Kliknite na korice

 

 

 

 

 

 

 

 

DETONATOR

1.

BRIZARD

Ekran retrovizora : pljusak svetlosti koja spira boje.  Negativ slike neodlučno treperi - duže od sekunde...

Jeftina imitacija tečnog kristala se sporo prilagodjava.Organski premaz izmišljen na kakvom kineskom buvljaku.

Vulgarni ulični neon sliva se sa zidova, razmazan do neprepoznavanja.Fluoroscentne bele trake kolovoza, žute ivičnjaka.

Prašnjavi, crknuti plazma - bilbordi...

Ovako su podnošljiviji. Uključeni bilbord sa svojim ispraznim marketinškim smećem - to je odista vrsta nasilja.

Skreće vozilom oštro na kraju bulevara.

Olupane višespratnice projure s desna, obrasle u metalne čičkove antena i predajnika.Još malo i pomalja se red dvospratnih kuća gradjenih po istom arhitektonskom ključu.

Auto brižnim glasom obaveštava da je spreman da obavi proceduru parkiranja.

Karbon - polimerske školjke vozila poredjanih u nizu, jednim svojim delom na trotoaru, šljašte kao velike otrovne bube.Negde mora da je pukla cev jer voda nalazi svoj put izmedju točkova ovih japanaca i kineza, veselo odnoseći lišće i celulozno smeće niz ulicu.

Vrata vozila se otvaraju uz neugodno cviljenje. Elektromotor ? Auto nije najnoviji ,,koreanac,, a zadnja generalka...Moraće i za to da nadje vremena (i para)

Metalna kapija na ogradi porodične kuće, preplet gvozdenih ukrasa koji oponašaju floru.

Lokalna balavurdija nedavno i ovde laserom urezala šajkače sa svastikom i ocilima uz imena proslavljenih katana -  spid bendova, pa sve deluje još živopisnije.

Nekada davno, u neka jednostavnija vremena, grafite je sačinjavala obična boja.

Prislanja dlan na čitač.

Brava tvrdoglavo ćuti.

Psuje u sebi.Uredjaj za koji se prodavac kune da je ,,vrhunskog kvaliteta,,Garancija (minimum) pet godina !

Nabavio ga nema tri meseca !

Svetlo je upaljeno na konzoli pa može da napipa interfon i reši problem.

Zvuk dahtanja i grebanja po betonu.To mu izmamljuje smešak.

Evo porodične maskote.

Rešetke na kapiji su dovoljno široke da se mali čupavi mešanac provuče na trotoar i obgrli mu nogu.Sagne se da ga pomazi.

Ti mala svinjo.Opet skitaš...

Uspravlja se dok četvoronožac na čijoj ogrlici svetluca hologram s natpisom ,,Šepi,, pretura sebe spretno na ledja i uzvraća osmehom na svoj obešenjački, pseći način.

Pritiska palcem dugme interfona.

Ja sam ...

Brava ovaj put resko odgovara.

Čovek i pas hodaju popločanom stranom dvorišta pored plastičnog tobogana, ljuljaške, baštenskog stola, male kružne fontane.

Širi se pravougaonik svetlosti.

Nenade, čekali smo te do malopre. Sanja i ja smo večerale bez tebe...

Vitka silueta žene na vratima, kratka svetla kosa, oči koje uvek deluju pomalo zabrinuto.To je zbog Sanje ili zbog njega ili samo po sebi i bez pravog povoda. Zorana je takva - večno u iščekivanju nekog manifetluka velikog, opasnog  sveta.A od kako je Sanja pokazala prve simptome astme ima ozboljne probleme i sa nesanicom.

Šepi se provlači izmedju njihovih nogu i trčkara u pravcu dnevne sobe da se ,,prostre,, u svom ćošku.

Kako je mala ?

Spava.Vrteli smo ,,Ledene pirate,,Danas je bila bolje, lula joj gotovo nije trebala...

Skida umornim pokretom kožnu jaknu i kači je na čiviluk.Sigurnosne brave škljocaju železnim čeljustima iza ledja.Poluge i elektronika koja navodno pruža zaštitu od loših stvari napolju.

Danas sam imao gadan dan. Firma nas košta djavo i po...

Pa, šta sad hoće ? Platili smo rentu...

