5. juli. 2009.
Baš kada sam završio za mene vrlo zanimljiv tekst o probnom lansiranju buduće rakete za Mesec, Aresu I-X, naleteo sam na jednu agencijsku vest Roberta Blocka iz Kejp Kanaverala (http://www.orlandosentinel.com/news/) koja se bavila baš tom temom. Na brzinu pročitavši, shvatio sam da ima velikih problema sa lansiranjem, a vezano s tim možda i sa samom budućnošću čitavog projekta. Da vidimo o čemu se radi ...
Snažno podrhtavanje koje preti da rastrgne Ares I, raketu od koje Nasa očekuje da će jednog dana poneti ljude na Masec i Mars, preti da odloži -ako ne i otkaže - prvo probno lnsiranje verzije Ares I-X.
Zvaničnici Vojnog vazduhoplovstva, koji imaju jurisdikciju nad svim lansiranjima iz Kennedy Space Centra, zabrinuti su zbog bojazni da vibracije na raketi mogu da aktiviraju mehanizam za samouništenje, koji se nalazi u svakoj raketi u slučaju da sâm let krene naopako[1].
Ako bi se tokom zakazanog lansiranja 30. avgusta (u 11:00 po našem) Ares I-X otrgao kontroli a mehanizam za samouništenje otkazao, raketa bi mogla da postane ozbiljna pretnja za čitav naseljeni pojas Floride.
Verovatnoća da ovaj $360 miliona vredan prototip skrene s kursa predstavlja realan rizik, saopštili su menadžeri i Nase i 45. Svemirske eskadrile Vojnog vazduhoplovstva, jer vibracije u raketi takođe mogu da poremete i upravljački sistem, poznat kao Thrust Vector Control[2], ili kraće TVC.
„Javljaju se zvučni talasi i vibracije koji utiču i na TVC sistem i na sistem za prekid leta," zabrinuto je izjavio Jon Cowart, zamenik menadžera programa Ares I-X, u intervjuu.
„U vezi TVC sistema ... on ugrožava našu sposobnost da kontrolišemo raketu. A to je svakako nešto što sve nas u Ratnom vazduhopolvstvu mora da zabrine. Ne želimo skretanje s kursa."
Problem sa trešenjem, poznat kao trust oscillation, javlja se zato što je prvi stepen Aresa sastavljen od segmenata bustera na čvrsto gorivo slične onima koje koriste i šatlovi. Zbog načina na koji čvrsto raketno gorivo sagoreva, u cevima se stvaraju harmonične vibracije koje čitavu raketu pretvaraju u džinovsku zvučnu viljušku - i prete da i ona počne da se trese u tom ritmu.
METOD ZA PRIGUŠIVANJE?
Nasini menadžeri izjavljuju da poseduju način da se priguše vibracije, ali mnogi inženjeri sumnjičavo vrte glavom. Tačno je da je džinovski sistem za apsorbciju vibracija još uvek u fazi razvoja, ali će Ares I-X poleteti bez njega.
Prema internoj Nasinoj dokumentaciji, podrhtavanje dovoljno snažno da uključi mehanizam za samouništenje pojaviće se 70 do 90 sekundi nakon lansiranja. Vibracije koje mogu da poremete komponente za upravljanje letilicom javljaju se kasnije, nepuna dva minuta nakon liftoffa.
Vojno vazduhoplovstvo nema uticaja na upravljački sistem, ali raketa ne može da poleti bez pouzdanog samouništavajućeg mehanizma koji treba da je uništi ako skrene s kursa.
„Potreban nam je takav sigurnosni sistem koji je pouzdan 99,9%," kaže general Loretta Keleman, glavni bezbednjak vazduhoplovne kasarne na Cape Canaveralu. „Ako ne ispune naše zahteve, neće dobiti dozvolu za lansiranje ovde."
Cowart kaže da Nasine analize nisu tako strašne kako ih prikazuje vojska. „Nikada nismo imali problema sa TVC ili sistemom za prekid leta," kaže on. „Mi smo pravili analize na jedan način, a oni na drugi."
