Jedna od najpopularnijih primena svemirskih stanica ogleda se u dobijanju novih materijala zahvaljujući prednostima mikrogravitacije u niskoj orbiti oko Zemlje. Problem je u toče što su stanice sa posadom prepune vibracija koje prave sami astronauti, što neretko umanjuje efikasnost tih eksperimenata. Jedna od solucija je da se koriste moduli koje će poseda posećivati samo povremeno, tako da bi eksperimenti mogli da se odvijaju bez smetnji. Da bi se smanjili troškovi, moduli bi mogli da iskoriste ISS kao polaznu bazu.

1nasa20132

Laboratorija OKA–T“ №1 konstruktorskog biroa „ЦСКБ-Прогресс” iz Samare. Uticaj okolne gravitacije će biti manji od 10–7 g.

Sve velike svemirske agencije već imaju svoje projekte slobodno–letećih modula („free–flyers“) ovakvog tipa. Ruska državna svemirska agencija „Роскосмос“ uložila je godine truda u svoj projekat poznat pod nazivom „OKA–T“ (rus. „Орбитальный Kосмический Aппарат – Tехнологический“). Još tokom devedesetih godina Rusija je izašla na tržište mikrogravitacionih eksperimenata sa autonomnim tehnološkim modulima za Međunarodnu orbitnu stanicu, МАКОС-Т[1] i АКА-Т“. Ti projekti su otkazani, ali posle 2006. godine pojavila se inicijativa za „OKA–T“, tehnološkim modulom težine 7.800 kg, čiji je glavni preduzimač kompanija ЦСКБПрогресс iz Samare, proizvođač raketa „Союз“ i brodova „Фотон“ i „Бион“, između ostalih. Prema prvobitnom planu, do 2012. odn. 2015. treba da se izgrade dve letilice tipa „OKA–T“.

2Bion_spacecraft_original

Bivši sovjetski biosatelit tipa Бион (ili „Биокосмос“). Njihovo lansiranje je započeto 1973. i bavilo se problemom zračenja ljudi u kosmosu. Lansirano je 12 ovih satelita.

3foton3

Satelit „Фотон se bavio eksperimentima vezanim za svemirsku tehnologiju, proizvodnju materijala i biološku pripremu za različitu industrijsku i naučnu primenu. Od 1985. lansirano je 12 sondi. Naučni podaci su telemetrijskim kanalom, preko naučnog hardvera TELESUPPORT slati u Švedsku.

Svaki satelit će imati servisni modul sa motorima i tankovima sa gorivom, kao i hermetički modul sa spojnim sistemom sličan onom kakav već koriste brodovi „Союз“ i „Прогресс“. Servisni modul će se bazirati na starom projektu kosmičkog remorkeraПаром“ kompanije РКК „Энергия“, dok će sekcija pod pritiskom zapravo biti verzija kapsule satelita „Фотон“ (i sâm baziran na kapsuli „Восток“).

Životni vek novog tehnološkog satelita procenjen je na oko pet godina, tokom kojih bi svakih tri ili četiri meseca bio kačen za ISS radi prikupljanja rezultata eksperimenata. „OKA–T“ će imati svojevrsni kružni ekran na prednjem delu broda kako bi stvorila gotovo savršeni vakuum za tehnološke eksperimente (u niskoj orbiti uvek postoji mala količina atmosferskih gasova). Pored toga, „OKA–T“ bi mogla da predstavlja temelj za čitavu porodicu naučnih letilica, uključujući i kosmičke teleskope.

4aka2

Originalni izgled „OKA–T“ sa uređajem „Экран-М“ za „izvođenje eksperimenata za sintezu poluprovodničkih materijala u kosmičkom vakuumu nastalom iza molekularnog ekrana“ (sličan eksperimenat izveli su Amerikanci sa aparatom „Wake Shield Facility“).

5

Konstrukcija laboratorije „OKA–T“ od pre nekoliko godina.

6

Najnovija verzija „ОКА-Т“. Prečnik bi bio oko 3 m a težina opreme oko 800 kg. Biće lansirana raketom „Союз-2“.

7OKA-T
8 „OKA–T“ operacije sa ISS.
9 „OKA–T“ i ostali ruski sateliti planirani za mikrogravitacione eksperimente.
10 „OKA–T“ spojena sa ruskim segmentom Međunarodne orbitne stanice (ISS).


[1] Rus. „Многоразовая автоматическая космическая обслуживаемая система – технологическая“ – „MAKOC–T“ kompanije „ЦНИИмаш“.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari  
mmcc
0 #3 mmcc 02-03-2012 07:52
Ako nekoga interesuje "jačina" reči D.Dragovića, ne bi trebalo da sumnja. Bilo bi celishodno pročitati tekst Zajedničke izjave o rezultatima susreta učesnica programa MKS, od 1. marta 2012.godine, Kvebek, Kanada (može i na http://www.federalspace.ru/main.php?id=2&nid=18748). Takodje, indikativna je i izjava predsednika, generalnog kunstruktota ruske РКК "Енергија" V.Lopote, koji je izmedju ostalog, izjavio da dalje od Marsa čovek ne može odleteti u sledećih nekoliko pokolenja, jer je za to potrebna naprednija tehnologija. Citirao je i poznatog B.Ćertoka (pratioca S.Koroljeva): "Dok vi inženjeri i naučnici ... ne uzmete vlast... u svoje ruke, neće biti ničeg dobrog". Ukazao je i da se na hemijskim raketnim motorima neće daleko otići i dao primer Rusije koja radi na raketnom motoru RD-171са "вучном снагом" од 800 тона. Za mnoge od nas, dobrim delom, poznate stvari, ali čini mi se da je poziv Čertoka i dalje "otvoren".
Draško Dragović
0 #2 Draško Dragović 01-03-2012 21:47
Da, u pravu si.
Mada će još puno stvari da se dogodi do 2020. koje će uticati na budućnost ISS, a samim tim i njenim ruskim segmentom.
Čitajući budžetske projekcije Nase za sledeću deceniju (a ni Roskosmosova nije bolja), sve sam veći skeptik po pitanju kosmičke budućnosti čovečanstva.
Bojim se da će priče o nekoj kolonizaciji drugih svetova ostati puste priče, a orbitne fabrike će biti tek eksperimenti koji se nikada neće financijski isplatiti nikome
mmcc
0 #1 mmcc 01-03-2012 20:08
Dobar tekst. D.Dragović je, pretpostavljam s pravom, inženjerski oprezan, ali ja ću sebi dozvoliti taj "luksuz". Rukovodilac pilotskih programa "Roskosmos"-a je 14. februara o.g. izjavio da nova kosmička stanica koja bi zamenila MKS ne mora biti "naseljena". Nije isključeno da nakon eksploatacije MKS 2020.godine njeno mesto zamene moduli i "kosmičke fabrike". To je pravac kojim bi, bar prema ovoj izjavi, "Roskosmos" želeo da ide.
Dodaj komentar