Ovaj broj od 27 kvadriliona[1] piše se drugačije i kao 27 x 1018. Čega to tako mnogo može da stane u, recimo, jedan naprstak?
Reč je o česticama vazduha koji je oko nas. U svakom kubnom santimetru vazduha, na 0ºC ima 27 kvadriliona molekula. Koliko je to? Da li išta može da se meri sa njim? Na čitavom svetu ima svega 6 x 109 ljudi, tj. 4 milijardi puta manje nego molekula u naprstku. Ako bi sve zvezde koje vidimo na nebu zamislili tako da sve imaju planetne sisteme kao naš i kada bi sve planete bile naseljene kao i Zemlja, ni onda ukupno ljudi ne bi bilo onoliko koliko ima molekula. Ako bi smo pokušali da izbrojimo to silno molekulsko "stanovništvo", onda bi nam, brojeći bez prekida, na primer po 100 molekula u minutu, bilo potrebno oko 500.000.000 godina.
Međutim, čak ni mnogo skromnije brojeve ne možemo uvek jasno sebi da predočimo.
Šta zamišljamo kada nam govore o mikroskopu koji uvećava 1.000 puta? Jedna hiljada i nije tako veliki broj, tako da uvećanje od hiljadu puta mnogi i ne shvataju kako treba. Bakterija tifusa pod takvim mikroskopom izgleda velika kao muva. Ali kolika je ta bakterija u stvarnosti?
Zamislite da ste zajedno sa bakterijom i vi uvećani 1.000 puta. To znači da bi vaša visina iznosila 1.800 metara! Glava bi vam bila iznad oblaka, a Ajfelova kula, sa svojom visinom od 300 metara ne bi vam bila ni do . kolena. Eto, koliko ste vi manji od tog zamišljenog džina, toliko je puta bacil tifusa manji od sićušne mušice.