Neko se setio posebne ekološke takse.A tu je i nešto sasvim novo.Sada valjda, podstiču vegetarijanske restorane. Meso je luksuz pa se oporezuje...Mi znaš, serviramo i potencijalno kancerogenu hranu - nekada su to zvali roštilj...

Zavitlavaš ?

Ne, Zoki, ne zavitlavam...

Zorana nesvesno gricka nokte, mršti se. Njemu je lepa iako je prosečno gradjena, mala plavuša tananih prstiju, plahih, nesigurnih pokreta.

Nenade, hoćeš da ti postavim sto ?

Neznam.Kasnije.Suviše sam  umoran...

Navlači papuče.Na TV - u je rimejk ,,Terminatora,,Svaljuje se na kanabe.Visok muškarac nešto povijenih ramena, u kasnim tridesetim. Kratko podšišana tamna kosa koja počinje da sedi.

Pas se odnekud pojavljuje i skače mu u krilo.Češka ga iza ušiju.Jadna kopija Švarcenegera eksplodira na ekranu, metalni skelet i komadi mesa padaju kao kiša.

Zvoni telefon u predsoblju.

Čuje Zoranu kako se javlja.Malo je kasno za pozive, razmišlja, sada je već deset.

Zorana se pojavljuje na vratima držeći slušalicu u jednoj a četkicu za zube u drugoj ruci.

Za tebe...

Uzima slušalicu.Veza je loša i treba mu malo vremena da prilagodi sluh na te šumove u pozadini.

I na glas koji ne prepoznaje.

Gospodin Stepanović ?

Da, izvolite...

Vlasnik ,,Splendida,, tamo kod petlje na ulazu u grad, jel tako...

Da, ja sam vlasnik restorana ,,Splendid,, a Vi ste ...?

Čovek zaćuti s druge strane žice.Nakon nekoliko dugih sekundi njegov izmenjeni glas, kao glas druge osobe, pristiže u sporim talasima.

Moje ime tebi ništa ne znači...Ipak, nemoj slučajno da ... prekineš .. Zažalićeš...

Šta ?! Slušaj, prijatelju...

Veći sam ti prijatelj nego što možeš i da zamisliš...

Smeh.

Veza pucketa i kao da se gubi (Može li ovako da radi optička telefonija, zar to nisu stvari koje se dešavaju samo bakarnim provodnicima ? )

Bio ti ,,moj prijatelj,, kako kažeš ili ne, ja ovaj naš razgovor - prekidam.Ne zovi više na ovaj...

Ne laj !!! Šta ti misliš - KO SAM JA ?

Glas podignut do krika.Opasan, preteći.

Umesto da smesta prekine vezu zadržava neodlučno ruku s telefonom.Nešto u tom glasu...

Slušaj me  pažljivo... U pitanju su tvoja bolesna klinka i tvoja slabunjava plava ženica...I ti sam si u gadnoj opasnosti a neznaš ni u kakvoj...

Šuštanje veze prelazi u neki morski zvuk, kao da se sve odvija na velikoj dubini, u nekom kesonu.

Ja sada imam tvoju punu pažnju, zar ne ?

Da, imaš moju punu pažnju...

Očima brzo traži podatke na displeju.Osvetljeni crni red cifara je  broj fiksnog telefona. To opet ništa ne znači.Telefonske govornice su na svakom ćošku.

Ti se baviš ,,hranom i uslugama,,Ja takodje.Ja sam ,,Brizard,, čuo si za to ?

Brizard ?

U mom poslu se tako zove maher  za posebnu vrstu eksploziva.Da li počinješ da nazireš situaciju ?

Slušaj, neznam šta...

Govorimo o najgenijalnijoj eksplozivnoj materiji ikada stvorenoj na Zemlji... O binarnom eksplozivu koji nepostoji dok se ne sastave dve sasvim različite komponente od kojih jedna do ljudskog organizma može doći kroz - hranu... Ono što hoću da ti celo vreme kažem ali nikako, nikako ne stižem...

Preko linije nešto zapucketa kao grubo izmrvljeni komad celofana.

Vas troje...Vi ste krcati eksplozivom.Dovoljno da zajedno s kućom odletite visoko, visoko gore ... u oblake...

Gleda u pravcu Zorane koja upravo izlazi mokre kose iz kupatila.Na trenutak oseća posramljenost.Gubi vreme s nekakvim bolesnikom kao kakva prestravljena starica koja nezna kako da se otrese napasnika. Zaista mu je dozvolio i previše...

