 |
Ariane 5 će poneti satelit TerreStrar-1 na preciznu geostacionarnu transfernu orbitu, čime će biti nastavljen Arianin niz neverovatno uspešnih uzletanja. |
Kod nas je prošle nedelje potpuno nezapaženo prošla vest da je francuska raketa Ariane 5ECA postavila još jedan rekord: 31. uzastopno uspešno lansiranje - i to kakvo! U orbitu je odnela do sada najveći komercijalni satelit na svetu[1], TerreStar-1.
Ovaj satelit, mase 6.910 kg, instaliran je na Ariane 5 kao solo-teret i 1. jula lansiran u orbitu sa kosmodroma u Francuskoj Gijani. To je bilo manje od dva meseca nakon poslednjeg uspešnog lansiranja.
Uzletevši sa lansirne zone ELA-3 u retkom popodnevnom terminu (17:52 GMT), Ariane 5 je, pod pokroviteljstvom privatnog evropskog konzorcijuma Arianespace, 26 minuta kasnije postavila satelit TerreStar-1 u geosinchronu transferu orbitu. Dvosatni prozor za lansiranje bio je otvoren od 16:13. Ovo lansiranje, kao što se vidi, izvedeno je bukvalno u „minut do 12", jer su dva prethodna starta tog dana (u 17:12 i 17:34) bila odgođena zbog loših vremenskih prilika.
„Ovaj 31. uzastopni uspeh Ariane 5 - naše treće lansiranje ove godine - perfektno ilustruje naše visoke performanse i pouzdanost," izjavio je predsedavajući i izvršni direktor u Arianespaceu, Jean-Yves Le Gail (1959). „Naše tovarno magare [Ariane 5] takođe je demonstriralo pravu sposobnost da izvede kompletan raspon misija - od lansiranja najtežeg komunikacionog satelita do lansiranja najsloženijih naučnih svemirskih letilica." Le Gail se ljubazno zahvalio rukovodiocima TerreStara-1 - američkoj kompaniji TerreStar Network Inc. - na ukazanom poverenju, naglasivši da je to bila 29. satelitska kompanija koja je želela da iskoristi njihove usluge lansiranja.
Nakon dospeća na pomenutu orbitu, satelit će uz pomoć sopstvenih motora polako da se digne do geostationarne orbite, koja će se nalaziti na 111° zapadne geografske dužine, i konačno omogućiti upotrebu nove generacije satelita za mobilnu telefoniju za žitelje Sjedinjenih Država i Kanade. Ovaj satelit će raditi najmanje 15 godina, a napravljen je u kalofornijskim postrojenjima Space Systems/Loral; bila je to 34. svemirska letilica koju je taj proizvođač lansirao preko Arianespacea.
 |
Pogled iz blizine gornjeg dela Ariane 5, pre nego što će letilica napustit zgradu za finalnu montažu i kontrolu. Jasno se vidi zaobljeno kućište na vrhu, koje treba da zaštiti satelit TerreStar-1 prilikom uzletanja. Vide se i dve vođice za creva koje polaze sa pokretnog glavnog lansirnog krana i čiji je zadatak da obezbede gorivo za motor drugog stepena. |
 |
Ariane 5 stoji na mobilnom postolju za lansiranje, spremna da izađe iz montažne hale za finalnu doradu (Final Assambly Building). Do rampe će biti odvežena sistemom duplih koloseka. Arianespace radi paralelno na dva postolja, što poboljšava fleksibilnost misija i njihov tajming. |
Ariane 5 se približava lansirnom kompleksu. Vuče je samo jedna lokomotiva. Pozadi lansirnog postolja vidi se kompozicija vagona koji nose pomoćnu opremu za lansiranje i kontrolu lansiranja Ariane 5.
