Nastanak astronomskog kampa na Fruškoj gori (u daljem tekstu AK) je vezan za pokretanje web sajta Astronomski magazin, a to je bilo sredinom novembra 1998. godine. Ako se sada osvrnemo na to vreme vidimo da je Astronomski magazin nastao u rano doba interneta (pogotovo u Srbiji) kada velika većina danas vrlo poznatih, popularnih i značajnih sajtova nije ni postojala. Internet pretraživač Google se pojavio 4. septembra 1998, ali, mada je stariji mesec dana od Astronomskog magazina, taj pretraživač će tek kroz nekoliko godina postati opšte poznat. Universe Today, vrlo popularno Internet mesto, pokrenuto je 23. marta 1999; Wikipedia se na internetu pojavila tek 15. januara 2001, Facebook je počeo sa radom 4. februara 2004. a Twitter je osnovan aprila 2007, a mnoge elektronske verzije papirnih časopisa tek godinama kasnije. Da dodamo kurioziteta radi da je prvi segment Međunarodne svemirske stanice lansiran 20. novembra 1998. pa je ta stanica nekoliko dana mlađa od našeg sajta. 

Zašto je sve ovo važno? Zato što pokazuje da je u to davno vreme ponuda kvalitetnog internet sadržaja bila izuzetno skromna i pojava Astronomskog magazina je zbog toga, i pored oskudnog kapaciteta i rasprostranjenosti interneta, prihvaćena sa velikim interesovanjem među ljubiteljima astronomije, naročito među astronomima osmatračima. I zaista, Astronomski  magazin se pročuo i izvan granica Srbije. A ta popularnost je stvorila bliska poznanstva među čitaocima i ideja da se ljubitelji astronomije i čitaoci Astronomskog magazina nađu na jednom mestu se nametala.

Ipak, prvi AK je održan za samo nekoliko bliskih poznanika uglavnom iz Novog Sada i Beograda i to 2001. godine. 

Koncepcija AK tada još nije bila jasno definisana, a organizaciono iskustvo je bilo više nego skromno. Taj prvi AK je održan od 17. do 19. avgusta 2001. kod spomenika na Iriškom vencu. Ukupno u tom AK je bilo 13 učesnika.

O tom skupu na Iriškom vencu je bio napisan izveštaj koji je privukao pažnju čitalaca Astronomskog magazina i zakazivanje sledećeg kampa bilo je razumljivo. Problem je bio prostor za kamp, pošto Iriški venac, iako sam po sebi veoma prijatno izletište, nije bio povoljan za astronomsko osmatranje. Konačno, nakon obilaska više lokacija na Fruškoj gori, za mesto sledećeg AK izabrana je Letenka, i naredni kamp je zakazan za period od 12. do 15. jula 2002. Učešće u kampu su najavila astronomska društva „Alfa“ iz Niša,  „Novi Sad“ iz Novog Sada, „Saiph“ iz Beograda, „Milutin Milanković“ iz Zrenjanina, zatim Društvo istraživača „Vladimir Mandić Manda“ iz Valjeva, Međuškolska sekcija za astronomiju iz Zrenjanina, kao i desetak pojedinaca. Posebno važno je što su dolazak najavili i članovi Skopskog astronomskog društva iz Skoplja i Astronomskog društva „Beskraj“ iz Zagreba. 

Nekoliko lokalnih medija („Građanski“, TV Novi Sad) je prenelo informacije o održavanju kampa. Tačan broj učesnika nije zabeležen, ali on svakako nije bio manji od 30.

Nekoliko lokalnih sponzora je za učesnike kampa obezbedilo na poklon više desetina knjiga  (među njima je bila i knjižara „Mala velika knjiga“ iz Novog Sada koja će se kasnije čvrsto vezati za AK), tri slikara sa Petrovaradinske tvrđave su kampu poklonili svoje slike, neki preduzetnici sokove itd. 

Program kampa je za današnje pojmove bio skroman i sastojao se od nekoliko predavanja i osmatračkog takmičenja.

Ovaj kamp iz 2002. je udario temelje svih budućih kampova i odredio neka njegova osnovna načela. To je bilo vreme prilično niskog ličnog standarda i kako bi olakšao dolazak u kamp, AK je koncipiran tako da za učesnike bude što jeftiniji. Svaki učesnik je za sebe obezbeđivao šator i hranu, a program je bio besplatan. 

Održavanje narednog kampa, 2003, bilo je i pored uspeha od prošle godine neizvesno zbog velikog obima posla za njegovu realizaciju u situaciji kada je teret organizacije pao na samo jednog čoveka, koji je uz to bio zadužen i za pokretanje i uređivanje štampanog časopisa Astronomija. Zbog toga je AK održan tek u avgustu mesecu (od 29. do 30. avgusta). Ipak baš od tog kampa program postaje bogatiji, raznovrsniji i kvalitetniji. Predavači su bili studenti fizike i astrofizike iz Niša, Beograda i Novog Sada, zatim istaknuti članovi astronomskih društava, vršene su promocije časopisa Astronomija, objašnjavana tehnika brušenja stakla za teleskopska ogledala, održane prezentacije softvera itd. 

