2.

NEKA POJAŠNJENJA

Devet dana kasnije glas nepoznatog stiže mrežom - rezak, osoran kao i tokom prvog poziva...

Mogao bi biti podjednako i glas kakvog pokvarenog automata.

Ili robota koji pati od mizantropije.

A on nije obavestio policiju. Nije ništa rekao ni ženi, onako raspamećenoj, nakon noći provedene u bolnici zbog malog ali britkog projektila ( komada prozorskog stakla ) koji se našao duboko u njenoj podlaktici.

Grlio je svoju petogodišnju devojčicu, srećom bez povreda ali strašno uplašenu, tešio je a istovremeno osećao i neku tanku naprslinu u svom umu kako podmuklo raste...

Okrutnost ovog sveta je poznata stvar i tu nema šta da se doda ili oduzme.Ukoliko uopšte bude mogao nešto da uradi...Možda jedna jedina šansa.A mnogo verovatnije - baš nijedna..

Jer ne živi u kameno doba tehnologije.Njegova pogrešna reč ili odlazak do prvog javnog skrina isto je što i aktiviranje bombe.

Od trenutka stvarnog razumevanja ozbiljnosti situacije njegove misli ne teku ka interventnim jedinicama i zakonu.

Jasno mu je da će ovo morati da reši potpuno sam.Da pobedi ili - izgubi apsolutno sve.

A one noći, policija je naravno, vršila uvidjaj u njihovoj ulici...

Istražni robot se zaustavio na kućnom pragu.Visoki uniformisani čovek, oštrog ptičjeg lica koji je hodao iza zujećeg guseničara ovlaž je dodirnuo svetleću šapku rukom u pozdrav.

Dobro veče, Gospodine... ?

Stepanović...Nenad Stepanović...

Borut, odeljenje minsko - eksplozivnih sredstva...Gospodine Stepanoviću, šta imate da kažete o ovom ...nemilom dogadjaju ?

Kažem ? Pa, već su me ... detaljno propitale vaše kolege...Nema pola sata...

Da, znam.Bitno je da i ja čujem.Svaka profesija ima svoja znanja i tehnike, znate...

U redu...ponoviću... Sedeli smo ispred TV - a...Oko pola jedanaest ...nisam siguran u vezi vremena...neke stvari su kao ...izbrisane...

Da ?

Pali smo na pod...dete srećom nije...

Smirite se.Samo polako.Ja dnevno imam pedeset dojava a jednom nedeljno u ovoj zemlji jedna naprava stvarno i eksplodira, nekada praktično i  u mojoj neposrednoj blizini.

Tako ...često ?

Da, tako često.Što se čudite ? Živimo u doba najgoreg mogućeg instant - terorizma.Gledate vesti ?

Vesti...  Ponekad.Neznam... Okrenut sam gotovo sasvim poslu... porodici...A moja porodica...Ovo što se desilo...Ili dešava...

Molim vas, smirite se.Razumem da ste van sebe.Ko ne bi bio ? Morate se skoncentisati.Jedino tako mogu da vam pomognem.Shvatate ?

Da...Izvinite...Žao mi je.Ženu i dete mi je pre sat vremena pokupio sanitet.Glava mi uopšte nije ovde, razumete...?

Oni su dobro pretpostavljam ?

Ukoliko je istraumatizirano petogodišnje dete i njegova majka koja se sada nalazi u bolnici pravi opis reči ,,dobro,, - da, oni su dobro...I ja sam - ,,dobro,,...Lekar mi je dao i dozu nečega...Nemam pojma čega...

Žao mi je, zaista.Hajde da ipak nastavimo.Radite...?

Imam mali restoran...

Dobro, znači restoran...Sada ću vas pitati nešto neugodno.To smo pitali i druge oštećene, vaše susede...

U redu.

Da li imate neprijatelje ?

Koliko ja znam, ne.Mislim da nemam...

Sigurno ?

Prilično sam siguran.Nisam nikoga uvredio.Posao mi u zadnje vreme ide slabije ali nikome još ne dugujem.Neznam šta drugo da vam kažem...Zaista...

Pitam zato što obično ljudi ne dižu drugim ljudima iz čiste obesti kola u vazduh...Nismo zaista sigurni čije je vozilo bilo meta jer su uništena podjednako sva tri parkirana u tom redu, pored ostalih i vaša ,, Lama,,Ono što jesmo sigurni - posao je odradio profesionalac.Hoćete da vidite ? Pogledajte...

