Trenutno postoji 22 aktivna kosmodroma, dok ih je pre 30 godina bilo svega 12. Svaki kosmodrom, bilo da je relativno jednostavan (sa jednom rampom za lansiranje rakete nosača /RN/ jedne standardne porodice, ili vrlo složen sa lansirnim rampama različite konstrukcije za lansiranje raketa-nosača svih kategorija i namena) ima vrlo složenu strukturu.

258068360
Bajkonur
Cape-Canaveral
Kejp Kanaverel
O_1000_680_680_sojus3
Bajkonur
Cape_Canaveral_Air_Force_Station
Kejp Kanaverel

Pored tzv. tehničkih pozicija za sklapanje i testiranje raketa i korisnih tereta (montažni hangari), i za njihovo lansiranje (lansirne rampe), kosmodromi imaju neophodnu infrasturkturu za funkcionisanje svih njegovih sistema.

To uključuje transportna sredstva, asfaltirane puteve i/ili železnicu, aerodrom/morska luka, postrojenja za skladištenje goriva, uključujući i kriogenog (što zahteva posebnu tehnologiju), elektroenergetski sistem (uključujući čak i male elektrane), telekomunikacione punktove, gasovodnu i vodovodnu mrežu ...

Pojedini kosmodormi imaju ogromne porvršine od nekoliko hiljada kvadratnih kilometara (Bajkonur kao najveći kosmodrom na svetu, na primer ima veću površinu od Holandije), dok su neki kosmodromi minijaturni površine svega nekoliko kvadratnih kilometara.

Neki od kosmodroma imaju čak i male gradove sa nekoliko desetina hiljada stanovnika koji su podignuti u njihovoj blizini za osoblje koje radi na njemu. Sve u svemu, kosmodromi su objekti od strateskog nacionalnog znacaja.

Zanimljivo je takođe da u zavisnosti od geografskog položaja sa pojedinih kosmodroma je moguće lansirati RN u nekoliko smerova (istok, severo-istok, jug, sever, čak i prema zapadu kada su balističke rakete u pitanju), ili zbog limita tzv. kosmičke energetike samo u jednom smeru (prema istoku ili prema severu na polarnu orbitu).

Još jedan speficikum je dijapazon nagiba orbite. Pojedini kosmodromi omogućavaju lansiranja RN u orbitu nagiba čiji je spektar svega nekoliko stepeni (kao što je to na primer slučaju sa Izraleskom raketnom bazom Palmahim 142-145 stepeni), pa do gotovo 100 stepeni (kao kod brazilskog kosmodroma Alkantara). Inače većina kosmodroma ima spektar nagiba orbita širine 20-30 stepeni.

Kosmodromi 2011

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar