Čim sam doputovala u Daku, izašla sam na krov hotela da vidim zvezdano nebo. Naravno, potražila Sirijus, sazvežđe Velikog medveda, Velika kola. I našla sam ih, ali visoko, visoko... Onda sam još podigla pogled i ugledala Orion, nekako iznad glave. Zbunila sam se. Znam da tako treba da bude u ovom delu sveta, ali navikla sam na izgled neba iznad Beograda. Uprkos užasnom svetlosnom zagađenju u Daki, najsvetlije zvezde, ipak se mogu videti. Dominira Orion, široko razapet na zimskom nebu, vidi se Sirijus. Uzbudljivo je videti ih tako visoko. U ovom desetomilionskom gradu svetlosno zagađenje je stvarno veliko: deset-petnaest stepeni iznad horizonta ništa se ne vidi. Vidljivo je samo ono što je blizu zenita.

Pogled na zemlju, na grad i ljude bio je podjednako fascinantan. Jedna od najgušće naseljenih i najsiromašnijih zemalja ima najdužu peščanu plažu na svetu, gustu prašumu sa bengalskim tigrom, polja čaja i toliko beskućnika koliko nisam mogla da zamislim. Kad bi nas neko iz svemira posmatrao i kad bi mu se oprema zadržala na Bangladešu, dobio bi sliku naše planete na nekom od najranijih stupnjeva civilizacije. To je nešto što nije lako ni zamisliti kada se dolazi iz Evrope. Potresno je. Ali tek tada čovek može da shvati planetu na kojoj živi.

Ljudi koji su, izgleda, dugo analizirali potrebe svoje zemlje, oni kojima je to posao, Ministarstvo za nauku, informacionu tehnologiju i komunikacije Narodne republike Bangladeš nisu se oglušili o dugogodišnju inicijativu ljubitelja astronomije i astronoma amatera. Prihvatili su ideju da se otvori veliki planetarijum u Daki i počeli su da ga grade 1997. godine. Ideja je bila da se podigne nivo naučnog obrazovanja kod svih uzrasta, svih ljudi. Država je uložila 26 miliona dolara u projekat i 24. septembra 2004. planetarijum je otvoren za sve zagledane u nebo, kojima se vraća ono početno pitanje: ko smo, šta smo, gde smo u kosmičkom okruženju To je bio veliki nacionalni praznik. I to je način kako nauku bukvalno doneti do svakog čoveka.

Arhitektonski, planetarijum je lepo rešen, veoma je privlačan i predstavlja jedno od najlepših zdanja u Bangladešu. Da ne govorim o modernom, futurističkom izgledu loptaste kupole čiji je prečnik 35 m. Ispod nje je sala za planetarijumske projekcije. Komplikovan savremen audio-video sistem je unutra, stotinak video bimova i čudesnih simulatora, što sve omogućava efekat trodimenzionalne projekcije na planetarijumsku kupolu. Prateći sadržaji raspoređeni su u okolnim holovima. 20 000 kvadratnih metara ima čitava zgrada. Unutra su izložbe na astronomske teme, tu se održavaju kongresi, sajmovi tehnike i kompjuterske opreme i slične manifestacije. To je ogromno zdanje s prelepim parkom ispred, s fontanom.

Svest o nauci i potrebi da se stanovništvo naučno obrazuje početna je tačka od koje se krenulo u Bangladešu. Planetarijum je bio prvi, ali pravi potez. Više od hiljadu posetilaca dnevno može da doživi zvezdano nebo u Daki. U Sali koja ima 275 sedišta a održava se četiri projekcije dnevno, što znači da svakog radnog dana projekciju vidi 1100 ljudi. Ponekad se dešava da više stotina ljudi ne uspe da kupi ulaznicu za ovaj svemirski spektakl jer se karte veoma brzo rasprodaju. Većina ekskurzija koje dolaze iz drugih delova Bangladeša obavezno posećuje Planetarijum. Škole iz Dake su redovni posetioci i najavljuju se i po mesec dana ranije. Upravo su deca najzahvalnija publika, kao i kod nas na Kalemegdanu. Ulaznice koštaju koliko i jedna vožnja rikšom, nešto što koristi skoro svaki stanovnik Dake. U našem novcu to je oko pedeset dinara. (Jeftinije nego u beogradskom planetarijumu!)

