Indeks članaka

Oliver Jovanović

GROTLO

 

Grotlo_sm

 

Deo prvi

BROD

Ime : Ciolkovski - Godard

Dužina : devedest metara

Masa : šezdeset pet hiljada tona

Pogon / tip: jonska raketa

Železna gljiva čiji je široki klobuk masivni anti-radijaciski štit a loptaste izrasline duž oklopljenih segmenata - spremišta nuklearnog goriva , tankovi puni bljuzgave žive.

Konstruktor  je gradio žilavu mrcinu koja će puzati dubokim podzemljem s one strane crne reke Stiks.Čudovište koje će biti u stanju da se vrati iz carstva mrtvih i donese  vesti o onostranom.

U utrobi reaktivne komore : u kuglicu deuterijuma i helijuma tri - zariva se snop prodornih elektrona.Blesak fuzije i jarosno vrela plazma šiba crnu prazninu,  bešumno.Ističućoj plazmi indukcioni kalem krade delić snage i napaja nove snopove elektrona za novu metu.Svakih dvesta pedeset sekundi prasak vodonika obnavlja malo Sunce brodskih mlaznica...Brod vuče stotine kilometara dug rep jonizovane žive. Bešumni kilotoni snage koji udaraju kolosa s ledja a robusni štit od mesečevog regolita i visoko reflektujuće metalne oplate sve to spremno odbija - iznova i iznova...Potisak koji gura inercionu ploču, divovski kompenzatori koji sprečavaju višak besa da se prelije do delikatne mašinerije, do srca broda.Nakon  dvanaest meseci od polaska, on prostor seče sa kojih trideset devet hiljada kilometara u sekundi ili 13 % brzine svetlosti, daleko iza Plutonove orbite a žućkasto Sunce više nije ni trag majušne lampe, negde na početku tunela...Mrak je potpun.Mrak unutar Ortovog oblaka.

U saćastim komorama hladi se termonuklearno pogonsko gorivo pripravno za ispaljivanje akceleratorom u reaktivnu komoru.Hiljade i hiljade meta-kuglica, metalno-sivih klikera prečnika jednog santimetra.

U memoriji broda je sačuvan govor :

Konstruktor broda  je primetio kako sistem obezbedjuje apsolutnu sigurnost.

Novinar je pomenuo ime čoveka koji je osmislio ,,Titanik,,

Trenutno - brod ne koristi svoj motor.Postignuta je potrebna brzina.Brod čuva ostatak zaliha goriva za povratak u svet živih. Duboko u njemu kao u koščici zrno života.Gotovo neprimetno, na granici postojanja. I sada sa brodom klizi nepojmljivo velikim delom tame unutar Ortovog oblaka.

Brod - 82.553 astronomskih jedinica udaljen od Sunca.Ili 12.349.928.800.000 kilometara.Ili 1,3 svetlosne godine...

U zoni izmedju dva ledena mega - prstena Ortovog kometskog oblaka u kojoj zbog velike koncentracije kosmičke prašine i gasova većina zvezda nije vidljiva.

Tama tako duboka i sveprožimajuća da staje misao.

Astronomi-teoretičari u svojim sigurnim, toplim kabinetima i opservatorijama nazivahu je  "Ortova pauza" nesvesni do kraja  ljudske ništavnosti i razmera onoga što se ne da premeriti.Nesvesni (Ali ko bi uopšte to mogao i da pojmi?) tog  na astronomskim mapama obeleženog komada praznine  koji je tek ništavna  gradivna čestica AMBISA NAD AMBISIMA.

U svojim sićušnim ljudskim umovima uobličavali su sferu sazdanu od biliona kometnih jezgara, prečnika od nekoliko desetina ili stotina metara do nekoliko stotina kilometara, sferu podeljenu na ukupno četrnaest pojaseva ili prstena različite gustine.NJeni krajnji, veoma proredjeni i rastegnuti delovi sezali su do predvorja drugog solarnog sistema, do zvezde koju ljudi nazivaju Proksima.

Zamišljali su Ortov oblak kao nezamislivo obilje ledenih krhotina i prašine i škrabali formule -H2O,CH4,NH3.Govorili o prašini koja je ,,tek običan ugljenik i nešto silikata,,

A bliži delovi Ortovog oblaka, znate li kolega, naprave pun krug oko Sunca jednom u trideset miliona godina.I ukupna brzina ne premašuje četiri stotine kilometara na čas - zamislite to kolega, samo zamislite.

Tako su lelujali glasići u svetu živih.A brod je padao Hadom, već obamro, sa energijom koja kap po kap otiče u ništavilo.

Cela misija bila je od samog početka osudjena na propast ali ljudi retko slušaju svoj instikt.

