Raketno-kosmički centar "Hruničev" radi na projektima dve verzije rakete-nosača "Proton" srednje i lake nosivosti za sve zahtevnije tržište lansiranja geostacionarnih satelita.
Oba projekta su zasnovana na konceptu stare rakete-nosača "Proton-M" teške klase bez drugog stepena. Izbacivanjem drugog stepena, treći stepen je "spušten" dole na prvi stepen "Protona" koji je modifikovan i izdužen. Osnovna razlika između dve nove rakete je u broju raketnih motora na prvom stepenu. Raketa-nosača srednje nosivosti, koju ćemo označiti kao "Proton-S" ("Proton Srednji" ili Proton Medium), ima šest raketnih motora RD-275M i kapacitet od 2,4t za geostacionarni satelit. Laki "Proton", ili "Proton-L" (Proton Light), ima četiri motora na prvom stepenu i može na geostacionarnu orbitu da postavi satelit mase do 1,45t. Primera radi, njihova matična raketa "Proton-M" ima kapacitet od 3,3t za geostacionarnu orbitu. Naravno, ovde se računa masa samo veštačkog satelita koji se dostavlja na orbitu, ali ne i masa potisnog raketnog bloka "Briz-M" koji se koristi da korisni teret sa niske orbite po lansiranju preveze do parkirne, geostacionarne orbite.
Kod obe rakete, povećana ja količina goriva koju nose prvi (za 35t) i bivši treći, a sada drugi stepen ( za 22t). Zbog toga su ova oba stepena malo povećana, tako da je dužina prvog stepena povećana sa 21,18m na 25,81m, dok je bivši treći stepen "produžen" za oko metar i po, i njegova nova dužina iznosi 8.12m. Obe rakete dobijaju sa starog "Protona-M" raketni blok "Briz-M" za prevoz satelita za niske nageostacionarnu orbitu, koji se praktične može smatrati njihovim trećim stepenom. Takođe, obe imaju na svom vrhu isti konusni blok prečnika 4,35m ispod koga se nalaze stepen "Briz-M" i na njemu korisni teret.
Srednji (u sredini) i laki (desno) "Proton" nastaju izbacivanjem drugog stepena starog "Protona-M" (levo), spuštanjem njegovog trećeg stepena sa raketnim blokom "Briz-M" na mesto drugog i manjim tehničkim promenama. Laki "Proton" na prvom stepenu ima četiri motora, dok teški i srednji "Proton" imaju i dalje oi šest motora.
Ova nova tehnička rešenja će dovesti do značajnog smanjenja cene lansiranja oba nova "Protona", ali očekuje se da će "Proton-S" biti daleko konkretniji od "Protona-L". Zašto? Zbog toga što je razlika između "Protona-M" i "Protona-S" manja nego što je to slučaj sa "Protonom-L" za čiju konverziju sa "Protona-M" treba sa se odradi mnogo više (dva raketna motora treba ukloniti). "Proton-L" se energetski gledano može uporediti sa raketom-nosačem "Sajuz-2.1B" sa potisnim blokom "Fregata".
Cena lansiranja "Protona-S" će biti za 20% manja od "Protona-M", što znači da će se kretati oko 60 miliona dolara, što je u rangu glavnog konkurenta, rakete-nosača "Falkon-9" kompanije SpaceX.
U "Hruničevu" rade na razvoju "Protona-S" od početka, a "Protona-L" od druge polovine 2016. Proizvodnja srednjeg "Protona" treba da krene u drugoj polovini 2017, a lakog u drugom kvartalu 2018. Ako sve bude išli po planu, prvo lansiranje "Protona-S" bi trebalo da bude obavljeno u četvrtom kvartalu 2018, dok bi "Proton-L" prvi put poleteo u trećem kvartalu 2019. Kao i kod "Protona-M" lansiranja oba nova "Protona" su planirana sa kosmodroma Bajkonur, gde postoje dve lansirne rampe za rakete-nosače ovog tipa. Kako se ranije govorilo da će se "Protoni" povući iz upotrebe oko 2025. i ustupe mesto novim raketama tipa "Angara" koje mogu leteti sa Plesecka i, za koju godinu sa Vastočnog, pojavom novih i modifikacijom starog "Protona", ovi planovi će sigurno biti revidirani. Sa "Protonima" ćemo se sigurno družiti mnogo, mnogo duže nego što se mislilo kada su počele da kolaju glasine o njihovom prizemljenju oko 2025.