Policajac izvlači mali notes iz džepa na rukavu.Prešao je olovkom preko tankog ekrana i tamo se pojavila slika neke cevčice sa podacima o veličini u milimetrima.

Neshvatam.Šta je to ?

Policajac se kiselo nasmešio.

Nešto poput ovoga se nalazilo u blizini parkiranih vozila.Mikro - tuba eksploziva.Ne veća od pilule.

Ta stvar, tako mala je raznela...moj auto ... ?

Hm, da... i Vaš auto Gospodine Stepanoviću...Pored još dva parkirana...

Izvinite, ja neznam kako vama to zvuči...Mislim da je prirodno da najpre razmišljam o svom autu...

Ma, da naravno.Podrazumeva se.A što se tiče vašeg pitanja o veličini bombe - ima i manjih...To uopšte nije hemijski eksploziv.Ima više veze sa materijalom od koga je napravljena ova cevčica, sa nano - tehnološkim postupkom...Prvi put je ovakva naprava upotrebljena pre šest godina dole na jugu u toku Graničnog rata... Ali vas to sigurno ne zanima...

Toliko neobavešten baš nisam.Znam za rušenje onih utvrdjenja...

To nisu bila utvrdjenja.Škole.

Škole ?

Da.Ali sada to nije bitno.Recite mi da li imate na bankovnom računu neku veću svotu ?

Ne baš.Zašto ? Zbog ucene ?

Naravno.Ako nije osveta onda je ucena.Kažete nemate mnogo para ?

Ne toliko da bi me neko smatrao svojom lovinom.Pogotovo ne nekakav profesionalac koji bi...Ovako nešto...

Shvatam. Razumljivo je to.Ali ipak...Slušajte, daću vam broj.Polako se sredite i javite mi za neki dan ako se čega setite...

Razumem...

U redu, to bi zasada bilo sve.Prijatno Gospodine Stepanoviću, i ne brinite...Ti, proveri dvorište i vrati se u bazu...

Robot signalizira svetlima da je razumeo komandu pa se okreće u mestu na svojim uskim gusenicama.Uskoro polazi u temeljnu pretragu okoline dok se policajac polako vraća prema kapiji dvorišta.

Zvuk telefonskog poziva.On je tik do brujećeg aparata. Sva mu čula govore - on je !

Ponoć je prošla, Zorana i Sanja čvrsto spavaju.

Oseća naglo ubrzanje pulsa.

Podiže slušalicu dok se u stomaku namotava neka čelična opruga.

Ah, Stepanoviću...

Veza sada zvuči drugačije, mnogo čistije.Gotovo bez pozadinskog šuma.

Kako si, Stepanoviću...

Pretpostavljam da znaš...nakon svega što si nam učinio...

O, da.Znam.Ali kako da te drugačije uverim ? Ipak, pazio sam.Eksplozija je bila pa, relativno - ograničena...

Ograničena ?

Oseća kako nailazi plima čistog besa.

Tri uništena vozila na parkingu i polupana stakla na kućama u okolini...Da ne pominjem i mogućnost da je neko mogao ...Ne samo članovi moje  porodice...Neko dete, prolaznik, bilo ko...

Ah, mi smo sada malo ...ogorčeni...

Smeh koji leluja, izvija se.Pred očima ima sliku kobre koja se agresivno klati napred - nazad.Žmuri, steže zube.Kada bi taj vrat bio blizu, blizu njegovih pobelelih prstiju...Uživao bi, zaista bi uživao daveći tog sadistu.

Slušaj, šta ti zaista želiš od mene ? Pare ? Radi se o novcu, zar ne ?

Pa, kada si već postavio to pitanje...Da, izmedju ostalog...

,,Izmedju ostalog,, ?

Hoću i da te kaznim.Da patiš...

Da me kazniš...Zbog čega ? Ja nemam pojma ko si...

