Sada kad nema „Deep Impacta“, moja pažnja će biti usmerena na par preostalih zanimljivih projekata koji su u toku. Recimo, „New Horizonsu“: čime se on trenutno bavi? Gde se nalazi?
Pre nego što je 20. avgusta ponovo prebačen u stanje hibernacije, brod je proveo leto prepuno intenzivnih aktivnosti. Između ostalog, provereni su svi instrumenti (rezultat: svi rade ok!), kao i svi backup sistemi (i oni rade ok“).
Tim je takođe apdejtovao softver za zaštitu od kvarova, daunoludovao naučne podatke prikupljene tokom faze međuplanetnog krstarenja, i stotinama sati pratio letilicu radi što preciznijeg utvrđivanja njene trajektorije. Tom miksu rutinskih aktivnosti tokom letnjeg perioda buđenja dodata su i dva velika posla kojima se NH nije bavio ranije.
Prva od njih aktivnosti, sprovedena početkom jula, obuhvatala je fotografisanje Plutona i njegovog najvećeg satelita, Harona. Kao što se vidi na donjim slikama, zadatak je obavljen uz pomoć kamere LORRI (LOng Range Reconnaissance Imager[1]). Gledajući slike, meta našeg letećeg robota izgleda kao prava binarna planeta[2], i sve nas podsećaju na konačnu destinaciju nakon 5 milijardi km dugog putovanja koje je započeto još januara 2005. godine – preciznije, pre više od 2812 dana.
1–3 jula NH je fotografisao Plutona i Haron svojim teleskopom LORRI. To je prvi put da je sonda razlučila Plutona i Harona kao različite objekte.
Prva slika Plutona koju je načinio NH je potvrdil sposobnost broda da prati udaljeni cilj, što će biti od ključne važnosti za manevrisanje pred Plutonom i ostalim objektima Kajperovog pojasa.
Druga jedinstvena aktivnost obuhvatala je kompletnu letnu vežbu poslednje nedelje leta tokom prilaska „New Horizons“ Plutonu, zajedno sa početkom slanja prvih podataka koji će uslediti nakon toga. Bila je to samo serija praznih radnji, ali ih je pokretao program letnih sekvenci instaliran u brodski računar, koji je izdavao iste naredbe koje će biti izdavane i u julu 2015, kada situacija bude stvarna! Bio je to važan test – i izvršen je brilijantno! Inženjeri su ovo testiranje planirali duže od šest godina i isprobavali ga na zemaljskom simulatoru stotinama puta razrađujući detalje i čisteći bagove. Jedan segment aktivnosti dužine 22 sata već je isproban na „New Horizonsu“ u leto 2012. godine kao vrsta mini–testa.
Kontrolori leta u Operativnom centru misije „New Horizons“ u Laboratoriji za primenjenu fiziku (APL) Johns Hopkins u Laurelu, u Merilendu, budno prate vitalne aktivnosti sonde tokom probe procedura prilaska Plutonu započete 14. jula ove godine.
Zapravo, izvršenje svih navedenih letošnjih zadataka bio je najveći zadatak koji je obavljen do sada, a NH ga je obavio bez greške! Iako konačna, detaljna inženjerijska analiza čitavih aktivnosti neće biti objavljena još neko vreme, svi letilimičmi pokazatelji govore da su se prilazna sekvenca i letilica pokazali onako kako je i očekivano od njih. A kao nagrada stigla je informacija da će potrošnja goriva tokom prilazne sekvence biti nešto manja nego što je prvobitno planirano, što će biti bonus u rezervoaru nakon posete Plutonu i planiranom letu ka objektima Kajperovog pojasa.
Uspešno okončanje navedenih zadataka, kao i prva fotografija Harona pored Plutona, podsetila su rukovodioce misije da se uskoro završava dugačka faza krstarenja a započinje faza približavanja. Početak operacije približavanja započinje za samo 15 meseci – u januaru 2015. godine!
Kao da sve te aktivnosti nisu bile dovoljne, jedan dodatni događaj u julu došao je kao šlag na tortu. Taj ivent, pripreman dve godine, predstavljao je naučnu konferenciju koju je sponzorisao Projekat „New Horizons“ sa ciljem da prikaže sve što se danas zna o Plutonu i njegovim satelitima, njihovom poreklu i evoluciji, i da se čuju naučna predviđanja o tome šta će NH otkriti tamo.
Više od 170 naučnika se odazvalo pozivu na 5–dnevnu konferenciju, održanu u APL u Merilendu, gde je „New Horizons“ izgrađen i odakle se danas nadzire čitava misija. Konferencija „The Pluto System on the Eve of Exploration by New Horizons: Perspectives and Predictions“ bila je pokrivena naučnim presom koji je svakodnevno i iscrpno pisao i tvitovao o događaju.