Glavni tunel broda prolazi njegovom celom dužinom kao kičma a brojni komunikacioni  i spremišni kanali granaju se poput nerava železnom trupinom.Tri je krionakuluma a  putnika ipak samo dvoje.Ksenobiolog i Planetolog .Srce trećeg čoveka ( brodskog Medika )  je -  ravna crvena linija...  ( Njegovo znanje sezalo je od lekara opšte prakse do hirurga a po potrebi i - psihologa ) Savršen primerak ljudskog srca, pogonskog motora jednog istreniranog i zdravog ljudskog tela a ipak... (Postoje potpuno nepredvidive fluktuacije u svetu.Koje se dešavaju.I u optimalnim uslovima)

Iz dnevnika brodskog lekara Bojovića :

Imao sam negativne testove pre poletanja u vezi svih potencijalno rizičnih virusa ali Jensov - virus je i za mene nepoznanica.Nije prirodnog porekla, sumnja se na otpad nano-tehnologije koji je opstao i evoluirao.Naizgled je sasvim neverovatno da ,,bele sobe,, najsterilnije komore za trening astronauta mogu zadržati neki molekul devijantnih nano-bota ali ne vidim drugo objašnjenje.Za utvrdjivanje konačnih rezultata labaratorija na brodu nije dovoljna.Neobične mikro-povrede na zidovima mojih krvnih sudova mogu ali i ne moraju biti izazvane Jensovim - virusom.U svakom slučaju moja je dužnost da upozorim svoje drugove na jednu takvu mogućnost.Virus je po onome što za sada znamo, moguće uništiti jakim magnetnim poljem ali takvim snažnim uredjajem ovde nažalost, ne raspolažemo.Moraću za svaki slučaj da napišem detaljno uputstvo šta učiniti s mojim telom ako dodje do najgoreg da bi se sprečila u najvećoj meri mogućnost kontaminacije ostatka posade.Jer sve u potpunosti zavisi od nas.Čak nam ni kontrola misije ne može pomoći savetima - barem ne u realnom vremenu.A imaju i svoje ne male probleme.Na Zemlji je pravi haos zbog predstojeće pandemije.

Kovčeg s telom napušta vazdušnu komoru polako se okrećući oko svoje ose.Nekoliko malih opiljaka plastike ga prati - sićušni sateliti sa svojim orbitama.

Opasnost od zaraze je  umanjena - vreme će ipak pokazati da li je virus naselio samo doktorov krvotok.

Živi nastavljaju da ponavljaju naučene radnje, obrasce usvojene nekada davno na jednom svetlom i toplom svetu a ostatak životinjskog instikta zaključan u neuronima obnavlja beskrajne monologe o tome kako  je potpuno suludo ići dalje čak tamo negde iza Plutonove orbite...

Umesto da užasnuto cvile što bi bilo normalno za životinje, ljudi sebi ubrizgaju serum i spuste poklopce svojih limenih krionakuluma...

Mesecima kasnije otvaraju oči i shvataju da su realno - mrtvi...

Jedan student ( Budućnost - par decenija nakon ,,brodoloma,, Ciolkovskog  ) pretražuje veliku bazu podataka i slučajno otvara i dosije neuspele misije u Ortovom oblaku.

Glavni administrator misije :

Poslali su samo jednu čudnu poruku.Njihov položaj nije bio jasan a pominjali su i neko otkriće.Ostatak transmisije pojeo je statički šum ali po svemu sudeći ne dok se signal kretao prostorom ka Zemlji - već još na početku njegovog puta.

Članovi istražne komisije :

Kako to mislite ?

Glavni administrator misije :

Mislim ovako - postojao je snažan ometajući faktor.Možda čak neka vrsta jake gravitacione anomalije u prostoru.Mi još uvek veoma malo znamo o tim fenomenima.Uglavnom oni delovi signala koji su do nas doprli prispeli su sa ogromnim zakašnjenjem kao da im je trebalo vremena da izadju iz nekog gravitacionog bunara.I naši proračuni u priličnoj meri sugerišu da stvar nije u opremi.Posada kao što rekoh, pominje neko otkriće, najverovatnije se radi o nebeskom telu, možda o manjoj planeti.

Članovi istražne komisije :

Mislite da je verovatno da jedna patuljasta planeta u toj meri remeti mikrotalasni snop ? Pa to je smešno.Morala bi biti u najmanju ruku od netronske materije da bi posedovala takvu masu.Znate i sami koliko je mala verovatnoća da se jedan tako egzotičan objekt pojavi baš ovde, u našem susedstvu...Bilo bi prihvatljivije da je u pitanju jak gama - blesak koji dolazi iz medjuzvezdanog područja.Da li je nešto slično registrovano ?

Glavni administrator misije :

Ne.

