Astronautika: misije

Novembra 1991 je odobrena misija Rosetta, kao noseća misija ESA-inog Horizons 2000 Science programa. Od tada su naucnici iz Evrope i SAD kombinovanim naporima napravili orbiter i lender za ovu jedinstvenu ekspediciju čiji je cilj da razotkrije tajne misterioznog ledenog mini-sveta komete.

Dolazak

Na direktan prenos lansi ranja Rosette iz Kurua u Francuskoj Gvajani pozvan sam od strane svog prijatelja koji radi kao programer u jednom od vodećih centara Evropske svemirke agencije (ESA), blizu Madrida, Španija. Nekoliko dana ranije morao sam poslati ime i broj pasoša da bih bio stavljen na spisak zvanica.

Pošto je lansiranje bilo po lokalnom vremenom u Južnoj Americi oko 4 izjutra, u Madridu nas je to kačilo u donekle bizarnih 8:20. Tako sam tu noć prespavao kod njega da bismo ustali oko 6:15 i na prohladnim ulicama već bili oko 6:40 žurivši da se nađemo sa kolegom sa kolima. U 7h se internacionalna ekipa od šestoro mladih ljudi (Španija, Engleska, Francuska i Srbija) ugurala se u kola i krenula na polučasovni put 35 km zapadno od Madrida u Villafranca de Castilla, gde je smešten operacioni centar ESA-e.

Nakon 20 min po autoputevima, na putokazima se počeo pojavljivati logo ESA. I zaista, nakon desetakminuta, većuveliko u prirodi, ispred nas se iznad drveća pojavio prvo jedan, a zatim više satelitskih diševa (raznih prečnika, rekao bih, do 20m) uperenih ka jutarnjem nebu.

Kompleks ESA u Španiji

Usput sam od kolege programera čuo interesantne priču o tome kako ova stanica posebnim ugovorima spada u međunarodnu teritoriju, tako da čak ni policija nema pravo pristupa. Naime, u okviru kompleksa se nalazi i sportski klub (sa bazenom), pa tamo zaposleni mladi ljudi ponekad džogiraju. Pošto se u blizini nalazi vila jednog političara, policija je jednom prilikom pratila «sumnjivce» sve do ulaza u kompleks gde ih je dočekala spuštena rampa, a ljudi iz obezbeđenja objasnili da ne mogu dalje.

Na ulazu, blizu kojeg se vijore zastave svih 15 zemalja članica ESA, smo na šalteru predali dokumenta i dobili ID kartice. U više navrata me je ceo ambijent neodoljivo podsetio na svojevrsni harmonični kontrast izmedu tehnologije i prirode koji se može naći u Istraživačkoj stanici Petnica kod Valjeva. Ovde je to bila kotlina sa brojnim niskim objektima svetlih boja, okruženih zelenilom, ispod srednjevekovnog zamka, i naravno, monumentalni beli satelitski diševi koji kao da vas non stop podsećaju da se ipak nalazite na posebnom, neobičnom i važnom mestu.

U ulaznom holu ispred priređene sale za konferenciju i direktni video prenos delila se kafa i dokumentacija. U 7:30 je

oko 200 gostiju, među kojima je bilo novinara, zvaničnika i naučnika, zauzelo svoja mesta nakon čega je usledila uvodna reč direktora centra.

Rosetta

Novembra 1991 je odobrena misija Rosetta, kao noseća misija ESA-inog Horizons 2000 Science programa. Od tada su naučnici iz Evrope i SAD kombinovanim naporima napravili orbiter i lender za ovu jedinstvenu ekspediciju čiji je cilj da razotkrije tajne misterioznog ledenog mini-svetakomete.

Inicijalno zakazano za januar 2003, lansiranje Rosette bilo je odloženo za februar 2004 zbog kvara na raketi Ariana 5. Tokom 10-godišnjeg cirkularnog putovanja po Sunčevom sistemu, Rosetta će više puta obići Sunce, proći kroz asteroidni pojas i ući u spoljni sunčev sistem (Deep Space), na više od 6 puta većoj udaljenosti Zemlja-Sunce (AU). Tamo će imati randevu sa periodičnom kometom 67P/Curimov-Gerasimenko, gde će ostati u orbiti oko jezgra. Vrhunac će bitiodvajanje malog lendera koji će se spustiti na površinu komete. Nakon punih godinu dana misija će se približiti kraju, decembra 2015. Do tog momenta, sonda i kometa su obišli Sunce i zajedno će biti na putu izlaska iz unutrašnjeg sunčevog sistema.

Istorijska misija

Važnost ove misije je neprikosnovena, jer će mnoge stvari biti realizovane po prviput u istoriji svemirskih istraživanja:

• Rosetta će biti prva letilica koja će orbitirati oko jezgra komete.

• Prva letelica koja će biti zajedno sa kometam tokom njenog puta u unutarnji Sunčev sistem.

• Prvi put ćemo iz neposredne blizine pratiti spektakularnu transformaciju zamrznute komete toplotom Sunca.

• Ubrzo nakon dolaska u orbitu jezgra, Rosetta će ispustiti robotsku sondu na prvo spuštanje na jezgro komete. 

• Instrumenti na ovom lenderu će poslati prve snimke površine komete i izvesti prve in-situ analize njenog sastava.

• Na svom putu ka kometi, Rosetta će proći kroz glavni asteroidni pojas sa opcijom prvog bliskog susreta sa jednim ili više ovih primitivnih objekata.

Naučnici će sa nestrpljenjem očekivati ove rezultate da bi ih uporedili sa predhodnim studijama dobijenih sa ESA-ine Giotto letilice i sa zemaljski baziranih posmatranja.

