dugotrajnog Torijuma 232 u jezgru planete i gusta atmosfera koja zadržava tako stečenu toplotu da se ne rasprši u kosmički prostor - što i nije sasvim  nerealno !

Ovo je i uslovilo evoluciju mojih Vilaša u pravcu ,,toplo-vida,, a odatle mi je nadalje, logično i došla ideja o drugačijim pojmovima ,,gore,, i ,,dole,, na Grotlu.Ako Vam nikakva svetlost i toplota ne dolaze odozgo s neba kao što je slučaj kod nas na Zemlji, zar nije prirodno da ceo Vaš život bude usmeren i okrenut prema ,,dole,, odnosno da je to neka vrsta Vašeg ,,neba,, i Vašeg ,,Sunca,, ? Tu dalje naravno, stvari mogu da se razvijaju i u pravcu nekakve moguće religije ili mitologije Vilaša itd.

Nagovestio sam i neke druge stvari - divovski krater nazvan ,,Kazan,, možda i nije krater već (eventualno) plod nekakvog nezamislivo velikog inžinjerijskog poduhvata (Vilaša ? ) pa postoji i mogućnost (mada daleka ) da ta tvorevina sa celom planetom nekako zakrivljuje i sam prostor i tvori odredjenu ,,gravitacionu anomaliju,, u koju su dospeli i sami astronauti nakon ( naizgled ) neobjašnjivog kvara svog broda.

Poradio sam i na fizičkom izgledu Vilaša.Hteo sam da se kreću na način na koji se nijedna životinja ne kreće na Zemlji - oni su bukvalno poput živih točkova.Poznati grafičar Ešer je jednom na svom crtežu prikazao svoju zamisao o ,,kotrljašima,, bićima koja prevaljuju kraća rastojanja tako što se prevrću preko glave.Ipak, njegovi,,kotrljaši,, su neka vrsta guštera koji se savijaju u prsten samo tokom kretanja dok su veći deo vremena ,,izduženi,, kao i svaki obični Zemaljski gušter.Moji Vilaši nemaju ,,promenljivu geometriju,, a mogu da se kreću relativno velikim brzinama i duže vremena.

I na kraju da dodam još i ovo - u želji da ova priča bude što kvalitetnija prvu verziju teksta sam poslao na čitanje Gospodinu Grujici.S.Ivanoviću i Gospodinu Marinu Tumpiću uz molbu da mi dostave neke svoje kritike i ocene.Ja im se iskreno zahvaljujem na njihovoj nesebičnoj podršci i sugestijama.

***

 

Još nekoliko priča Olivera Jovanovića

PUTNIK

OKIDAČ

NOĆNA KRETANJA

TOLJAGA

REKLAMA