A38: broj koji ne postoji!

Iz neobjavljenog broja Astronomije objavljujemo:

ETIOPIJA - ZELENA AFRIKA

 

Zašto baš tamo? Najčešće pitanje koje sam dobijao pred polazak na odmor. Već mi je postajalo nerpijatno da u stvari tražim izgovore i opravdavam sebe sa time da tamo ima druga koji već nekoliko godina radi u Adis Abebi, glavnom gradu Savezne Demokratske Republike Etiopije. Pokazalo se da je sve što mi u Srbiji znamo velika glad sa kojom se Etiopija suočila sredinom osamdesetih godina, snmici iscrpljene dece sa velikim stomačićima i Live Aid koncert namenjen pomoći ovoj afričkoj državi. Ipak, totalno je drugačije.

Kliknite na fotografije da se učitaju u punoj veličini

Zelena Afrika

Već pri sletanju aviona na aerodrom u Adis Abebi padaju prve pogrešne slike. Nalazeći se na visini od oko 2300 m bez obzira na globalni klimatski pojas u kojem se nalazi ova afrička zemlja, trenutno je u toku „kišna sezona". Ovo omogućava da veći deo zemlje koji se prostire na ovim visoravnima i nadmorskim visinama, bude zelen i plodan. Naravno da postoje i sušniji delovi, ali se nikako ne može reći da klima nije pogodna za poljoprivredu.

Životinje

Prvi utisak o ljudima koje srećete jeste da su su svi veoma lepi i često nasmejani. Naravno, veliki broj prosjaka vas u početku deprimira, ali se na to (nažalost) naviknete. Prosjaci vas samo dozivaju, ali vam ne prilaze i ne vuku vas za rukav, kao unekim drugim zemljama, pa nema potrebe da ih se bojite.

Čistači cipela

U ovoj zemlji se dosta toga završava na ulici ili u malim radnjama veličine 2 kvadratna metra koje su tik uz ulicu. U oči će vam upasti veliki broj čistača cipela, kojih ima skoro na svakih deset metara po jedan. Pored njih su prepoznatljivi i samozvani čuvari parkinga i kola. To nisu nikakve oficijalne osobe zadužene za neke javne površine ili bezbednost vašeg automobila, već ljudi sa ulice koji će za jedan bir (1 evro vredi oko 18 bira) učiniti to za vas.

Sve vladine zgrade su ograđene visokim ogradama, uz postojanje velikog broja betonskih barikada na ulazima. Nije dozvoljeno fotografisati ni jednu od ovih zgrada, a ponekad to može biti problem i sa običnim trgovima i kulturno-istorijskim znamenitostima, jer nikada ne znate da li se u blizini opet nalazi nešto što nije za fotografisanje. Ovo sve pomalo gubi smisao koji je imalo pre nekoliko decenija, jer se sve sada može pronaći na Internetu ili Google Earthu.

Kad smo već kod Interneta, u Etiopiji oko 5% populacije koristi svetsku mrežu informacija. Na internet se kačite dial-up, dakle običnim telefonskim modemom. Mobilni operater, jedan jedini, upravo najavljuje uvođenje mobilnog Interneta. Što se mobilne telefonije tiče, nisam supeo da koristim roming, pa sam koristio lokalnog operatera, što je dovodilo do čestih glasovnih poruka tipa „Mreža je trenutno preopterećena". SMS poruke sam uspevao da primam, ali ni jedna koju sam poslao nije stigla do primaoca. Dakle nove tehnologije su ovde tek u povoju. Ali ih ima.

Etiopljani su tek prošle godine dočekali novi milenijum, i kod njih je trenutno 2001. godina. Imaju 13 meseci u godini, 12 meseci ima po 30 dana, a 13. mesec ima 5 dana.

Iznenadilo me je radno vreme jedne kancelarije na kojoj je pisalo: „Pre podne od 2:30 do 6:00; Posle podne od 8:00 do 11:00". Ispostavilo se da etiopljani dan računaju od 6 časova ujutru, pa onda navedeno radno vreme dobija smisao. U Adis Abebi i celoj Etipiji u periodu od 12 do 14 časova ništa ne radi, jer se tada odlazi na pauzu za ručak. Ovo je za njih svetinja. Ovo je više od pauze, u pitanju je ritual. Nešto slično siesti. Zato ništa ne treba planirati za sredinu dana.

Ulica u Adis Abebi

Skoro svi govore engleski. On je i zvaničan jezik. Ovo u potpunosti olakšava boravak strancima u ovoj zemlji. Ukoliko vas pitaju odakle dolazite a vi odgovorite „iz Srbije", učtivoće potvrditi ali verovatno je da neće shvatiti u stvari odakle dolazite. Zato je zgodno da uvek na kraju toga kažete da je to nekada bio deo Jugoaslavije, i onda će im sve biti jasno. Upitaće vas za Tita uz široki osmeh.

Jugoslovensko-Etiopsko prijateljstvo seže u period pre stvaranja nesvrstanih. Josip Broz Tito i car Hajle Selasije su bili veliki prijatelji. Tito je Etiopiji poklonio prvi brod za njihovu mornaricu, a za uzvrat je dobio vilu u centru grada, koja je kasnije postala ambasada Jugoslavije, a sada je ambasada Srbije.