Ariane 5 je konačno postavljena na rampu ELA-3 sa rekorderom TerreStar-1 na vrhu.Raketa je okružena sa 4 tornja koji obezbeđuju raketu i postrojenja od udara gromova.
 |
Ova jedinstvena perspektiva Arianinog lansiranja je dobijena kamerom smeštenom na vodenom tornju lansirne rampe ELA-3. Vide se odvojeni plamenovi glavnog kriogenog motora rakete i dva bustera na čvrsto gorivo. Vodeni toranj obezbeđuje vodu koja će ublažiti akustični udar tokom paljenja motora rakete i prvih trenutaka leta. |
Lansiranje je obavljeno u 14:52 po lokalnom vremenu. Sa desne strane slike se vidi kosmodromska hala za finalnu kontrolu i montažu. U njoj je satelit TerreStar-1 bio povezan sa raketom, a već sada se vrži montaža sledeća dva satelita, JCSAT-12 i Optus D3, koja će biti lansirana sredinom avgusta.
Rad kriogenog motora Ariane 5
http://www.snecma.com/IMG/swf/animation_swf_fr_animation_hm7b_fr.swf
Radeći u spektru od 2 GHz, sa paraboličnim reflektorom prečnika 18 metara, i snažnom antenom za kratke talase (2-4 GHz), TerreStar-1 će moći jednovremeno da radi sa oko 500 usmerenih zrakova. Konstruisan je tako da obezbeđuje sigurne komunikacione veze sa vladom u kriznim situacijama, ali i sa udaljenim seoskim domaćinstvima. Satelit će takođe obezbeđivati i prenos glasa, podataka i slike putem dualnog terminala satelit/zemlja, koji nisu veći od običnog pametnog telefona.
Da bi kompletirao prošlonedeljno slavlje, Le Gail je objavio da će sledeće lansiranje Ariane 5 biti već sredinom avgusta. Tom prilikom poneće dva azijsko-pacifička satelita: japanski JCSAT-12 i australijski Optus D3.
Le Gail je obelodanio da će do kraja 2009. Arianespace pratiti poletanja još 7 Ariana 5. Sledeća raketa za avgustovsku misiju već se sklapa u posebnoj hali na raketodromu, i uskoro će biti prevežena u halu za finalne radove, koja je otvorena odmah nakon što je TerreStar-1 transportovana na lansirnu rampu.
Ta sposobnot Arianespacea da jednovremeno radi na dve rakete na kosmodromu, predstavlja ključ njihove fleksibilnosti i ekspeditivnosti. U budućnosti to će se unaprediti, i u jednom letu će „tovarno magare" moći da odnese i dva primarna satelita u orbitu.
U tri misije koje je ove godine izvela Ariane 5, u svemir je poslato ukupno 7 satelita ukupne mase od skoro 19.600 kg. Prvi let Arianespacea ove godine izveden je 12. februara, i tada su u kosmos podignuta dva komercijalna telekomunikaciona satelita [HOT BIRDTM 10 i NSS-9], zajedno sa još dva satelita tipa Spirale ("Système Préparatoire Infra-Rouge pour l'ALErte", "infracrveni sistem za rano upozoravanje".) u službi Francuske vojne odbrambene agencije. Zatim je došlo lansiranje 14. maja, kada su lansirani evropski deep space teleskopi Herschel (sa ogledalom od 3,5 m; HST ima 2,5 m) i Planck, koji su postavljeni na trajektorije koje će ih nakon 1,5 miliona kilometara dovesti na njihovu destinaciju, u drugu Lagranžovu tačku (L2). Put će trajati oko 12 nedelja.
Herschelov modul se odvaja od poslednjeg stepena lansirne rakete.
Prva slika sa Herschela stigla je već 16. maja. Obe slike su napravljene na talasnoj dužini od 160 mikrona, ali Herschelov veći teleskop (Spitzerova slika je napravljena pre 2,5 godina) ima bolju rezoluciju i daje više informacija o strukturi galaksije i ostalim karakteristikama. Galaksija je daleko od nas 35 miliona sv. godina.
[1] Prethodni rekorder je bio ICO G-1 lansiran 2008. godine. Bio je vredan $750 miliona.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
