Radi se o privatnoj kompaniji iz San Dijega za konstrukciju, razvoj i funkcionisanje optičkih instrumenata na bespilotnim kosmičkim letilicama. Od osnivanja 1990, kompanijom rukovodi doktor nauka i bivši Nasovac Michael C. Malin (1950). Kada je svojevremeno predložio Nasi da im napravi vrhunsku kameru, rečeno mu je da oni nemaju potrebu za tim 'jer su sve slike sa Marsa koje će im ikad biti potrebne 'Vikinzi' već odavno snimili'.
Malin se nije predavao, već je svoju prvu digitalnu kameru visoke rezolucije ponudio Nasi za misiju 'Mars Observer'. Nažalost, misija je volšebno prekinuta 1993, samo 3 dana pre ulaska u orbitu, a kamera MOC nije stigla da pokaže svoje karakteristike. Posle toga, MSSS je pobedio na konkursu za glavne kamere za robota 'Mars Global Surveyor', gde su ponudili iste kamere kao i u prethodnoj misiji i to naplatili $44 miliona! Kamere su za 10 godina rada poslale ogroman broj izuzetnih slika sa Marsove orbite. Ubrzo posle tog uspeha, počele su da stižu narudžbe za 'Mars Polar Lander', 'Mars Climate Orbiter', '2001 Mars Odyssey', 'Mars Reconnaissance Orbiter' i lender 'Phoenix'.
Jedan od njihovih najuspešnijih instrumenata do danas je bio MOC[1] (Mars Observer Camera koja je kasnije preimenovana u Mars Orbiter Camera) koja je na 'Mars Global Surveyoru' postavljena u Marsovu orbitu u septembru 1997. Do kraja misije, do novembra 2006, MOC je napravio 243.000 slika Marsa, neke u vrlo velikoj rezoluciji. Među značajnim uspesima MOC-a je bilo lociranje mesta sletanja Marsovih rovera 'Spirit' i 'Opportunity'.
Posle više od 9 godina aktivnog rada, 'Mars Global Surveyor' je prestao da šalje slike na Zemlju i danas je izgubljen zajedno sa drugim instrumentima, uključujući i MOC.
Za 'Mars Reconnaissance Orbiter', lansiran 12. avgusta 2005, kompanija MSSS je napravila Mars Color Imager (MARCI) širokougaonu kameru u pet vidljive i dve ultraljubičaste talasne dužine. Kamera CTX (Context Camera) je bila crno-bela sa rezolucijom od 6 metara po pikselu.
'Mars Science Laboratory' je lansiran 2011. i nosio je tri MSSS kamere. MastCam je glavna kamera na roveru koja pravi fotografije i filmove okruženja. HendLens Imager (MAHLI) je instrument koji se nalazi na robotskoj ruci i omogućava mikroskopske slike Marsovog tla i kamenja iz blizine i u prirodnoj boji. Konačno, Mars Descent Imager (MARDI) pravio je slike u boji visoke rezolucije tla tokom faze sletanja.
U decembru 2004, MSSS je od strane Northestern University odabran da obezbedi tri kamere za misiju 'Lunar Recconaissance' (2008). Nedavno, MSSS je za misiju 'Juno', lansiranu 2011, razvio čudesnu kameru JunoCam, o kojoj sam nedavno pisao.
U julu 2014, NASA je objavila da je za sledeći rover 'Mars 2020' odabran multispektralni, stereoskopski imidžing instrument Mastcam-Z. MSSS je obećao da će napraviti unapređenu zum-verziju originalne MastCam. Vidno polje kamere biće od ~ 5° do ~ 15°.
Pogledajmo kako ove kamere i naučni sistemi izgledaju:
Custom SPACE CAMERAS and SCIENCE INSTRUMENT SYSTEMS
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
|
STANDARD MODULAR SPACE CAMERA SYSTEMS
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
|
|
|
P.S.
Zadivljen primitivnom elektronikom kojom su Sovjeti raspolagali pre više od pola veka a ipak postizali onakve rezultate u međuplanetnim misijama, pre neku godinu sam napisao zanimljiv prikaz prvih sovjetskih svemirskih kamera. Koga interesuje ova tema možda će mu biti interesantno da pogleda i ovaj tekst, makar da se uoči kontinuitet u pristupu, tehnici i elektronici optičkih sistema.
[1] Instrument je imao 3 elementa: crno-belu uskougaonu kameru rezolucije 1,4 m/px (sa visine od 380 km), i dve push broom širokougaone kamere (jedna crvena, druga plava) rezolucije 230 m/px. Uskougaona kamera je napravila 40% od ukupnog broja slika.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