Interesantno je pomenuti jedno od pitanja na koje će Rosetta pomoći da se dobije odgovor: da li je život na Zemljipočeo zahvaljujući kometnom «zasejavanju» kompleksnim hem. jedinjenjima delu tzv. teorije Panspermije.

Priprema rakete nosa~a Ariana 5 za lansiranje, Foto:ESA

Prenos

Da se vratimo u okolinu Madrida. Tokom uvodne prezentacije (na španskom, naravno) u sali u kojoj je jedva stalo 200-nak ljudi prikazivane su sjajne fotografije, izmedu ostalog, elektronike koja se nalazi u letilici i razne animacije npr. Rosettine putanje i spuštanja lendera na kometu. Pored platna, sa leve strane nalazio se višestruki sat sa, nagadao sam, univ. vremenom (UT) i odbrojavanjem do lansiranja. Mada je teško proceniti od oka, autor bi rekao da su prisutni uglavnom bili novinari, naučnici, nešto zvaničnika, gostiju i zainteresovani prijatelji.

Uvodno predavanje je praćeno slajdovima na video bimu, pri čemu sam imao utisak da je dosta slajdova i tabela ostalo narazjašnjeno i da je predavač često suviše brzo «motao», da ne pominjem daje itiho pričao. Oko 8:10usledio je aplauz nakon čega je preko celog ekrana usledilo odbrojavanje do direktnog video linka sa lansirališta u Koruu. Potom je pred nestrpljivim očima zablistao prizor veličanstvene Ariane 5, najveće evropske rakete, spremne za poletanje. Graja publike. Nepunih pet minuta nakon pojavljivanja te slike, i petnaestak minuta pred poletanje, uz pisak se slika promenila i pojavio se logo ESA nakon čega je usledila plava bina sa mikrofonima i jedan belac u plavoj košulji sa kravatom koji se na francuskom mirnim glasom obratio svima, odmah nakon par sekundi usledio je i sinhronizovani ženski prevodioc koji je izjavio nešto poput: « ...zao nam je, ali zbog vetra na velikim

visinama, lansiranje je odloženo za sutra. Tako da se vidimo na istom mestu u isto vreme...». U sali je usledio tajac, osim par nas koji smo se glasno nasmejali, verovatno ironiji cele situacije. Pa nije bilo lako doći rano ujutru 35km od Madrida! Zašto? Da bi morali da ponovimo isto to sutra? Odmah sam znao da nema šanse. Iskreno, kada sam sutradan saznao da je lansiranje opet bilo odloženo ovog puta zbog nekakve pene na raketi, bilo mi je drago...

Usledilo je izvinjenje direktora stanice i jednočasnovno predavanje o asteroidima i kometama, koje je bilo znatno bolje od prvog i koje je održao rukovodilac misije ISA (Infrared Space Observatory). Nakon svega, prireden je doručak u kantini.

Obilazak stanice

Sama stanica je priča za sebe. Dotična zgrada bez spratova je montažnog tipa sa kružnim hodnicima, i činilo se da u njoj radi do 50-ak ljudi. Bila je još jedna veća zgrada, ali nismo imali prisupa tamo, ili se makar niko nije trudio da nas pozove. U klimatizovanim kancelarijama je uglavnom sedela po jedna osoba po pravilu za računarom. Primetili smo do su svi PC-jevi bili Sun Microsystems, pri čemu su programeri očito radili u Unix okruženju. Specijalitet je bila kontrolna soba za Newton/XMM radio teleskop gde smo «imali čast» da prisustvujemo jednoj transmisiji podataka sa satelita. Ipak, uzjoš dvadesetak «turista» u prostoriji i nismo imali bog zna šta da vidimo osim slike nekog objekta koju je osoblje propuštalo kroz razne filtere.

Centar u Španiji je u okviru ESA zadužen za naučno-istraživačke projekte i za arhiviranje podataka. Stoga je jedna od interesantnijih prostorija bila «soba sa kompjuterima» i velikim kockama u kojima su, po rečima mog prijatelja-vodiča, bili smešteni terabajti podataka sa svih misija, od kojih je veći deo dostupan naučnicima širom sveta preko Interneta.

Na kraju smo još obišli jednu od velikih antena, i usput čuli priču o anteni medu zaposlenima poznatoj kao Satan. Na žalost, ili na sreću obijasnićemo ubzo zašto nismo mogli da je vidimo jer je bila razmontirana svega par nedelja ranije. U pitanju je prva antena postavljena u ovom centru još 70-ih. Ime je, veoma zasluženo, dobila po količini radijacije koju je emitovala po svom okruženju. Da. Mada sada van funkcije već dugo vremena, bila je to antena za slanje podataka, pa su čak prilikom (notornih) transmisija zaposleni morali da silaze u podrum. U prilog ozbiljnosti cele priče, danas je poznato da je par ljudi koji su dugi niz godina, još i 70-ih, radili u stanici zaradili kancer.

Neko vreme sam proveo kod svog prijatelja i njegovog kolege u kancelariji posmatrajući srednjovekovnu tvrđavu na vrhu brega. Rečeno mi je da se kroz prozor kancelarije neretko mogli videti zečevi pa čak i lisice.

Nakon pet dana, sedeći u kafeteriji video sam na vestima da je raketa uspešno lansirana i da je Rosetta krenula na svoje desetogodišnje putovanje, tamo negde iza Jupitera.

Dušan Luiđi Inđic, frilens Web i DTP dizajner iz Beograda. Jedno vreme je radio u IS "Petnica ” u Programu astronomije.