Bila je subota, sedmi septembar, po podne kada smo Dragan, Dušan i ja krenuli kod Steve na astronomsko druženje. Do Stevine vikendice nije lako doći i o tome sam i ranijih godina posao. Ovog puta razlika je bila samo u tome što su i svi drugi gosti, a ne samo ja, lutali i jedva na kraju nekako pristizali. Seteva međutim i dalje tvrdoglavo govori kako je kod njega baš lako i jednostavno doći i da samo treba skrenuti kod dalekovoda, pa onda kroz vinograde i bez greške se uleti u njegovo dvorište. E da, tako je u teoriji, ali kad probate izgubite se. Uostalom ja pouzdano znam da su neke njegove komšije podigli kuće u okolini i tu zasnovali porodice samo zato što su se u tom kraju još davno izgubili pa su tako tu zauvek i ostali.

Dušan, Dragan i ja smo još imali sreće pa smo uspeli da stignemo na cilj posle samo jednog poziva u pomoć, ali i to najviše zahvaljujući tome što smo po intuiciji i prateći let ptica selica, kod televizora skrenuli levo. Kasnije smo i ostalima koji su polako dolazili i dozivali pomoć govorili isto: skreni kod televizora levo!

Taj televizor je neko izbacio baš tamo gde se put račva i sad služi kao markirna tačka. Verovatno su ga izviđači ili spasilačke ekipe tu posavile kao poslednju šansu za spas Stevinih gostiju.

Dakle, posle lutanja po obroncima Fruške gore, onda kada smo već doneli odluku da upadnemo u prvo otvoreno dvorište, pa čije god ono bilo, mi se odjednom nađosmo baš na pravom mestu, kod Steve, u sred voća i cveća. Prizor je podsećao na Rubensovu sliku „Adam i Eva u raju“. Jedino što nije bilo paunova, tigrova i drugih umiljatih životinja, i što je kod Steve ipak bilo lepše: cveće je blistalo u hiljadu predivnih boja, grane voćaka, prepune plodova, savijale su se do zemlje, trava je mirisala, a u sred vrta nalazio se veliki roštilj sa šniclama, kobasicama, krilcima i ostalim đakonijama. Eh kako taj prizor budi lepe uspomene.

A jeste li znali da reč roštilj vuče poreklo od mađarskog ,,rostély” i nemačkog , “roscht” što znači i metalnu rešetku za pečenje i samo jelo koje se tu ispeklo. Ko bi rekao, a roštilj tako srpski zvuči.

I dok se meso pržilo nad žeravicom Dragan, Steva i Dušan se latiše dvoleda da osmotre okolinu i testiraju instrumente. Mene su kao netalentovanog ostavili po strani i ja, posle male dosade, odem da slikam detalje edena.

U tom su stigli Janko i Nena čime se dostigla kritična masa gostiju pa smo se latili nazdravljanja. I dok smo još ispijali ko je šta pio, na stolu se stvorilo nekoliko velikih i prepunih tacni sa raznim roštiljskim specijalitetima. Crvene kobasice, garave vruće šnicle, kao med žuta krilca, a sve se cakli i cvrči onako još vrelo. Aranžman bio je dopunjen salatama raznim i na posebnom tanjiru ljutim pečenim paprikama. I tako, reč po reč pojedemo mi sve to, kad domaćini, Dragica i Steva, donesoše još tih špecija i sve krene ispočetka. I tako nekoliko puta.

Miloš i Jaroslav su kasnili. Prvi zato što nije mogao decu na vreme da otera u krevet (njegovi su u dobu kada misle da je baš lepo i zanimljivo da se radi suprotno od onog što mama i tata kažu), a drugi je opet imao goste koji su zaseli i nisu hteli da odu. Ali, oko 10 smo konačno svi bili u kompletu. Nebo je bilo vedro, zrak čist pa smo šarali od Andromede i njenih satelitskih galaksija, preko M 13 i Nove u Delfinu sve do... do vrućih palačinki sa orasima i pekmezom od kajsija i lenje pite od jabuka, koje je vredna domaćica poslužila. I opet se razvezla priča. A da bi iskoristili vedro vreme Janko i Jaroslav su preko Stevinog računara otvorili kupolu opservatorije u Palanci i onda napravili pedesetak snimaka neke zvezde ne bi li detektovali pad njenog sjaja. E, ovde je pravi trenutak da objavimo: Janko i Jaroslav su do sada snimili 88 tranzita vansolarnih planeta i to je, koliko je meni poznato, rekord Balkana, a verovatno i mnogo šireg područja! Njih dvojica sada taj posao rade rutinski pa nam više i ne javljaju svoje uspehe.

Nije ni ponoć bila kad Miloš odjednom ustade i reče: „Ljudi, ja moram da idem, sutra rano ustajem. Neispavan sam, jedva gledam. Moj Igor se budi u pola osam a posle toga nema više spavanja“.

-  Blago tebi, reče Dušan, moj Stefan već u sedam jurca po stanu.

I onda njih dvoica počeše u slast da ogovaraju decu. Sve se zapenušili i upadaju jedan drugom u reč. Dušan je ispričao kako je Stefan ovog leta prohodao i sada od ranog jutra istražuje stan. Prošle nedelje je otkrio ugao, iza ormana, u kome je Dušan brižljivo sakrio montažu i drugu astronomsku opremu, a Stefana baš takve stvari najviše u životu i zanimaju. I nikakvo podmićivanje ne može da ga odvoji od tronošca kojeg naročito voli da uhvati sa obe ruke, drma i viče: „da – da – da – da“. Ako ga Dušan odnese u drugu sobu onda se uvredi i urla na sav glas u znak protesta.

Jaroslav se opet požalio da je šest kila oslabio od kako u mu se rodila ćerkica pre pola godine. Miloš je ispričao kako ga je žena grdila jer je pojeo deci kolače. "A nisam znao da su to njihovi kolači!" pravdao nam se. I tako dalje, svaki od ove trojice je imao svoje priče, a ja sam ih samo slušao i smeškao se. Eh, pomislio sam, početnici. I ne znaju šta ih tek čeka. Nisam imao srca da im pričam.

A i vreme je već bilo da se kreće i mi se zahvalimo se domaćinima na gostoprimstvu i odosmo polako svojim kućama. Do nekog novog okupljanja.

Steva Star Party III

Steva Star Party II

Steva Party I