kliknite na slike da se učitaju u većoj rezoluciji

Jesen i zaima za nepoželeti više. Mesecima tmurno, hladno, oblačno ili ukratko nikakvo vreme da čovek spakuje teleskope i ode na teren pod zvezdanim nebom da iplakni i oči i dušu. Prošle nedelje smo nekako upeli da odemo da slikamo Mesec i Veneru dok su bili na par stepeni udaljenosti. Martin je od dve fotografije star-trail tehnikom uspeo da složi jednu veoma lepu kopoziciju zalaska našeg nam nebeskog prvog komšiluka. Te noći smo po prvi puta ove godine videli i Saturn kroz teleskop ali iz grada i s neverovatno velikom turbulecijom i nije se dalo puno videti.

Na dan kada nam je stiglo proleće kod nas je bio ono baš pravi prolećni dan. Toplo vedro i nisam hteo da propuštim da odem na teren. Nas devetoro smo se organizovali i otišli na Rudine što je 40ak kilometara od Skoplja. I tama kada smo iz Dejanovog pikapa izneli svu opremu, uvideo sam da za oba teleskopa koje smo kod mene spakovali nisam doneo ključne stvari , pa sam se opet vraćao do Skoplja kod mene u podrumu po šipke za moj trus dob i tegove za Orion 6icu. To me koštalo više od sat ipo za idimi-dođimi ali vredelo je. Taman kad sam došao i postavio teleskope Mesec je potpuno zašao a i neki sitni oblaci su se raspali tako da smo imali odlično nebo.

Dok sam ja na dobsonu od 16 inča skako po zvezdama u Veronikinim Kosama , Lovačkim psima, Velikom medvedu, Lavu i još nekim jeurći galaksije uglavnom, na drugom teleskopu Tomi je isprobavao svoj novo-stari objektiv za Nikon 6D 70-210mm Vivitar. Slikao je Kembelovu kaskadu u Žirafi, M42 I M44. Kasnije smo na orion 6ici gledali planete pa smo izhivljavali na saturnu koji smo povećali na 600puta. Satun se još nekako i gledao ali je Mars skoro ostao bez detalja, osim polarne kape.

Uistinu lepa noć. Šteta što sam se morao ranije vraćati, a stvarno sam uživao u galaksijama. A biće prilka uskoro nadma se.