U potrazi za našim kosmičkim korenima

eso1137g

Šta je ALMA?

Visoko na platou Šahnantor na čileanskim Andima, ESO, zajedno sa inostranim partnerima, upravlja opservatorijom ALMA – vrhunski teleskop, u cilju proučavanja svetlosti koja potiče sa najhladnijih objekata u univerzumu. Ova svetlost ima talasnu dužinu u milimetarskom regionu, između infracrvenog i radio domena, te je poznata kao milimetarsko i submilimetarsko zračenje. ALMA se sastoji od 66 visoko preciznih antena, koje su raspoređene na rastojanje čak i do 16 kilometara. Ovaj projekat međunarodne saradnje je najveći astronomski projekat stacioniran na Zemlji koji postoji.

Šta je submilimetarska astronomija?

Svetlost na ovim talasnim dužinama potiče od ogromnih hladnih oblaka u međuzvezdanom prostoru, koji se nalaze na temperaturama od nekoliko desetina stepeni iznad apsolutne nule, i od nekih od najudaljenijih i najstraijih galaksija u univerzumu. Astronomi koriste ovu svetlost da proučavaju hemijske i fizičke uslove ovih molekularnih oblaka – guste regione gasa i prašine u kojima se rađaju nove zvezde. Često su ovi regioni tamni i ne odaju svetlost u vidljivom delu spektra, ali se zato jasno vide u milimetarskom i submilimetarskom opsegu.

Zašto graditi teleskop ALMA na visokim Andima?

Milimetarsko i submilimetarsko zračenje otvara nam vrata u enigmatični hladni svemir, međutim, vodena para u Zemljinoj atmosferi značajno apsorbuje ove signale. Teleskopi namenjeni za ovakav tip astronomskih posmatranja moraju biti stacionirani na visokim, suvim mestima, kakav je plato Šahnantor na 5000 m nadmorske visine, jednoj od najviših lokacija za opservacije na svetu.

Mesto na kome se nalazi ALMA, nekih 50 km istočno od San Pedra de Atakame, u severnom Čileu, je jedno od najsuvljih mesta na planeti Zemlji. Astronomi su ovde naišli na neverovatno dobre uslove za posmatranje, no sa druge strane moraju da održavaju opservatoriju u operativnom satanju pod dosta teškim uslovima. Šahnantor je na lokaciji 750 m višoj od opservatorija na Mauna Kei, i 2400 m više od VLT-a na Paranalu.

Obilazak platoa Šahnantor

virtuelni-put

Kliknite na sliku i krenite u virtuelni obilazak platoa Šahnantor i okoline

uzivo

ALMACam uživo AOS

uzivo2

ALMACam uživo OSF

Ako želite da posetite ALMA lokalitet, molimo vas pogledajte Media Visits

Zašto je ALMA interferometar?

ALMA je teleskop revolucionarnog dizajna, koji se sastoji od 66 izuzetno preciznih antena, i radi u oblasti talasnih dužina od 0,3 do 3,6 mm. Osnovni niz je sačinjen od ukupno 50 antena, prečnika 12 metara koje funkcionišu kao jedan jedinstveni teleskop – interferometar. Dodatne antene, četiri od 12 m u prečniku i 12 od 7 metara u prečniku, rade komplementarno sa osnovnim nizom. 66 antena teleskopa ALMA mogu biti poređane u različitim konfiguracijama, tako da maksimalna udaljenost između njih varira od 150 m do 16 km, što će teleskopu ALMA omogućiti moćan promenljivi “zoom”. ALMA može da istražuje univerzum na milimetarskim i submilimetarskim talasnim dužinama sa do sada neviđenom osetljivošću i rezolucijom, sa “vidnom moći” 10 puta oštrijom od one koju ima svemirski teleskop Habl, upotpunjeno slikama sa VLT Interferometra.

Nauka sa teleskopom ALMA

eso1137aALMA je najmoćniji teleskop za posmatranje hladnog svemira – molekularnog gasa i prašine kao i reliktnog zračenja Velikog praska. ALMA će proučavati osnove zvezda, planetarnih sistema, galaksija i sam život. Obezbeđujući naučnicima detaljne slike zvezda i planeta koje se rađaju iz gasnih oblaka u blizini Sunčevog sistema, i detektovanjem udaljenih galaksija koje se formiraju na samoj granici vidljivog univerzuma - koje vidimo onakve kakve su bile pre oko 10 milijardi godina – ALMA će omogućiti astronomima da se pozabave nekim od najbitnijih pitanja našeg kosmičkog porekla.

ALMA je zvanično inaugurisana 2013. godine, ali su prva posmatranja započela još 2011. godine, sa nepotpunim nizom antena. Za više informacija pogledajte eso1137 saopštenje za javnost.

Projekat ALMA je partnerski poduhvat Evrope, Severne Amerike i istočne Azije, u saradnji sa Republikom Čile. ALMA-u finansira ESO u Evropi, Američka nacionalna naučna fondacija  (National Science Foundation, NSF) u Severnoj Americi, u saradnji sa Nacionalnim istraživačkim odborom Kanade (National Research Council of Canada, NRC) i Nacionalni naučni odbor Tajvana (National Science Council of Taiwan NSC) i Nacionalni institut za prirodne nauke (National Institutes od Natural Sciences, NINS) u istočnoj Aziji u saradnji sa Kineskom akademijom (Academia Sinica) na Tajvanu. Izgradnju i rad teleskopa ALMA omogućio je ESO u Evropi, Nacionalna radio-astronomska opservatorija (National Radio Astronomi Observatory, NRAO) u Severnoj Americi, kojom upravljaju Ujedinjeni univerziteti (Associated Universities, Inc. AUI) i Nacionalna astronomska opservatorija Japana (National Astronomical Observatory of Japan, NAOJ). Ujedinjena opservatorija ALMA (Joint ALMA Observatory, JAO), pruža jedinstveno vođstvo i rukovođenje izgradnjom, puštanje u rad i funkcionisanje ALMA-e.

Naučni ciljevi

Formiranje zvezda, molekularni oblaci, rani svemir

Više o opservatoriji ALMA

  • Slike sa opservatorije ALMA
  • Slike opservatorije ALMA
  • Arhive ALMA slika i video klipova dostupne su u ESO multimedijalnoj arhivi
  • Za naučnike: za više informacija, molimo vas da posetite naše tehničke strane
  • Posetite website opservatorije ALMA
  • ESO saopštenja za javnost sa rezultatima sa ALMA-e

Planetarijumska projekcija ALMA

“U potrazi za našim kosmičkim korenima” je inspirišuća projekcija, koja nas upoznaje sa projektom ALMA – najvećim astronomskim projektom ikada. Saznajte više na www.cosmicorigins.org.


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži