Krajem avgusta smo javili da Saturnu ulazi u opoziciju u članku: Vodič za posmatranje Saturna u opoziciji. Evo i nastavka tog članka u kome govorimo šta na Saturnu (i okolini) možemo videti. 

Planeta

Sama planeta je zanimljiva tek ako je posmatrate sa malo jačim teleskopom. Tada, ako su osmatrački uslovi dobri, možete videti da i Saturn poput Jupitera ima pojaseve koji se među sobom razlikuju svetlinom i bojom. Oni nisu toliko izraziti kao kod Jupitera, ali su ipak tu. Obratite pažnju na površinu Saturna i možda ćete opaziti svetle i tamne tačke na njoj. Ako uspete da ih vidite ona ćete moći da pratite rotaciju planete. Saturn se oko svoje ose okrene za 10 sati i 14 minuta (odnosno 10 sati i 38 minuta površina na visokim geografskim širinima). Nije to baš lak i brz posao, ali ako imate strpljenja uspećete. 

Prstenovi

Saturnovi prstenovi

Najlepše je posmatrati prstenove Saturna. Njih je prvi video Galileo Galilej, ali njegov skroman teleskop nije davao dobru sliku i slavni naučnik nije shvatao šta to vidi. Činilo mu se da je Saturn sastavljen od tri tela. Sa boljim teleskopom otkrivala se priroda Saturna i danas o njima postoji hiljade knjiga i članaka, doktorskih disertacija, dokumentarnih i drugih filmova. 

By Tdadamemd - Saturnoppositions.jpg, CC BY-SA 4.0,

Za prstenove vam je potreban bar dvogled. Naravno, bolje je ako imate teleskop i to sa povećanjem od 25 puta ili više. Ako su posmatrački uslovi dobri možda ćete uspeti da vidite pukotinu, jednu ili više među prstenovima. Kasinijeva (ime je dobila o astronomu Đovani Domeniko Kasiniju koji ju je prvi uočio) je široka 4800 kilometara i nalazi se između prstenova A i B. Kroz jednu od tih pukotina na kraju svoje veličanstvene misije orbiter koji je godinama iz blizine posmatrao i proučavao planetu, prstenove ali i Saturnove satelite, u maestralnom finišu, planski je prošao kroz jednu od tih pukotina i zatim je uronio u gustu Saturnovu atmosferu i tako je okončao svoj zadatak. 

Prstenovi imaju neobičnu prirodu. Njihov prečnik iznosi čak 480.000 kilometara što je kao odavde pa do Meseca i još sto hiljada kilometara dalje (do Meseca u proseku ima 384.400 km). Ali prstenovi su izuzeto tanki: od 10 do 1000 metara zavisno od mesta merenja. Sastoje se uglavnom od grudvi vodenog leda. Neke od tih grudvi imaju prečnik od jednog metra, a one najmanje su veličine zrnca peska. 

Prsten baca senku na planetu pa ceo sistem ima 3D izgled.

Saturnova osa rotiranja je nagnuta prema ravni u kojoj se on kreće oko Sunca za 26,7 stepeni i zbog toga Saturn ima godišnja doba.  Orbitu oko Sunca obiđe za 29,4 zemaljske godine i u tom periodu mi sa Zemlje ovu planetu i njegove prstenove vidimo pod različitim nagibom.  Zadnji maksimalni nagib od nas bio je marta 2003. zatim prema nama 2016. a marta 2025. će prstenovi prividno nestati jer će njihova ravan biti usmerena ka Zemlji. Svoj novi maksimum prstenovi će imati 2033. 

Meseci

Orbite Saturnovih satelita

Saturn ima preko 100 prirodnih satelita. Teško je znati tačan broj jer se on često povećava kako se otkrivaju novi. Titan je svakako dominantan u Saturnovoj porodici, a i najzanimljiviji je. Astrobiolozi ga obožavaju jer ih podseća na prirodu naše planete kada se na njoj rađao život, pre blizu četiri milijarde godina. Titan je veći od Merkura i dugi je po veličini mesec u Sunčevom sistemu. Prvi je Jupiterov Ganimed. Magnituda Titana iznosi 8,4 što je u dosegu i dvogleda – kao sjajna tačkica. 

A možda ćete uočiti i Reju, pa i Dionu i Tetidu, zatim i Enceladus, Japer i Mimas. Poslužite se nekim od brojnih astronomskih planetarnih programa da vidite gde se koji od tih meseca nalazi to veče kada ih posmatrate. 

A sve to pokušajte da ucrtate i zapamtite. Ili fotografišite. Pa nam pošaljite fotografiju.