Iskustvo sa prethodnim kampom iz 2003. bilo je dragoceno za sledeći, koji je održan od 16. do 18. jula 2004. godine. Njegovom održavanju znatno su doprineli veoma pozitivni izveštaji učesnika prethodnog kampa. Kamp se primio, dobio je svoje stalne učesnike koji su se zalagali za održavanje i u buduće. 

Organizacija kampa te i narednih godina postaje sve ozbiljnija i složenija. SO Novi Sad je nekoliko sledećih godina obezbeđivala autobuski prevoz od Novog Sada do Letenke i nazad na kraju AK čime je omogućen dolazak na AK i onima koji nisu imali svoj prevoz do Letenke. Takođe u naselju su obezbeđeni toaleti sa toplom i hladnom vodom, kao i nekoliko zajedničkih spavaonica za one koji nisu imali svoj šator. Neke od televizija su dolazile na Letenku odakle su snimale svoje izveštaje.

U to vreme teleskopi su u našoj zemlji, za današnje pojmove, bili vrlo skromnih performansi, ali se i njihov broj i njihov kvalitet iz godine u godinu povećavao. U vezi ovog treba pomenuti sledeće: od 2001. na Fruškoj gori, u istoj organizaciji, se održava svake godine i Mesijeov maraton, u svetu najpopularnije osmatračko takmičenje. To takmičenje je među okolnim zemljama bilo naročito razvijeno u Hrvatskoj u kojoj se ono organizuje od sredine zadnje decenije prošlog veka. Početkom prve dekade 21. veka hrvatski takmičari su bili i znatno bolje opremljeni od naših takmičara ali i mnogo veštiji u pronalasku nebeskih objekata. Ali već kroz nekoliko godina naši najbolji takmičari su mogli ravnopravno da se takmiče ne samo sa susednim osmatračima, već i sa bilo kojim drugim u svetu. Tome su doprineli i naš kamp i naše organizovanje Mesijeovog maratona.

U kampu iz 2004. učestvovalo je preko 60 ljubitelja astronomije što je brojčano nadmašilo prethodne kampove. Tokom kampa snimljen je materijal za nekoliko radio emisija. U kampu je bio instaliran video bim (što je za one vreme još uvek bila retkost), postavljeno je ozvučenje, uveče i preko noći emitovani su popularni filmovi itd. Ipak, ceo kamp je obeležila celodnevna poseta našeg najpoznatijeg astronoma, direktora Astronomske opservatorije Beograd (a danas redovnog člana SANU)*, dr Zorana Kneževića koji će od tada biti čest gost predavač u kampu sve do današnjih dana.

--------------

* Članak je pisan 2021. godine, a danas je akademik Knežević predsednik SANU.

--------------

Na sledećem kampu koji je održan od 15. do 17. jula 2005. među predavačima se nalazi nekoliko univerzitetskih profesora iz Novog Sada, što će postati uobičajeno na narednim kampovima. Broj učesnika koji su i noćili u kampu je te godine iznosio preko 80.  

Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj od 2006. godine počinje da finansira kamp (i ta praksa će se nastaviti kad god je pomoć za finansiranje zatražena, sve do ove godine /2021/ kada je bez uverljivog obrazloženja odnosni sekretarijat od toga finansiranja odustao). Takođe i PMF iz Novog Sada, počinje da obezbeđuje deo sredstava za potrebe kampa (u vidu kancelarijskog materijala, sokova, mineralne vode, kafe, čaja…). Još je važnija podrška ovog fakulteta što kao naučna institucija u ime organizatora istupa na konkursu pred Pokrajinom. 

AK 2006. na svoj način pomažu lokalni sponzori: slikari svojim slikama, neki restorani sokovima itd.  Program kampa je raznovrsan i sve višeg kvaliteta.

Broj učesnika se te 2006. popeo na oko 120 stalnih gostiju i neodređen broj onih koji su u kampu boravili na po nekoliko sati. Tokom kampa snima se na stotine fotografija, nekoliko kratkih video zapisa itd. Te godine čuju se i zahtevi učesnika da kamp traje duže. 

2007. godine kamp je počeo u četvrtak 17. jula a završio se u nedelju 22. jula i trajao je dan duže od prethodnih, što će postati standard za ubuduće. 

Takmičar iz Bačke Palanke, Janko Mravik, je te godine postao dvostruki pobednik Mesijeovog maratona: i kod nas i u Hrvatskoj (u kojoj do tada nikad nije pobedio takmičar iz neke druge države). Svoje takmičarske sposobnosti ovaj astronom amater stekao je upravo učestvujući u AK. 

Broj učesnika se te 2007. popeo na preko 160. 

