Vojvodina posmatra Evropu

Evropa je najmanji od četiri Jupiterova velika satelita. Ostala tri su Io, Ganimed i Kalisto. Sva četiri otkrio je Galileo Galilej i o tome je izvestio javnost januara 1610. godine. Zato se oni zovu i Galilejevi sateliti. To otkriće spada u red najznačajnijih u istoriji jer je postalo snažan dokaz u prilog Koporenikovog heliocentričnog sistema. Time je ono ušlo u temelje na kojima počiva moderna nauka i čitava naučna misao. Naučni dokazi i naučna logika konačno su potisnuli hiljadu godina vladajuće dogme crkve.

Prečnik Evrope je 3121 kilometar i ona je neznatno manja od našeg Meseca (3474 km). Oko Jupitera kruži na srednjem rastojanj od 671,100 kilometara i od velikih satelita dolazi odmah posle Ioa.

Evropa spada u najzanimljivija tela Sunčevog sistema. Njena površina je ledena, sjajna i gotovo savršeno glatka, sa tek ponekim ožiljkom. Sve kratere koje naprave meteoriti brzo poravna led. Najviše planine na Evropi uzidižu se tek 40-tak metara od okoline.

Verovatna struktura Evrope.

A ispod tog leda nalaze se, kako se veruje, ogromne količine vode. Dubina okeana na Evropi možda doseže i 50 kilometara. Astrobiologe podatak o okeanu naročito privlači i oni ovaj satelit uvrštavaju u nekoliko najozbiljijih kandidata za postojanje vanzemaljskog života. Jednog dana će sigurno u tu vodu zaroniti neka zemaljska podmornica.

Astrobilozi se pozivaju na iskustvo sa Zemlje. U jezeru Vostok na Antarktiku ispod četiri kilometara debelih slojeva leda u potpunoj izloaciji milionima godina, postoji život. Istina to je život na mikronivou, ali biolozi u vodama Evrope i ne očekuju da pronađu nešto s perajima.

Zbog toga je Evropa važna za nauku. Ali za nas posmatrače amaterskim teleskopima Evropa je osmatrčki izazov. Sem toga, ona je i lepa. Videti tačkicu pored moćnog Jupitera izaziva uzdahe zadovoljstva. Ponekad, s dobrim teleskopom može da se vidi i tranzit Evrope preko Jupitera, pa i senka koju ona baca na planetu. Uočiti to pravi je doživljaj.

Jupiter smo svi gledali stotinama puta, sad je vreme da posmatramo Evropu!

Evropa je mezimica astronoma. Najviše zato što mnogi od njih tvrdoglavo veruju da ispod ledene kore Evrope postoje neke ribice. Dobro, ne baš ribice, ali nešto što pliva u vodi i za šta bi biolozi uglas viknuli: "Jeste, živo je!" Ah, astronomi su najokoreliji vernici. Evo skoro tri hiljade godina tragaju za vanzemaljcima i - ništa! Ali oni i dalje veruju da vanzemaljci postoje i da će ih pronaći. I kao u bunilu stalno ponavljaju jedno te isto: „Mora da postoje, mora! Naći ćemo ih jednog dana."

Evropa

Evropa, Jupiterov satelit

Detaljnije o Evropi

Galilejevi sateliti

O četiri Galilejeva satelita

Gledano u procentima Antarktik je kontinent nauke. Od oko hiljadu ljudi koji na njemu žive manje - više stalno gotovo svi su naučnici .