Vreme je da stvar - saseče u korenu.

OK, čuo sam te a sada ti slušaj mene...Neznam da li si pobegao iz neke bolničke ustanove zatvorenog tipa ili si tek samo malo  ,,predoziran,, ali ubuduće  KLONI SE OVE KUĆE  ili ćeš TI , veruj mi, biti ONAJ  ko će ZAŽALITI...

Umesto očekivane bujice psovki, s druge strane linije provali bučan i zajedljiv smeh.

Ah, pa tebi treba neka demonstracija..U redu, u redu.Za petnaest minuta, ukapiraćeš...Nakon toga NIKAKO NE OBAVEŠTAVAJ POLICIJU.Takodje, ne pokušavaj da bežiš ili sklanjaš porodicu jer će BITI JOŠ GORE.Mnogo gore ! I sam  znaš da je potpuni nadzor ,,ljudskog materijala,, u današnje vreme - dečja igra. Čućemo se mi još...

Veza puca.

Zorana ga gleda upitno dok briše kosu peškirom.

Sleže ramenima.

Neka budala...Nemam pojma šta je hteo...

Vraća se na kanabe.Pas je odšetao u medjuvremenu, verovatno do svoje posudice s hranom.Film još traje ali je on sada ,,skrajnut s koloseka,, bez prave koncentracije i odustaje od njegovog praćenja.Počinje da nervozno ,,šeta,, kanale.

Ona budala od malopre mu je pored svih frustrirajućih sredjivanja računa danas u ofisu još i dodatno zagorčala život.Veče je definitivno upropašteno.Najbolje da se spremi za krevet a ujutru...Novo mrcvarenje.Novo krpljenje rupa i poštapanje...Život ! Da nema Sanje i Zorane ne bi se ovoliko trudio.Ni u snu.

Zorana prilazi i seda do njega.Miriše na neki šampon i ulje koje utrljava u kožu.

Možda veče ipak nije propalo.

Nenade, nešto sam razmišljala...Mogli bi da odemo koji dan na odmor...Ti si premoren a i Sanji bi odlazak van grada dobro došao...

Sluša je i posmatra njene ruke kako klize kao u nekoj nežnoj igri milovanja dok ulje s mirisom badema natapa sitne pore.

Pomišlja :

Stvarno  je volim. Ona je nešto najbolje što mi se u životu desilo Možda je tu i smisao....

Zorana uzima njegovu  ruku i spušta je na svoje rame.

Molim te, izmasiraj me ovde...

Naginje se prema njoj iako nije dovoljno opušten.I dalje mu one reči preko žice...

Strašan potres ih baca na pod.Trenutni mrak i oluja koja izručuje gustu kišu stakla svuda po sobi dok se teška zavesa na prozoru lepi za plafon od vazdušnog udara...

Pao je kraj nje i refleksno za njom i posegnuo u tami.Nešto mu kao čekić izbija vazduh iz pluća i on je poput ribe na suvom, nekoliko dugih, dugih sekundi...

Neko vreme nezna za sebe.Kada napokon otvori oči u sobi je polumračno a svetlo dopire jedino s ulice.Iz tog pravca stiže i frenetični vrisak brojnih auto - alarma poput dece koju je neko gadno prebio.

Pridiže se a sitni hladni komadi mu klize niz kosu i odeću i padaju na pod uz karakterističan zvuk.Staklo ?

Nije ogluveo i prima zvuke ali ih još sasvim ne povezuje, nerazume.Gazi bučno preko krša i stiže do širokog prozora.

Nekih tridesetak metara od kuće besni jarosni požar.Debeli stub crnog dima kao od zapaljenih guma penje se ka nebu i širi gore u oblik pečurke.Neko upaljeno smeće pada s neba, provejavaju užarene pahulje.Onda se seća...

Okreće se prebrzo dok viče, spotiče o otpad i polomljene stvari i pada, bolno udarivši levo koleno.Dopuzi do tela svoje žene.Pod rukama oseća da se njeni mišići ipak grče, pomeraju...

Spušta glavu do njenog lica osećajući nešto lepljivo, možda krv...

Ne pomeraj se.Ne miči...

Nenade...Sanja ! Šta ...?

Ne miči. Razumeš ? Ostani tu ! Ostani tu gde si !

Ustaje i najbrže što može juri ka dečjoj sobi.

Ruka je na kvaci kada začuje prodoran vrisak deteta.