Etiopija je jedina zemlja ovog kontinenta koja nikada nije bila pod kolonijalnom vlašću. Jedino su je u periodu 1936. do 1941. godine okupirale fašističke italijanske trupe. Pored toga kontinuitet državnosti i istorije je veoma dugačak, a od 4. veka postoji država pod imenom Etiopija.

Ulaz na fakultet

Ovaj deo Afrike je poznat i po tome što su u njemu nalazišta najstarijih ljudski staništa. Severno od Adis Abebe otkrivena je Lusi, najstariji primerak Australopithecus, nazvan Australopithecus afarensis, po regionu u kojem je pronađen.

U Etiopiji živi oko 63 posto hrišćana, 33 posto muslimana, a ostalo su tradicionalne religije ovog područja. Za razliku od velikog broja afričkih zemalja, kojima hrišćanstvo donose kolonijalne sile, u slučaju Etiopije nije tako. Hrišćanstvo se ovde prihvata u IV veku, a Etiopska pravoslavna crkva zajedno sa Koptskom i Jermenskom pripada grupi tzv. Orijentalnih pravoslavnih crkava.

Etiopija ima oko 85 miliona stanovnika, koji su veoma ravnomerno rasopređeni po celoj njenoj teritoriji. Na snazi je parlamentarna demokratija, sa premijerom kao glavnom političkom figurom, dok je predsednik protokolarna ličnopst.

U ministarstvu z anauku

Iako na godišnjem odmoru vreme provedeno u ovoj zanimljivoj zemlji iskoristio sam i za neke kontakte i sastanke u vezi sa astronomijom i sa naukom. Na njihovom fakultetu sam se sreo sa etiopskim nacionalnim koordinatorom za Međunarodnu godinu astronomije gospodinom Sultanom Mohammedom, kao i sa generalnim sekretarom Etiopskom kosmičkog društva dr Gezahegn Yirgu. Razmenili smo informacije o stanju astronomije u Srbiji i Etiopiji i pokušali da pronađeno načine za buduću saradnju.

Nakon sastanka

U Etiopiji ne postoje nezavnisne studije astronomije, već samo nekoliko predmeta sa ovom tematikom na studijama fizike, i kao posebni programi na postdiplomskim studijama. Postoji nekoliko profesionalaca koji se na fakultetu bave astronomskim temama, ali više kao predavači nego kao profesionalni astronomski radnici. Tokom ove godine započeli sa realizacijom izgradnje prve opservatorije u blizini Adis Abebe koji bi imao dvostruku ulogu. Služio bi i kao instrument za javna posmatranja i amatere, ali i kao profesionalni instrument. Tim povodom su nas zamolili da im sa našim iskustvom pomognemo u odabiru najboljeg instrumenta za njihove potrebe. Sa druge strane zamoljeni smo da im naše profesionalne institucije šalju svoje publikacije, kako bi na taj način bili upoznati sa najznačajnijim dostignućima u našoj zemlji.

Ispred crkve

Razgovaralo se i o realizaciji aktivnosti u okviru MGA. Prvi deo godine su u Etiopiji iskoristili za uspostavljanje institucije za realizaciju aktivnosti, konkurisanje za međunarodnu pomoć, osmišljavanje aktivnosti... Najveći broj aktivnosti osmišljen je u formi predavanja, tribina i radionica i biće realizovan tokom jeseni 2009. godine.

Za razogovre o razvoju nauke i tehnologije bilo je prilike i tokom sastanka u Ministarstvu nauke i tehnološkog razvoja sa pomoćnikom ministra i nekoliko stručnih radnika ministarstva. Etiopske sagovornike je najviše interesovalo šta su strateški planovi razvoja nauke u našoj zemlji, način ocenjivanja kvaliteta dobijenih proizvoda, novih tehnologija ili uvezene robe, kao i sistem finansiranja nauke. Oni se trenutno nalaze u fazi postavljanja prioriteta razvoja nauke, izbora modela finansiranja i uspostavljanja tela za ocenu kvaliteta. Prostora za saradnju ima mnogo, a najviše na polju virtuelne saradnje na naučnim projektima, gostovanja njihovih naučnika i studenata u našoj zemlji i kratkoročnom angažovanju na nekim projektima. Istraživačka stanica Petnica je kako bi podstakla prve korake saradnje obećala jednu stipendiju za njihovog studenta ili studentkinju za učešće na međunarodnom kampu Petnica International 2010 (http://pi.petnica.rs).

Pijaca

Pred sam kraj boravka na molbu kolega koji se bave MGA održao sam i jedno predavanje na temu najznačajnijih dostignuća savremene astronomije pre grupom od dvadesetak studenata, postdiplomaca i profesora na njihovom Fakultetu za nauku.

Tokom ove posete kao jedan od poklona ovim dalekim prijateljima odneto je i desetak primeraka časopisa „Astronomija" što im je posebno bilo drago. Specijalan broj sa astronomskim fotografijama će im zbog jezika posebno biti zanimljiv i koristan, a neke fotografije su već završile na zidovima njihovih kancelarija.

„Astronomija" je stigla i do Etiopije. Nadam se da ovo nije njeno poslednje daleko putovanje, i da će biti volje i snage da se izgura i u narednim godinama.