Evropa je u okviru misije „ExoMars“ napravila Marsov orbiter koji je već dva meseca u akciji. Prvobitno, NASA je želela da vodi taj projekat a da ESA da deo love ali je Obamino kresanje budžeta 2013. stopiralo celokupnu saradnju. Zato se ESA okrenula Rusiji i za sada ta saradnja daje dobre rezultate. Orbiter će obavljati i naučnu i telekomunikacionu funkciju. Za naučne zadatke ima obezbeđenih 113,8 kg, što je samo 3% celokupne težine orbitera. Najvažniji instrument je kamera. Pogledajmo pobliže o kakvom instrumentu se radi.
Ono što mi laički zovemo kamerom, naučnici zvanično zovu Colour and Stereo Surface Imaging System – CaSSIS. Njen istorijat seže do 2010. godine, kada je NASA objavila da bi volela da sa Esom uđe u program za istraživanje Marsa. Plan je bio da se agencije do 2016. godine dogovore o konceptu misije a da se lansiranje obavi do 2018. Univerzitet iz Arizone je stupio u pregovore sa univerzitetom u Brenu da naprave kameru koja bi se zvala HiSCI. Međutim, NASA i ESA nisu uspeli da izguraju program, te se Evropa okrenula Roskosmosu, a univerzitet u Bernu je sam uspeo da osmisli i napravi kameru visoke rezolucije, nazvavši je CaSSIS.
Svakog Marsovog dana kolor kamera može u proseku da napravi 4-6 stereo parova plus nekoliko ne-stereo slika. Time će se godišnje (primarna misija) snimiti oko 3,4% Marsove površine u boji i oko 1,7% u stereo tehnici u rezoluciji od 5-10 m/px.
Instrument CaSSIS na montaži. Kutija sa elektronikom je dole levo. Teleskop je ovo crno a ovo zlatno je rotacioni mehanizam.
Instrument težak 17,7 kg sastoji se od nekoliko delova. Njegov teleskop poseduje tri ogledala, od kojih je glavno bilo već proizvedeno (u dormalnim uslovima samo njegova proizvodnja bi trajala najmanje 14 meseci!) Primarno ogledalo ima prečnik od 13,5 cm, a sve elemente držo struktura urađena od ojačanih ugljeničnih vlakana (CFRP). Žižina daljina teleskopa je 880 mm. Fokusna ravan je opremljena silicijumskim detektorom sa 4 filtera u boji koji je već bio sa uspehom isproban na Esinoj sondi „BepiColombo“.
 |
 |
Teleskop instrumenta CaSSIS. Snimaće sa visine od 400 km, tako da će plo ispod kamere prolaziti maksimalnom brzinom od 3 km/s.
Sistem fokusne ravni je baziran na instrumentu SIMBIOSYS koji je leteo u misiji „BepiColombo“. Srce sistema je „Raytheonov“ hibridni CMOS detektor „Osprey 2k“. Detektor može da beleži ekstremno brzo podatke sa 14-bitnom digitalnom rezolucijom.
Fokusna ravan. Detektor ima veličinu od 2048×2048 piksela.
Teleskop i fokusna ravan su montirani na rotacioni mehanizam (CRU – Camera Rotation Unit). Pomoću njega rešena su dva ključna problema. Prvo, biće kompenzovano rotiranje letilice oko nadirnog pravca. Pre pravljenja slika, kamera će biti rotirana tako da će linije biti ortoogonalne na pravac kretanja orbitera. (U slučaju kvara ovog mehanizma za rotaciju, sistem bi i dalje mogao da pribavlja podatke ali redukovane rezolucije i veće šuma signala.) Drugo, da bi napravio stereo slike, rotacioni mehanizam može da zaokrene za ~180°. Stoga je kamera konstruisana tako da radi pravljenja prve slike može da snima 10° ispred letilice i 10°unazad da bi napravila stereo par. Vreme neophodno za kompletnu rotaciju uticao je na dizajniranje mehanizma za rotaciju.
Kamera mora da rotira da bi pravila stereo slike. Slike se preklapaju za 10°. Traka svakog snimanja široka je oko 9,5 km. Vreme između ekspozicija je 367 ms.
Ležajevi osovina zupčanika mehanizma rotacije (gore) napravljeni su od keramike, a odnos je 200:1. Zupčanici su napravljeni od titanijumske legure, sa ojačanim površinama. Motor za pokretanje je modifikovani „Port Escap P430“.
Elektronika kamere (ELU – Electronics Unit) poseduje 3 modula.
Mesto kamere na Marsovom orbiteru.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