Sa Zilul Rahmanom ispred planetarijuma

Planetarijum je vizuelno privlačan, izgleda svemirski - metal, staklo - pa svako ko prođe kaže: "Moram da svratim i vidim kako izgleda unutra". Ne znam da li bi takav prosečni prolaznik imao ideju da je to i kosmički vremeplov. Osnovna stvar je baš to, podstaći kod njih interesovanje, doći do ljudi, koji se u svakoj naročito u siromašnoj zemlji, bore za opstanak. A to je teško i osnovna stvar je dobar marketing. U Bangladešu medijska popularizacija astronomije i planetarijumskih programa počiva na jednom agilnom novinaru, zaljubljeniku u astronomiju. On stalno pronalazi načine da priđe običnom čoveku putem medija, da ga ubedi da je to mesto različito od svega što se može videti u Daki, da ga zaintrigira i podstakne da dođe u Planetarijum. Bila sam zadivljena nastupom i energijom ZILUL RAHMANA, koji svakodnevno kontaktira sa školama, organizuje posete, reklamira Planetarijum. Direktor se bavi drugim stvarima, programima, kontaktima sa naučnim ustanovama, nabavkom edukativnog materijala. Imidž Planetarijuma osmišljava g-din RAHMAN. Non-stop je na radiju, na televiziji. Priča se o novim projektima. Imaju u planu da u Koks Bazaru, gradu koji se nalazi na obali Indijskog okeana, na najdužoj peščanoj plaži na svetu, naprave još jedan planetarijum. A kroz razgovor koji smo vodili razvila se ideja o jednom pokretnom plnetarijumu, koji bi mogao da stigne i do malih i udaljenih gradova i sela u kojima deca ne znaju ni da pišu. Popularizacija je svakako početak, za svaku, a naročito za sredinu koja još nema redovno astronomsko obrazovanje. A Bangladeš nema katedru za astronomiju. Nekoliko predmeta na matematičkom ili fizičkom fakultetu, koje samo nekoliko ljudi tokom školovanja može da sluša, jedina je astronomija dostupna tokom školovanja. Astronomsko društvo Bangladeša i Nacionalni muzej, od kojih je i potekla ideja za podizanje Planetarijuma, nastaviće da se bore i za sistematskije astronomsko obrazovanje u Bangladešu. Obećala sam im svu pomoć koju mogu da im pružim.

Baš u vreme mog boravka u Daki stiglo je obaveštenje da je svečano proglašen stoti "spok" za MGA i da je to g-din SARKAR, predsednik Astronomskog društva Bangladeša. Ovo društvo praktično radi od osnivanja zemlje, od sedamdesetih godina prošlog veka, a pre dve godine g-din SARKAR, inače vlasnik jedne štamparije, koji nema astronomsko obrazovanje, sam je uloživši svoj novac pokrenuo "Vikli astronomikl magazin", Internet magazin na narodnom jeziku. Jednom nedeljno se tu pojavljuju zanimljive astronomske vesti, otkrića, ali i aktivnosti Društva. Ovaj astronom amater je 2005. godine, na primer, hrabro ušao u organizaciju nečega što se zove "svetska nedelja svemira". To je manifestacija koja se održava u oktobru i tada je g-din SARKAR, "onako za početak", okupio deset hiljada ljudi! Sve se ponovilo i 2006. i 2007. godine, ali sa još većim brojem posetilaca. Za tu priliku se pribavljaju šatori, jer su u oktobru u Bangladešu još velike vrućine, dovodi se voda za piće, hrana, obezbeđuje se sigurnost okupljenog sveta. Tada se otvara i veliki likovni i literarni konkurs za decu. Na hiljade mališana po livadama i travnjacima tada crta i piše na astronomske teme, da bi zaslužilo nagradu - neku astronomsku početnicu. I uopšte ushićenost tim događajem i mogućnošću da se gleda kroz jedan mali teleskop je ogromna. Kao što je ogroman i poduhvat, zainteresovati u jednom danu deset-dvanaest hiljada ljudi za astronomiju. Kažu da su ljudi u takvom mnoštvu dolazili da je prostor oko teleskopa morala obezbeđivati policija.

Nataša Stanić i Sakar

Zanimljiva je i anegdota iz 1997. godine, iz vremena prolaska Hejl-Bopove komete, kada je g-din SAKAR u medijima najavio događaj i mogućnost da ga zainteresovani prate preko njegovog teleskopa. Nekoliko hiljada ljudi sjatilo se na tu poljanu i astronomi su prvo da bi spasili opremu, a onda i živu glavu, morali da se na brzinu spakuju, sednu u kola i pobegnu. Najuporniji su ih pratili sve do SAKAROVE vikendice udaljene stotinak kilometara od Dake, tražeći da im se dopusti da nekoliko sekundi posmatraju prizor kroz teleskop. Samo zaključana vrata spasila su SAKARA i njegove prijatelje, a i sačuvala teleskop za neko novo posmatranje.

Interesovanje, dakle, postoji i jedan od ciljeva za MGA jeste osnivanje Narodne opservatorije sa nekim skromnijim teleskopom. Za sada imaju taj jedan teleskop i zvezdani bioskop u Daki. U Planetarijumu se prikazuju i dva filma. "Putovanje u beskonačnost" upoznaje sa našom planetom, sa zvezdanim nebom, sa Sunčevim sistemom, napušta se naša galaksija i kreće se put beskonačnosti, do granica istraženog kosmosa. Drugi film nema direktne veze s astronomijom, već više objašnjava prirodne pojave na planeti i menja se svake godine. Četiri predavača na usluzi su posetiocima, ali krug tema koje pokrivaju skroman je kao i njihovo poznavanje astronomije, s obzirom da niko oh njih nije profesionalni astronom ili astrofizičar. Na polju popularizacije astronomije, međutim, ova relativno mala grupa astronoma amatera okupljena oko Planetarijuma u Daki, čini da Bangladeš danas bude daleko ispred Srbije.