Pitanja postoje od ranije
Ovo nije prvi put da se Vojno vazduhoplovstvo i Nasa ne slažu oko sigurnosti novog programa leta na Mesec. Aktuelno pitanje efikasnosti sigurnosnog sistema za prekig leta javljalo se i kod kapsule za astronaute Orion koja će biti postavljena na vrh Aresa I.
Brigadni general Edward L. Bolton, komandant 45th Space Winga, upozorio je u poslednjem mesečnom izveštaju Nasu da ako bi prvi stepen rakete eksplodirao, njiihovi inženjeri nisu razmišljali o tome da sistem za beg neće imati dovoljno snage da Orion skloni od projektila „veličine Fod Escorta" nastalih od ostataka rakete. Nasa je odgovorila da njihove studije pokazuju da je dotični sistem OK, ali da će izvesti dodatna ispitivanja.
U vezi sa Aresom I-X, Cowart kaže da je siguran da će Nasa naći zajednički jezik sa oficirom za bezbednost Vazduhoplovstva, i da će pripreme za probni let rakete biti nastavljene.
Razloga za žurbu svakako ima: Sastavljanje četiri segmenta bustera na čvrsto gorivo sa metalnom maketom petog segmenta, koji predstavljaju prvi stepen Aresa I-X, otpočelo je u prošli utorak u halama KSC. Svemirska agencija neće pristupiti montaži ostatka rakete - lažnog gornjeg stepena i makete Orion kapsule - sve dok ne budu sigurni da su svi problemi rešeni.
Zvaničnici su već zabrinuti da će predviđeni termin za lansiranje, 30. avgust, biti pomeren. Coward kaže da je zbog obima radova koji su preostali, plus ovi problemi sa sistemima za upravljanje i samouništenje, držanje zadatog datuma za lansiranje „skoro nemoguće". Privatno, zvaničnici Nase kažu da je kraj septembra ipak mnogo realniji termin za start projekta.
Odlaganje utiče na budžet
Problemi sa Vojnim vazduhoplovstvom samo su kap u čaši problema sa kojima se susreće Ares, a izazvani su kašnjenjem i prekoračenjem budžeta. Poslednji problemi su bili tema sastanka ministarskog komiteta koji je ponovo razmatrao čitav Constellation Program o povratku astronauta na Mesec do 2020. godine.
U svedočenju pred komitetom prošlog meseca, Nasini zvaničnici su let Aresa I-X okarakterisali kao „veliku prekretnicu" u Constallation Programu, jer će na taj način pribaviti informacije koje će raketu Ares I učiniti znatno boljom i sigurnijom.
Deo Nasinog problema sa Aresom I-X je u tome što da bi uštedeli novac i vreme inženjeri koriste isti uređaj za samouništenje koji koriste i šatlovi. Jedini je problem što će Aresi mnogo više podrhtavati nego šatlovi busteri.
Cowart kaže da to nebi trebalo da predstavlja iznenađenje.
„Čak i kada smo izjavljivali da ćemo koristiti 'nasleđe' [svemirske sisteme], i upotrebili šatlov buster na čvrsto gorivo, , neverovatno je koliko promena samo jedne sitnice zahteva novih analiza i testova ...," izjavio je on. „Tačno je da nismo počeli od nule, ali nikada ne treba smest s uma kako je malo potrebno da se sleti s puta".
[1] Isti mehanizam se nalazi i u Space Shuttle Solid Rocket Busterima (SRB). Na snimcima nesreće Challlengera vidi se da su se dva raketna bustera odvojila i nastavila da lete, da bi nakon 37 sekundi bila uništtena po komandi oficira za bezbednost leta.
[2] Sistem koji tako upravlja mlaznicama glavnog motora da je mlaz uvek paralelan sa uzdužnom osom rakete. Sličan sistem koriste i avioni Lockheed F-16 MATV, Lockheed Martin F-22 Raptor , McDonnell Douglas F-18 HARV, Mikoyan MiG-29OVT (MiG-35), Sukhoi Su-47, i mnogi drugi.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