Brizard, rekoh ti.A stvarno, nikada se i nismo upoznali - tu si u pravu... Ali to ne menja priču.Vidiš, stvar je otprilike ovakva - mene je naša draga otadžbina poslala jednom davno u rat ...Ustvari, bila je to serija malih glupavih ratova zarad plitkoumnih ciljeva   vodećih tajkuna u regionu a koji su svi do jednog okončani bednim porazima...I mojim ličnim porazom - moja desna ruka je bionička, prava je ostala na bojištu.Moje levo oko je transplant izvadjen iz glave nekog mrtvaca.Moja donja vilica je vešto ugradjena proteza.Rat je od mene napravio, mada ja to naravno nisam nikada želeo - kiborga...Takodje sam prevremeno ostario a nemam čak ni penzijicu, nisam dobio ni onu prostu, ofucanu reč - ,,hvala,, od drage nam otadžbine...

Stoga sam kao Brizard - plaćenik morao neko vreme da krvavo zaradjujem svoj hlebac dole u Južnoj Africi i na Dalekom Istoku...Jedan deo života proveo sam i na  klinikama gde su me spajali i krpili.Nikada nisam osnovao ni porodicu...

A biti bez topline doma i utočišta - surova je to rabota, zar ne ?

E, a dok sam ja gubio komad po komad svog napaćenog tela na nekom naponskom minskom polju ti si se bogatio i gradio svoje meko gnezdašce...

Čoveče, zamenio si me s nekom drugom osobom...Ja nisam bogat.Nikada to nisam ni bio.To je laž !

TO JE LAŽ ? Usudjuješ se da to kažeš, ti bedni lopove...Zar nisi bio u odboru one stranke čije ime nemam namere ni da izgovorim,  zar nisi od te prljave love sebi kupio restoran a lavovski deo pohranio negde napolju ? KO KOGA OVDE LAŽE ?

Glas nepoznatog, oštar i pakostan gotovo da izaziva fizički bol.

Ali sada je bar delić ovog bolesnog scenarija jasniji...

Čovek koji smrtno ugrožava njegovu porodicu je na neki način zaveden.

Zaista, jedan kraći period svog života proveo je ,,u politici,, a povukao se tri meseca pre dogadjaja o kome ucenjivač govori.Reč je o teškoj proneveri i kasnijem potpunom krahu stranke na izborima.

Neko ga je uputio u njegovom pravcu ili je on sam tako maliciozno povezao stvari.

Istina je da mu je ,,članstvo,, olakšalo kupovinu restorana ali pare nisu bile pare stranke - šest godina proveo je u Dablinu i to ne kao turista.

Novac iz stranačke blagajne je imao mnogo, mnogo složeniju putanju.

Pominješ moje mesto u odboru...Da, to je istina...

Ah, istina je ! Eto vidiš.Istina ! Pa dalje...?

Ali ne i kada je reč o  novcu...Tu si na  sasvim pogrešnom tragu...Nisam deo te prljavštine... Nikada nisam bio.Jedan od razloga mog odlaska iz stranke je upravo...

,,Nisi deo toga,, ? Opet vrdaš i ljutiš me.Jako, jako me ljutiš.Ti si sve to isplanirao.Radi se o ogromnim parama...

Sve što imam je firma koja jedva opstaje.Nema nikakvog tajnog bankovnog računa.To je sve što posedujem...

LAŽEŠ !

Neznac ubrzano diše i kao da se guši.Kada opet progovori njegov glas je tih i kristalno oštar.

Daću ti deset dana.To je sve.Mene nemožeš prevariti.Deset dana i kraj.Ili ćeš podići pare i ostaviti ih tamo gde te budem obavestio ili...klasika...

Slušaj, jedine pare mogu da izvučem od prodaje objekta...A ovo nije prestonica.Deset dana je premalo vremena  za ...

NI REČI  ! Verujem svom izvoru.Ti si pokupio velike pare a ta ušljiva krčmica ti je samo pokriće. Taj ćumez i da pošalješ na doboš, ne bi sakupio deseti deo pokradenog novca ! Želim da ti bolje pojasnim situaciju...

Moj ,,kulinarski specijalitet,, je bio na vašem stolu pre nepunih mesec dana.Verovatno se tvoja žena više i ne seća namirnica koje je poručila tog dana a koje su stigle s malim zakašnjenjem...

Prava je umetnost pogoditi dozu na osnovu nečije prosečne težine.Sve je to sada lepo deponovano u masnim naslagama.Potreban je unos samo još jedne supstance - neću ti naravno reći kako, pa da dodje do spontane reakcije !

Ta supstanca - detonator, neće nikada ( obećavam ) dospeti do vas ako uradiš ono što od tebe tražim...Samo tako možeš da spaseš sebe i one do kojih ti je stalo...