Članovi istražne misije :

Da li neko iz Vašeg tima možda pominje ljudski faktor ? Ne moram ni da Vam govorim koliko je ova istraga važna za dalju sudbinu celog programa.Ovaj brod je gradilo četrdeset šest nacija ! Jedan od najskupljih civilnih projekata u istoriji...

Glavni administrator misije :

Pominju se zaista vrlo različite pretpostavke.Problem je što to i jesu  - samo pretpostavke.Jedan moj kolega čak govori o ,,sindromu broda Titanik,,

Članovi istražne komisije :

Mislite na havariju mesečevog šatla ,,Titanik,, ?

Glavni administrator misije :

Mislim na brod koji je završio na dnu Atlantika.Vidite, svi znamo da letelice ,,bližeg svemira,, one koje se kreću unutar solarnog sistema imaju shodno postojećem kosmičkom pravu

obavezno ,,duplirane,, komponente i to se odnosi na sve sisteme broda bez razlike.Zbog rigoroznog zakona stepen sigurnosti letelica danas je neuporedivo veći nego pre pedeset ili sto godina.Brodovi vansolarne flote, a takvih je izgradjeno do sada samo dva primerka, imaju normalno i veći broj rezervnih sistema nego unutar-solarni brodovi i veću mogućnost samo-popravke ili kako mi to ovde zovemo - ,,regeneracije,,Dakle, naše samopouzdanje pre lansiranja broda je bilo slično ljudima koji su porinuli ,,Titanik,, NJihov brod je imao seriju odvojenih vazdušnih komora i smatrao se nepotopivim jer bi jedna ili dve rupe napunile vodom samo deo brodskog korita.Niko nije pomislio na mogućnost nastanka jednog dugog vodoravnog reza koji bi zahvatio gotovo sve te komore odjednom...

Članovi istražne komisije za istragu havarije :

Razumemo.Da li bi to bilo neko objašnjenje - istovremeni kvar ključnih sistema broda ? Da li je to uopšte moguće ?

Glavni administrator misije :

Nije mi poznat nijedan takav slučaj.Čak ni u doba primitivnih hemijskih raketa se to nije dešavalo.Ali se zato jako često javljao ,,domino efekt,, i on je zaslužan za najviše izazvanih katastrofa.

Članovi istražne misije :

Gospodine Ogava, šta se njima po Vašem mišljenju desilo ?

Glavni administrator misije :

To bih i ja voleo da znam.

Student se malo zamislio nad poslednjom izjavom.Kakva zamršena enigma koju niko živi više ne može da rasplete ! Misija mu se učinila donekle sličnom jednoj od prvih mesečevih ekspedicija - malerozna havarija negde na pola puta, broj trinaest kao prizivanje nesreće...Ali tada - kapsula sa ljudima se vratila. U poredjenju sa posadom koja je brodila unutar Ortovog oblaka, oni gotovo da nisu odmakli od Zemlje.Mogli su da vide njen puni disk kroz iluminatore, njena azurna mora i bleštavo bele oblake i nadaju se spasu.

Za ovu ekspediciju medjutim spasa nije bilo. Izgubljeni brod koji se kretao trošeći fuziono gorivo, imao je misiju koja je bila samo deo, samo faza jednog grandioznog projekta.LJudi su gradili prve vansolarne brodove i serijom letova iza Plutonove orbite opipavali prostor koji ih razdvaja od obližnjih zvezda.A paradoksalno, znali su više na osnovu osmatranja, o telima koja se kreću unutar drugih solarnih sistema nego o svojstvima onih koja sačinjavaju zagonetni Ortov oblak.

Ksenobiolog sedi u savitljivoj stolici, laktove stavio na kolena a glavu u šake.Sama slika očaja, tako izgleda, ali njegov mozak grozničavo radi i nije bilo slučajno što je odabran za ovu suludu ekspediciju zbog svoje visprene inteligencije i ogromnog znanja koje se nije odnosilo samo na nauku kojom se bavio.I druga dvojica su imali oštre i obučene umove, sposobne da u najtežem haosu nadju nit izbavljenja.Planetolog stoji nasuprot njemu, ledjima oslonjen o hrapavu teksturu zida kajute koja oponaša gotovo bez greške koru četinara.Kao šahovski velemajstori, pretresaju temeljno svaku mogućnost, svaki prilaz.I kako god da okrenu-uvek su matirani...

Jer mesecima ranije - brod je zadesio nepopravljiv kvar ! Stavljanje u pogon njegovog jonskog motora više nije  moguće. Sasvim glup kvar, jedan u milion...Nešto poput verovatnoće da Vas zakači sintetički virus u prostoriji  koja se smatra najsigurnijom, najsterilnijom na  Zemlji.

 

Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 10 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 15 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 18 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 18 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 2 dana ranije

Foto...