Već neko vreme postoji otvoren poziv čelnih ljudi sa Astronomske opservatorije u Beogradu da dodjemo u posetu njihovoj izdvojenoj opservatoriji na Vidojevici. Nakanjivali smo se nekoliko puta ali uvek se nešto isprečilo na našem putešestviju. Ponekad su to bili vremenski uslovi, privatni poslovi nas amatera ili zauzetost opservatorije određenim projektima.
Na nagovor jednog od nas, Dušana Mrđe, počelo je da se okuplja jedno društvance koje bi na dva tri dana posetilo pomenutu opservatoriju. Neizvesno je bilo do samog polaska. Jaroslav zbog obaveza pred kraj školske godine, Saša zbog poslova u njegovoj mesnoj zajednici, a meni zbog privatnih poslova. Jedino je Dušan imao slobodne dane i njegov odlazak nije bio upitan.
Dva dana pred polazak Saša otkazuje zbog gorepomenutih poslova, a na njegovo mesto uleće Uroš.
Krećemo.
Put Vidojevice smo krenuli ranom zorom, od Bačke Palanke, preko Kulpina, Novog Sada. Sada smo svi na okupu. Preko Beograda obilaznicom sve do Niša. U Nišu nas čeka Sekula. Mali predah na Niškoj tvrdjavi, po jedno ladno pivce, naravno Lav i uputstava kako naći Vidojevicu. Korisni saveti gde ima policije, gde je koja rupa, gde da ostavimo auto i sl. su dobrodošli.
Uz kupovinu neophodnih namirnica u niškoj mesari i burekdžinici, krećemo. Beli kamen nam je orjentir.
Uz krivudav put, kroz šumu, temperaturnu razliku od barem desetak stepeni, stižemo i na Vidojevicu.
Jaroslav fotografise neke M objekte, ja snimam time lapse gde se vidi opservatorija i Mlečni put, Dušan pronalazi objekte kroz svoj teleskop, a Uroš skakuće od jednog do drugog. Oliver radi nešto na svom računaru. Mi ne smetamo njemu, a ni on nama. Upadnemo malo kod njega da se ogrejemo, on nam kuva kafu i sve tako skoro do zore.
Ustali smo oko 9-10h, doručak, kafa i sve po redu. Padaju neki dogovori. Oliver, Dušan i Uroš idu da vide obližnje jezero dok Jaroslav obrađuje sinoćne fotografije. Ja sam bio zadužen da spremim ručak. Naravno, a šta drugo, nego gulaš. Mi bez kotlića ne idemo nikuda. Drva na pretek gde god zakoračiš, začine i sve ostalo smo poneli sa sobom.
Heh, sada ću ja da snimim time laps, da se vidi ko je kuvao. Uskoro mi se pridružuje Jaroslav i uz hladno pivce i astronomske priče uskoro dolaze i naši izletnici.
Aperitiv je stigao.
Nisam ni znao da se tako dobra rakija pravi u obliznjem selu. A žuta ko dukat.
Nema ništa lepše nego ručak pod lipom, sa dobrom domaćom rakijom. Gulaš je bio malo začinjeniji, ali niko se nije žalio. Pa svi smo mi na to navikli. Kad eno ga, Oliver nosi još flašu crnog vina. E sad možemo na spavanje. Jeste da je bilo tek rano poslepodne ali treba se odmoriti do večeri.
Sledeće veče, vreme idealno. Oblačka ni traga. Temperatura se spusta na 13 stepeni. Montiramo Canona na 600mm teleskop.
Prvo M57. pa M92, Snowball, pa tako redom šta je već nailazilo. Teleskop to pronalazi precizno i bez muke.
Daj da snimimo i meduzu. Meduza prevelika, jedva deo stane u vidno polje, ali…
Šta je ono mutnjikavo? Da nije neka nova kometa? Dušan skače od radosti, ja takođe, alarmiramo sve. Skupili se oko računara da vidimo ima li neka kometica u blizini. Hm…nažalost, to je bio samo deo magline meduza i nista više. Ipak srce je pomalo zaigralo, nebi li otkrili nešto novo.
Sviće.
Pakujemo opremu i pravac spavanje. Već je bilo 5h.
Jutro 9h, ne može više niko da spava, pakujemo se, idemo kući.
Kao što smo se i popeli na Vidojevicu, sa džipom tako smo išli i dole, osim Uroša koji je i gore i dole iz inata išao peške.
Šteta sto je kratko trajalo. Pali su i neki preliminarni dogovori o sledećoj poseti Vidojevici. ali i poseta našoj opservatoriji u Bačkoj Palanci.
Uveče stižemo kući puni utisaka. Sada predstoji obrada svih fotografija. Sve ćemo vam lepo dokumentovati.
Uskoro albumi sa novim fotografijama… A dotle pogledajte i ove fotografije: Slike sa Vidojevice