Sledeća krupna promena u organizaciji kampa bilo je angažovanje Odreda izviđača „Boško Palkovljević Pinki“ iz Sremske Mitrovice koji će od 2008. godine ubuduće pružati logističku podršku i kamp od te godine dobija svoj današnji oblik. U kampu se redovno podižu dva velika šatora od kojih jedan služi kao učionica, drugi kao trpezarija, uvode se ID kartice (ili druge oznake) za sve učenike kampa što omogućava lakšu evidenciju, kamp dobija na raspolaganje štampač, improvizovanu šatorsku kancelariju za prijem i registraciju učesnika, obezbeđenje, pouzdanu razvodnu kutiju sa osiguračima za električnu energiju koja postaje dostupna na poljani sa teleskopima i računarima. Međutim, zbog naraslih troškova kampa od te godine, povremeno se uvodi skromna kotizaciju iz koje se podmiruju troškovi za pehare i druge nagrade takmičarima i slično.

Od te godine u kampu knjižara „Mala velika knjiga“ iz Novog Sada redovno otvara svoju pokretnu knjižaru sa odabranim naslovima iz nauke i naučne fantastike. 

Narednih godina kamp je postajao sve masovniji da bi 2009. dostigao broj od 217 učesnika koji su u kampu proveli više od 24 časa. To je otprilike i optimum koji organizator sa sredstvima kojima raspolaže može da prihvati. 

Konačno, posle više godina iskustva i rada AK je dobio svoja današnja svojstva i karakteristike. 

Opšte karakteristike AK

Kamp organizuju astronomska društva Novog Sada („Novi Sad“, „Lira“ i „Kosmos“) u saradnji sa Prirodno matematičkim fakultetom u Novom Sadu i, zadnjih godina, Pokrajinski zavod za sport i medicinu sporta. Kamp se organizuje u julu mesecu onog vikenda kada je Mesec najkraće vreme na nebu (ukoliko ne postoje razlozi za neki drugi rok – kao što je bio slučaj 2020. kada je zbog pandemije virusa kamp bio održan u septembru).

Program kampa je vrlo raznovrsan i sastoji se od niza predavanja, radionica, demonstracija, prezentacija, tribina itd. Iako ima i stručnih predavanja, većinom su ona popularna i razumljiva za svakog sa srednjoškolskim znanjem. Sem toga, teme predavanja su uvek zanimljive i aktuelne. Neki programi imaju takmičarski karakter (takmičenje u otkrivanju određenih nebeskih objekata, astronomski kviz itd.).

Neki programi su neprimetni iako se odvijaju. Recimo svako će dobiti potpune informacije o rukovanju teleskopom, o novostima iz sveta astronautike, astronomije itd. ako to zatraži, nezavisno od toga šta piše u zvaničnom programu kampa. Takođe, na kampu se vrši razmena ideja, znanja, informacija itd. To sve takođe spada u program iako se ne odvija u nekoj prepoznatljivoj i vidljivoj formi.

Za koga je kamp? Za sve koji žele da saznaju, nauče ili da drugima prenesu svoje znanje (uglavnom su to studenti i srednjoškolci, ali ima i čitavih porodica sa sasvim malom decom). To znanje je raznovrsno, od toga kako je nastao svemir i kako su stvoreni hemijski elementi pa do Zvezdanih staza i Ratova, tj. do naučne fantastike.

Svi predavači su vrsni stručnjaci u svojoj oblasti. Među njima ima profesionalnih astronoma, profesora univerziteta, samograditelja teleskopa, književnika, iskusnih nebeskih posmatrača, studenata itd. itd.

Statistika

Do sada je u kampu boravilo više od hiljadu učesnika iz cele Srbije, zatim iz svih bivših jugoslovenskih republika, a i brojnih drugih zemalja (koji su obično gosti okolnih mesta te ih domaćini dovode u AK).

Stotine predavača, od akademika do osnovaca, držali su predavanja. Neki od njih, svakako mlađi učesnici, su upravo u AK stekli svoje prvo predavačko iskustvo. Među predavačima našli su se astronomi, fizičari, astrofizičari, biolozi, astrobilolzi, matematičari, hemičari, istoričari, književnici, slikari i pesnici. Govorili su i obučavali astrofotografi, tvorci teleskopa, planetarijumski demonstratori, programeri, iz svih krajeva Srbije, Balkana, Evrope pa i čitavog sveta. Bilo je predavača iz Australije, SAD i Azije. Uglavnom su to bili naši ljudi koji su svoju karijeru izgradili u drugim zemljama, ali bilo je i pravih stranaca.

Zbog svega za astronomski kamp na Letenki se zna na svim prostorima biše Jugoslavije, ali i u nekim drugim zemljama. 

Kamp je podsticao, koliko je to u njegovoj moći bilo, veće angažovanje u svim aktivnostima osobe ženskog pola. Njih je uvek bilo manje od muškaraca, u proseku između jedne četvrtine i jedne trećine, ali zadnjih godina se te učesnice sve više angažuju u takmičenjima, predavanjima i svim drugim aktivnostima kampa. 

U kamp zadnjih godina sve češće i sve više sa svojim roditeljima dolaze sasvim mala deca, predškolskog uzrasta. Za njih AK organizuje poseban program i tako ih uključuje u aktivnosti kampa.

Aleksandar Zorkić 
30. jul 2021.

Pisano za potrebe projekta Razvoj astronomije u Vojvodini