Satelitske megakonstelacije su u zamahu. Retko kada u jednoj nedelji nema lansiranja ponekog satelita 'Starlink'. Konstelacija 'SpaceX' već ima više od 1500 jedinica i plovi ka cilju da što pre dovrši razmeštanje četiri hiljade satelita raspoređenih u pet slojeva. Kasnije bi Maskova konstelacija trebala da ima oko 12.000 satelita, iako se planira lansiranje mnogo, mnogo više. Skromnije, ali i neumorno, megajato 'OneWeba' nastavlja i već ima više od dvesta satelita u orbiti, sa ciljem – još uvek dalekim – da lansira nekih šest hiljada satelita u drugoj fazi. Ali na papiru postoje i mnogi drugi projekti. 'Amazon'želi da lansirati 3236 satelita u 'Kuiperovu' mrežu, a isto sanja i 'Coca-Cola'. Evropa želi da ima svoju megakonstelaciju. 'Samsung' želi svoje. 'Boeing' takođe . 'Roskosmos' ne želi da zaostaje. Pentagon isto tako ... A Kina?

Kineski sateliti 1
Mogući izgled jedne mega konstelacije. Ko veruje u mirnodopske i benevolentne namere ovih mreža, nešto mu promiče. Ja im ne verujem, već verujem Hičkoku: 'Ako se u prvoj sceni pojavljuje pištolj, do poslednje scene će iz njega morati da se puca'.

Javlja mi se da će vrlo brzo doći vreme kada će svi textovi na ovom sajtu (ako ga bude i ako bude nas) biti posvećeni Kini i njenom čudu, koje će do tada postati to da bude već će prerasti u realnost.

Pa, stvari se polako kreću i kod azijskog džina, posebno nakon nekoliko godina zbunjujućih najava. 2018. smo mogli da vidimo projekat kineske konstelacije nazvane 'Hongyan', koji je u prvoj fazi trebao da ima najmanje 320 satelita u orbitama visokim 1100 kilometara. Konstelacija 'Hongyan' (鸿雁 星座, honjan na mandarinskom znači 'labud') bio je projekat CASC-a (China Aerospace Science and Technology), glavnog kontraktora kineskog kosmičkog programa, koji ponekad deluje i de facto poput kosmičke agencije zemljie (ne, CNSA nije precizan ekvivalent Ese ili Nase). U decembru 2018. godine, CASC je lansirao satelit 'Hongyan 1'pomoću rakete 'CZ-2D' iz Jiuquana kao prototip ove konstelacije. CASC je imao za cilj da dovrši razmeštanje 60 satelita do 2022. Otprilike u isto vrijeme, pojavio se još jedan kineski projekat konstelacije, nazvan 'Hongyun' (usprkos sličnosti u transkripciji na latinicu, imena su različita: hongyun ,云, znači 'dugin oblak'). 'Hongyun' je bio konstelacija koje je u početku trebala da ima oko 156 jedinica. Glavna razlika od 'Hongyana' bila je u tome što je za 'Hongyun' bio zadužen CASIC (China Aerospace Science and Industry Corporation), državna kompanija zadužena za projektovanje i razvoj aeronautičkih sistema – uglavnom vojnih, ali u poslednje vreme sa obnovljenim zanimanjem za satelite – i koja je, na neki način, na istom nivou važnosti kao i CASC. Takođe u decembru 2018, prototip satelita konstelacije, 'Hongyun 1', lansiran je pomoću rakete 'CZ-11' iz Jiuquana.

Kineski sateliti 2
Poster konstelacije 'Hongyuan'.

Činilo se da sve ukazuje na to da Kina istovremeno razvija dve komunikacione konstelacije, iako je bilo moguće da će samo jedno od njih dugoročno preživeti. Međutim, nakon ovog početnog nagomilavanja, nije se više ništa pričalo o konstelacijama 'Hongyan' i 'Hongyun', a ni sateliti više nisu lansirani. Kineski su mediji malo po malo počeli da pričaju o novoj komunikacionoj satelitskoj mreži, ali ne ulazeći u detalje. Glasine su sugerisale da su dva projekta otkazana ili spojena u ovaj novi.

Kineski sateliti 3
CASC-ov prototip satelita 'Hongyan-1'. Lansiran je 2018.

Konačno, u septembru 2020. saznali smo da Kina ne samo da nije napustila svoj plan stvaranja megakonstelacije, već je i povećala apetite. Tog meseca, zemlja je ragovarala sa ITU (International Telecommunication Union) o svojoj nameri da lansiraju megakonstelaciju od trinaest hiljada satelita. Ova konstelacija se pojavila u mnogim medijima pod imenom 'Guowang', ali važno je napomenuti da 'Guowang'(国 网) zapravo jednostavno znači 'Nacionalna mreža' na mandarinskom. Znači, to nije tačno ime. Situacija se promenila u aprilu prošle godine iznenadnim stvaranjem kompanije 'China Satellite Network Group Corporation Ltd.' (中国 卫星 网络 集团 有限公司) koja će biti zadužena za upravljanje megakonstelacijom, sada formalnije poznatim pod imenom 'Zhongguo Xingwang' (中国 星网, 'Kineska satelitska mreža'). Nova kompanija je smeštena u gradu Xiong'an, gdje kineska vlada želi stvoriti novo središte visokotehnoloških kompanija.

Kineski sateliti 4
Akt osnicanja kompanije 'China Satellite Network Group', koja će biti zadužena za novu kinesku megakonstelaciju.

Ova kompanija će biti zadužena za upravljanje novom kineskom megakonstelacijom od 13.000 satelita, ali neće biti pod nadzorom CASC-a ili CASIC-a, već SASAC-a (State-owned Assets Supervision and Administration Commission of the State Council). To znači da će nova kompanija moći da ugovori izgradnju svojih satelita sa CASC-om, CASIC-om ili bilo kojom drugom privatnom kineskom kompanijom – ili s nekoliko agenata istovremeno. Ovo je nesumnjivo pokušaj kineske vlade da ojača i novom projektu dâ nezavisnost. Trenutno su nepoznati tehnički detalji satelita koji će činiti novu megakonstelaciju ili njihove orbite. Niti je objavljen bilo kakav raspored postavljanja ovih trinaest hiljada satelita. Ne bi se iznenadio da, nakon što Kinezi obave prva lansiranja, međunarodna zajednica (?) iznenada zainteresuje za nekakvo zakonodavstvo o megakonstelacijama, nakon godina tokom kojih su bili okrenuti na drugu stranu[1].

Kineski sateliti 5

 

[1] Čitan da su ovih dana u Mađarskoj izbili 'spontani protesti' protiv otvaranja prvog kineskog univerziteta u Evropi. Kinezi su spremni sa ulože oko $2 milijarde. Kada su demonstrante pitali da li bi se bunili da nacionalni univerzitet otvaraju recimo Tunižani, rekli su da naravno ne bi; da otvaraju Ameri&Briti – bili bi oduševljeni... Ko razume shvatiće kako se ovo uklapa u priču o megakonstelacijama.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

 
Instagram AM Fotografije AM (FLICKR) YT kanal AM
 
 
Zanimljiva pitanja i odgovori
 
 banerTM
   

leksikon 190

 tvastronomija18

 sad