Retko se dešava da imate nesmetan pogled ka noćnom nebu. Da bi imali potpuno uživanje potrebno je da se zadovolje puno uslova. Nešto treba sami da uradite a nešto i sama priroda da vam omogući. Što se nas tiče mi smo odradili svoje. Došli smo na  vreme i po danu postavili i dobsona od 16 inča i CGEM montažu na koju smo postavili Scopos 80mm ED. Još smo morali da čekamoda se malo smrači da bi mogli da useverimo CGEM. Sdruge strane nebo nam je bilo bez ijednog oblaka sa vrlo slabim vetrom koji je više pomagaoda se ne stvori nekakva vlaga po instrumentima a i nebo je bilo toliko tamno da smo mogli videti Uran golim okom. Nismo merili graničnu magnitudu ali mislim da je bilo iznad 6te magnitde. Na Rudine se okupila osmočlana ekipa: Tanja, Iskra, Filip, Martin, Alek , Kristijan, Simon, i ja.

Još na na samom odlasku smo se naoštirli da vidmo najnoviju super novu koja se pojavila u M101 sa imenom PTF11klz. Mora da priznam da sam očekivao da cemo se malo namučiti jer M101 sama po sebi i nije baš  nešto laka za gledanje ali sam se iznenadio kada sma je video. Nebo je bilo toliko dobro da su se videli i kraci a jezgro se po prvi put jasno izdefinisalo. Sa leve strane od jezgra bila je lako učljiva zvezda koja nas je lako odvela do supernove PTF11klz koja se na moje iznenađenje vrlo lako videla. A mislim da nije ni pao onaj astronomski mrak ili je bilo baš u to vreme. To je bila moja prva super nova u mom oku i detetu u meni nije bilo kraja radosti. Ali to je bio tek uvod u ono što smo imali tokom cele večeri.

Kliknite na fotografije

Odmak posle super nove onako drčno smo navalili na Pluton. Pripremio sam mape predhodno tako da smo nekako polako išli putem mnogo slabih zvezda u Mlačnom putu i naišli na mesto gde bi trebao da se nađe. I bio je tu ali ne stalno. Zbog njegovog slabog sjaja fotoni su kao u nekim paketima udarli u naše mrežnjače ali ipak smo uspeli da ga registrujemo što je odgovarajući termin a manje videli.

E onda smo se okrenuli objektima dubokog neba. Pre same supernove  još u sumraku smo gledali jako puno dvojnih zvezda a neke od njih i po prvi put. No kada je se bio pravi mrak krenuli smo prvo sa poznatim M objektima jer Tanja sada po prvi put gleda kroz dobsona. Tako smo prvo posmatrali zatvorena jata M2, M5, M80 i naravno M13. Zatim na poznate magline M27, M57, M17 i M16 gde smo uspeli da sa UHC-S fiterom nazremo i čuvene Stubove stvaranja. Naravno sve ove objekte smo ponovo prošli koristeći UHC-S i O III fitre. Na M17 ističe se puno detalja, M27 je lepa lopta a ne peščani sat, M57 puno bogatiji detaljima. Ali vrhunac korišćenja filtera po meni je uvek obilazak ili tura po Veil maglini u Labudu. U obadva dela tamo se sa OIII ističu takvi detalji da mi se čini da se samo za takav objekat vredi investirati u ove filtere. Negde pred zoru smo sa UHC-S fiterom gledali i Orionovu Magalinu a Aleku je zastao dah od detalja koje sada po prvi put vidi. Malo sam se razočarao maglinom Plamen  ali se ipak videla. Heliks maglina u Vodoliji je stvarno ogromna i sa filterom se ističe i praznina u centru kako i detalji po rubovima.

Tokom večeri pored M101 sa supernovom gledali smo puno galaksija kao što su M51 sa jako dobrim kracima pa duo M81 i M82 koji se ne zaobilaze, M31 sa pratiocima M32 i M110 koji je bio odličan sa strukturom i oblikom koji se retko daju videti. No nedelju dana pre ovog izlaska na teren sam tražeći NGC 7331 u Pegazu naleteo na podatak da se samo na pola stepena od njega nalazi Stefanov kvintet galaksija koji je veoma teško videti ali sam onako hrabro postavio to mesto u okularu ne očekujući ništa ali tamo je bilo nešto. Cele nedelje sam imao leptirice u stomaku jer nisam mogao da verujem das am video Stefanov kvintet, eeeeej. I sad smo sa Martinom ponovo gledali Stefanov kvintet ali sam smo brojali koliko galksija vidimo i naravno Martin je video tri i ja samo dve ali generalno celo klupko kao vema slaba maglina se videla u okularu.

NGC891 , galasija u Andromedi je vemo slaba ali je ogromna i postavljena onako postrance je lepo za videti je duž celog vidnog polja. Ja se posmatranjem neba bavim više od decenije ali nikad do sada nisam posmatrao Skuptor galaksiju ili NGC 253 u istoimenom sazvežđu. Stvarno sada neznam zašto to nisam uradio ranije. Onako prelistavajući catalog i spuštajući se iz Ovna i Riba preko Kita spustio sam se u tom južnom sazvežđu i na moje iznenađenje u okularu se lazrepršala celom svojom lepotom Skuptor galaksija. Vemo sjajna, veoma velika i jedva da stane u vidnom polju Ethosa od 13 mm sa neverovatnim detaljima međuzvezdane prašine u toj galaskiji.  Ma ono je lepo do daske. Od sada neće proći ni jedan izlazak na teren a da je ne posmatram samo ako bude bila na nebu.

I tako je polako prolazila noć, pa smo onko od zore krali neke objekte kao što je M1 sa UHC-s fiterom i otvorena jata u Kočijašu. Od planeta nesmem da zaboravim da smo osim patuljaste planete Plutona videli i Neptun a nismo uspeli da registrujemo njegov satelit Triton. Videli smo narabvno i plavičastu lopticu zvanu Uran ali ipak od planeta Jupiter je taj koji je zadužen za detalje. Imali smo sreće pa smo videli tranzit Joa kao i prolaz Velike crvene pege. Pri ruci sun nam bili već malo zaboravljeni planetarni filteri pa smo posmatrali Jupiter kroz sve filtere, ai plavi je dao najbolji kontrast pojasa.

Za sve vreme dok smo mi gledali Martin je slikao sa CGEMom i Skoposom i to počevši od supernove pa kometu Garad  a onda se zadršao na maglini Srce u Perseju da bi onako za kraj oprobao jednu ekspoziciju na orionovoj maglini i M1 u Biku.  Da nezaboravim das mo kometu Garad gledali teleskopom i video se čak i rep ali veoma slabo. Rezultate slikanja možete videti uz ovaj text kao i deo ekipe koji je ostao do zore.

Ovo je bilo jedno od najboljih večeri od kada se bavim astronomijom. Puno objekata u okularu, neki od njih po prvi put odlično društvo sa puno interesantnih razgovora jer je Alek bio sa nama. Nadam se dacemo ubrzo bar delimično ponoviti sve ovo.

Radan Mitrović