Zbog čega u "Hruničevu" razvijaju istovremeno dve nove rakete, modifikacije starog "Protona-M"? Razloga ima nekoliko, ali je osnovni da se time Rusija aklimitizuje na tržište pružanja usluga lansiranja geostacionarnih satelita koje se poslednjih nekoliko godina poprilično promenilo. Godinama su u ovoj sferi neprikosnoveni vladari bili francuski koncern "Arijanaspejs" (Arianespace), sa raketama-nosačima "Arijana-5", zatim rusko-američka kompanija ILS (International Launch Services), koju je osnovao "Hruničev" za plasiranje usluga lansiranja raketa "Proton", i rusko/američko/ukrajinsko/norveški konzorcijum "Morski start" (Sea Launch) koji je raketom "Zenit" lansirao satelite na geostacionarnu orbitu sa ploveće platforme postavljene na samom ekvatoru. Za razliku od "Arijane-5" i "Protona", koje pripadaju klasi teških raketa, "Zenit" je sa nosivošću od oko 14t bio u gornjem delu kategorije srednjih nosača. Kao što znamo, "Morski start" je prvo 2009. banktrotirao, a posle pogoršanja rusko-ukrajinskih odnosa i maltene nestao sa kosmičke scene. Prošle godine je prodat ruskom konzorcijumu S7, ali kako je ostao bez ukrajinske rakete sa ruskim motorima ("Zenit"), njegov povratak na tržište lansiranja satelita će trajati najmanje pet godina.
Istovremeno, konkurentnost "Arijanaspejs" zbog velikih troškova gradnje i lansiranja rakete "Arijana-5" je već godinama jedna od najbolnijih tačaka kosmičke Evrope, koju ESA pokušava razvojem projekta "Arijana 6" da nekako ublaži. Sa druge strane, "Hruničev" je praktično svojom krivicom, serijom neuspelih lansiranja u poteklih nekoliko godina istisnuo "Proton-M" sa kosmičkog tržišta. U novonastali vakuum je uleteo Mask sa svojom raketom "Falkon-9" i, maltene preko noći zagospodario svetskim tržištem lansiranja geostacionarnih satelita.
Pored pojave SpaceX i, naravno sve većih ambicija Indije i Japana na ovom tržištu, na pozicije "Protona" su uticale promene u industriji projektovanja geostacionarnih satelita. Dok je ranije njihova ukupna masa, znači skupa sa potisnim blokom, iznosili šest-sedam tona, što se u konac uklapalo u energetske mogućnosti "Protona", pojavom elektroraketnih motora, masa ovih satelita je poprilično smanjena. Sada je masa najvećeg broja ovih novih satelita, skupa sa potisnim novim elektroraketnim blokom, u rangu od 3,5 do 5 tona, znači za nekoliko tona manje od nosivosti "Protona". Kao takav, "Proton" je evidentno preskup i nerentabilan da se koristi za lansiranje manjih geostacionarnih satelita. To je zadatak za njegove dve nove modifikacije srednje i lake nosivosti.
Sigurno se pitate - a gde je u ovoj priči o novom prodoru Rusije na kosmičko tržište, nova raketa "Angara"? Put "Angare" do konkurentnog nosača na tržištu lansiranja lakših telekomunikacionih satelita je vrlo komplikovan i trajaće mnogo duže nego što se to ranije mislilo. Sa serijskom modularnom proizvodnjom stepena "Anagare" ne ide onako kako je očekivano, a pogoršanje ekonomske situacije u Rusiji je takođe doprinelo da se planovi prvih komercijalnih lansiranja "Angare" pomere u desno i trenutno su izvan dometa ove decenije. A Rusiji, koja je na kosmičkom tržištu lansiranja satelita trenutno zastupljena sa neverovatno malim 1%, se itekako žuri.
Zanimljivo, u "Hruničevu" planiraju da i stari "Proton-M" dobije novo ruho. Kao prvo biće povećan prečnik gornjeg dela rakete, ispod koga se smešta korisni teret. Sa novim prečnikom od 5,1m, "Proton-M" će biti u stanju da nosi u kosmos kosmičke aparate većih dimenzija. On će biti napravljen od kompozitnih materijala. Takođe, njegova dužina će biti promenljiva , u prvoj varijanti 15,3m, a u drugoj 17,3m, radi smeštaja korisnog tereta različitih dimenzija (uključujući i mogućnost lansiranja nekoliko satelita u isto vreme).
Raketa-nosač "Proton-M" u novom ruhu
Sve u svemu, mnogo toga se menja na tržištu lansiranja geostacionarnih satelita (i ne samo njih). Oni više nisu isti kao što su godinama bili, pojavile su se nove tehnologije koje ove satelite čine mnogo kompaktnijim, efikasnijim i manjim. Takođe, pojavila se kompanija SpaceX koja je zahvaljujući novim zahtevima lansiranja manjih satelita i jeftinim uslugama oduzela najveći deo ovog kosmičkog kolača od "Arijanespejs" i ILS. Istovremeno, Mask ambiciozno govori o desetinama lansiranja "Falkona" na godišnjem nivou (nedavno je spomenuo i lansiranja svake druge nedelje).
Rukovodstvo "Hruničeva" su na taj način našlo pred velikom dilemom - ili se povući sa tržišta na kome mesta za stare "Protone" više gotovo da nema (prošle godine lansirane su samo tri ove rakete), ili se što pre prilagoditi i vratiti tamo "Protone" tamo gde im je mesto - na tržište pružanja usluga lansiranja veštačkih satelita.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
