Budući kosmički brod 'Аrjol' – 'Oрëл' ('orao' na ruskom) – jedna je od ključnih valuta ruskog kosmičkog programa. Iako je njegovo konstruisanje započeto 2009. pod imenom 'PPTS', 11 godina kasnije još nije poleteo. U tom procesu je pretrpeo višestruke promene u dizajnu i nazivu: prvo 'PPTS', zatim 'PTK-NP' – akronim od 'budući putnički brod nove generacije', službeno ime koje je zadržao do danas – zatim 'Federacija' i, konačno, 'Arjol'. Vremenom se takođe menjala i njegova raketa. Prvo je stvorena ad-hocraketa, 'Rus-M', koja je otkazana. Kasnije ju je zamenila 'Angara A5P' a nakon sukoba u Ukrajini odlučeno je da se koristi novi, manje snažni 'Sojuz 5'/'Irtiš', lansiran sa Bajkonura. Napokon, sadašnji čelnik 'Roskosmosa', Dmitri Rogozin, odlučio je da se vrati 'Angari A5P' ali lansiranoj sa Vastočnog. Podsetimo da je Rogozin takođe bio kolovođa promene imena 'Federacije' u 'Arjol' ('Federacija' je bila previše ženstvena).
Putnički brod 'Orjol' (PTK-NP). Trebalo bi da zameni putničke brodove serije 'Sojuz' i automatske teretne brodove serije 'Progress'. Proizvodi za korporacija 'Energija' koja nosi i me S.P. Koroljeva.
Odluka o korišćenju 'Angare A5P' kao rakete donekle je ublažila pritisak na projekat, koji se našao zakočen zbog potrebe da se brod olakša da bi bi mogao da bude lansiran 'Sojuzom 5'. Doista, 'Arjol' će imati lansirnu težinu od 22,3 tone, što je previše za maksimalni kapacitet 'Sojuza 5' – oko 17 tona – ali dovoljno za 'Angaru A5', koji u LEO može da podigne oko 24 tone (27 tona u verziji A5M). Korištenje Vastočnog kao baze za novi brod imaće svoje prednosti i nedostatke. S jedne strane, to će još malo smanjiti zavisnost Rusije od Kazahstana, ali s druge strane forsira razvoj nove infrastrukture za letove s posadom u regiji, kao i uvođenje flote brodova posvećenih spasilačkim operacijama u Tihom okeanu za slučaj nekog problems za vreme lansiranja.
'Angara-A5P' sa brodom 'Arjol' na rampu u Vastočnom.
Maketa unutrašnjosti broda.
'Arjol' bi trebao da obavi prvi bespilotni let 2023. godine, iako ćemo morati da sačekamo najmanje 2025. godinu da bi prisustvovali prvom letu sa kosmonautima. Kasnije, 'Roskosmos' bi želeo da s 'Arjolom' lansira prvu putničku misiju oko Meseca 2029. godine, iako im za to najpre treba teška raketa 'Jenisej' (STK; ruska skraćenica od 'superteška raketa'). 'Arjol' je letilica s kapacitetom za četiri kozmonauta – iako bi u teoriji mogao da primi do šest putnika – koja će biti dugačka 6,13 m i sa maksimalnim promerom 4,47 m. Sama povratna kapsula (VA) će imati težinu od 10,1 tona i unutarnju zapreminu od 17 kubika. Prvobitno je sugerisano korištenje tehnike sletanja sa pogonom – pre nego što je 'SpaceX' predložio isto za svoj 'Crew Dragon' – no 'Roskosmos' se predomislio i sada će koristiti tradicionalni sistem spuštanja sa tri padobrana. Zapravo, raketni sistem za sletanje rakete je nedavno redizajniran i biće skromniji, temeljen na DMP (motori za meko spuštnje) 'Sojuz'. Slično tome, kapsula je u početku morala da bude izrađena od kompozitnih materijala, ali zbog troškova i međunarodnih sankcija odlučeno je da se ipak koristi aluminijum kao kod 'Sojuza'. Naravno, servisni modul (PAO, na ruskom 'priborno-agregatni otsek') koristiće kompozitne materijale. Trenutno ostaje namera ponovne upotrebe kapsule, tako da će biti opremljena sklopivom opremom za sletanje koja se sastoji od četiri nogara. 'Arjol' bi mogao da ostane prikačen za ISS – ili za moguću rusku svemirsku stanicu – do 180 dana.
Pogled odpozadi na 'Arjol'. Međutim, da ne bude zabune – ovih dana je pilot-kosmonaut, heroj Rusije Fjodor Jurčihin u intervjuu izjavio da proizvodnja broda još nije započeta, pa čak još nema ni odobrenog projekta.
Novi skafander 'Sokol-M' za brod 'Federacija'/'Arjol'.
Takođe, sedišta za kosmonaute tipa 'Čeget' biće pojednostavljena i preuzeće neke elemente 'Sojuzovih'sedišta 'Kazbek'. Pri prvom bespilotnom letu koji se planira za 2023. godinu, u misiji pod nazivom 1L1 ili LKI-1, brod se neće spojiti s ISS-om, već će se približiti na ne manje od 5 km od stanice ili možda izvršiti manevar simuliranog pristupa. Pored toga, brod bi mogao da iskoristi svoj pogonski sistem da bi dosegao eliptičnu orbitu sa visinom od 4000 km, omogućujući simulaciju translunarnog paljenja i reentri velike brzine. Kapsula na ovom letu će biti pojednostavljena verzija bez sistema za održavanje života i druge bitne opreme. Sledeća misija, 1L2 ili LKI-2, takođe bi bila bespilotna i trebala bi da se obavi 2024. Međutim, ovog puta to će biti kompetirana letilica i brod bi se spojio sa ISS-om. Pre povratka, 'Arjol' bi mogao da ostane u orbiti 30 dana kako bi temeljito testirao svoje sisteme. Konačno, 2025. u misiji 1L3 poletela bi dvojica kosmonauta koji će se spojiti s ISS-om.
Model povratne kapsule VA 'Arjola' u sedištu RKK 'Energije', glavnog izvođača projekta, tokom ispitivanja evakuacije vozila u slučaju hitnog sletanja (RKK Energia).
'Jenisej' super-teški lanser STK (verzija 2019.) s putničkim brodom 'Arjol' za putovanja na Mesec.U prvom stepenu će imati 6 bočnih blokova s motorima RD-171 i središnji s RD-180. Drugi stepen će biti kriogen a dodatni stepen će biti kriogeni KVTK stepen. (RKK 'Energija').
No pre nego što 'Arjol' bude spreman za lansiranje, 'Roskosmos' najpre mora da dovrši rampu za 'Angaru A5' u Vostočnom i dovrši dizajn ovog broda koji je pretrpio tolike vratolomije. Ne zaboravimo da su 'SpaceX-ov' 'Droagon', 'Boeingov' 'Starliner' ili novi kineski brod započeli svoje konstruisanje nakon rođenja 'Arjola'. A ipak su svi poleteli u svemir osim njega...
Radovi na rampi za 'Angaru' u Vastočnom (Roskosmos).
Ruska lunarna stanica sa kosmičkom letilicom 'Arjol' (PTK-NP) i lunarnim modulom. Ti će elementi odleteti u lunarnu orbitu pomoću teške rakete STK (Roskosmos).
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
