Relativno kasno sam saznao za tranzit Venere 2012. Za ovaj dogadjaj počceo sam da se spremam samo mesec dana ranije, pa baš i nisam zadovoljan rezultatima. Nisam do sada snimao direktno u Sunce pod tolikim uvećanjem i to mi se delimično osvetilo. Na foto-berzi sam kupio mali stativ, adapter FD-EOS i FD 3x konvertor. Sa mojim zumom FD 70-210 mm, pomoću ovih dodataka na Canon 20D mogu postići oko 1000 mm. Na žalost, nisam stigao da sve isproveravam do samog tranzita, ali par dana pred tranzit primetio sam da mi 3x konvertor više smeta nego koristi. Jedan prijatelj mi je pozajmio staklo (čitaj: plastiku) za zavarivanje i savetovao sjajno brdo za posmatranje. Iako sam sve spakovao prethodni dan i bio spreman, znao sam da ne mogu stići na sam početak tranzita, a svakako i nemam opremu da vidim prvi kontakt. Vreme je obećavalo, dan je bio lep sa relativno malo oblaka. Svetlo Sunca je počelo da slabi tek oko 8 sati, pa sam se konačno rešio stakla za zavarivanje, ali su se onda pojavili oblaci. Tada sam počeo da snimam oštrije slike, ali ipak kroz sva ta sočiva i pored minimalne blende nije bilo dovoljno oštro. Pitao sam se da li da skinem 3x konvertor, ako ga skinem, moram posle uvećavati sliku, pa sam ga ipak ostavio. Pošto sam video da ima čistog neba ispod oblaka, to sam rešio da ostanem do samog kraja. Dok su bili oblaci proveravao sam prethodne snimke i shvatio surovu činjenjicu: isprljao sam senzor i zato se na snimcima vide fleke oko centra. Oko 9 sati oblaci oko Sunca su se razišli, pa sam nastavio sa snimanjem. Ali, sada je Sunce toliko brzo padalo za horizont, da sam jedva imao vremena da sačekam da se aparat smiri na stativu, a kamoli da skidam konvertor. Zbog vetra na brdu, postalo je hladno stajati i u jakni, ali ja sam ostao jedini posmatrač do samog kraja i bio nagrađen narandžastim zalaskom Sunca za sam horizont i krajnje neobičnim snimcima sa Venerom pored zgrade, situacijom koju uopšte nisam očekivao. Kasnije sam proverio, zgrade su u Bramptonu u susednom gradu i udaljene su od mesta snimanja oko 18 km. Kad je sve prošlo, montirao sam najuspešnije slike jednu do druge, ali ručno stekiranje mi nije pošlo za rukom jer snimci su različitih dimenzija. Eh, da nije fleka od prašine, jos bi sve moglo i da mi se i svidi... |
Ipak, evo pokušaj rucnog stekiranja, ali pitanje da li je to pravilno urađeno. Za orijentaciju sluzžila mi je krivina na ekvatoru Sunca. Pošto slike Sunca nisu identične veličine i pošto sam negde verovatno preklopio Sunce napamet, to sam dobio neku tačku konvergencije pri kraju snimanja... Cela montaža lici na dečje crteze iz nizih razreda osnovne škole, ali bar sam probao. |
Tranzit Venere 2012 - sve na jednom mestu |