Između brojnih drugih, na konferenciji su konstatovana sledeća predviđanja i nalazi:
- Hablov teleskop je utvrdio da Plutonovi mali sateliti snažno i na neredovan način variraju u sjaju, ukazujući da se ti mali svetovi u orbitama oko Plutona možda haotično tumbaju;
- Teleskopima posmatrane brojne stelarne okultacije pokazuju da je Plutonova atmosfera još uvek značajna[3], i da neće nestati pre nego što NH stigne;
- Novija predviđanja sugerišu postojanje unutrašnjeg okeana vode i aktivnu površinsku geologiju, koja se verovatno sastoji od gejzira ili vulkana;
- Predviđa se da Haron možda, s vremena na vreme, ima privremenu atmosferu koju stvaraju sveži sudari sa kometama iz Kajperovog pojasa;
- Veruje sa da u Plutonovoj atmosferi možda na maloj visini postoje oblaci ili makar magla, što uzbuđuje atmosferske fizičare ali brine neke geologe jer bi oblaci ili magla mogli da spreče pogled na površinu.
Većina veruje da ovako izgleda površina Plutona, sa retkom atmosferom i Haronom i Suncem na nebu.
Ali, kako je u svom izveštaju napisao glavni rukovodilac misije dr S. Alan Stern, postoji jedno “otkriće” koje je na njega ostavilo najveći utisak na konferenciji. Svi naučnici koji su nastupali, a bilo je tu stručnjaka iz različitih oblasti, neprestano su Pluton i Haron (ali ne i njihove male satelite) nazivali “planetama”. Štern priznaje da nije bio preterano iznenađen time, jer se i na drugim sličnim konferencijama susretao s tim fenomenom. Kada je pitao kolege za razloge, mnogi su kroz smeh odgovarali da su svi oni svojevremeno potpisali peticiju poslatu Međunarodnom udruženju o odbijanju prihvatanja odluke da se Pluton i Haron izbace iz kluba planeta a svrstaju u (tamo neka) patuljasta tela. Neki drugi su priznali da oni jednostavno Plutona nesvesno doživljavaju kao planetu i da tu nema mnogo pomoći.
Učesnici naučne konferencije posvećene Plutonu. Koliko njih je okrenulo prste u vis?
Na kraju da pomenem da je naučni saradnik NH misije sa MIT–a, Rick Binzel, konstruisao za prodaju LEGO model letilice za decu i odrasle, koji će se ako bude prihvaćena pridružiti Marsovom roveru i ostalim letilicama–igrčkama.
Želiš li LEGO model „New Horizonsa“? Da bi kompanija LEGO Group počela proizvodnju, mora da dobije preko 10.000 zahteva. Glasaj na onaj website da bi podržao ideju.
Pogled u napred
Pre nego što započne faza prilaska Plutonovom sistemu zakazana za januar 2015, u planu je sprovođenje još nekih bitnih aktivnosti.
Kao prvo, tim će držati letećeg robota u stanji hibernacije skoro neprekidno do juna 2014. godine. Ta „nesvest“ će nakratko biti prekinuta u januaru 2014. na dve nedelje radi „štelovanja“ pravca antene (mora stalno da bude okrenuta ka Zemlji!), slanja novih komandi računaru i par naredbi za rutinsko održavanje aparata. Ozbiljnije buđenje „New Horizonsa“ zakazano je za početak juna i trajaće 2 meseca, a započeće optičkom navigacijom („homingom“) uz pomoć teleskopa LORRI radi preciziranja kursa ka Plutonu. Sledećeg leta će verovatno na kratko biti uključeni raketni motori radi malih podešavanja trajektorije i tajminga proletanja pored Plutona. Takođe će ponovo biti sprovedea celokupna kontrola backup sistema i naučnih instrumenata na NH.
U nastavku prilaznih operacija, planira se sprovođenje nekoliko kritičnih testova vezanih za prilazna osmatranja sa velike daljine, sa početkom oko 1. septembra 2014, koja će biti protegnuta do kraja novembra ili početka decembra. Nakon toga će letilica biti probuđena radi prilaska, samo par nedelja pre nego što će 12. januara 2015. šou započeti prvim instaliranjem komandi za daljinski prilaz planeti.
Metaforička slika putovanja „New Horizonsa“, koja započinje na jednoj obali – Zemlji, a onda se završava u magli, zvanoj Pluton.
U Americi su svojevremeno čak i obični ljudi protestvovali protiv odluke da se Pluton izbaci sa spiska članova planetne porodice Sunčevog sistema. Levo su pripadnici koji traže prava za Pluton, a desno njihovi protivnici. Te godine je u američki englesko jezik ubačena reč „plutonisanje“, koja označava „organizam ili vrstu čije slabo zdravlje ili opadanje populacije nagoveštava veliku katastrofu u okruženju na horizontu“. O tome postoji i prigodan text na nešem sajtu.
1. Aparat velike žižine daljine, konstruisan zavisoku rezoluciju, osetljiv na vidljivi spektar. Instrumenat je opremljen monohromatskim CCD aparatom visoke rezolucije (1024 × 1024) sa otvorom 208,3 mm koji daje rezoluciju od 5 μrad (~1 arcsec). CCD se hladi pasivnim rafijatorom koji se nalazi na antisolarnoj strani sonde. Zbog razlike u temperaturi, uređaj je izolovan od ostatka konstrukcije. Ogledala Ritchey-Chretienovog tipa i nosači napravljeni su od silicijum-karbida, sa ciljem da se izbegnu temperaturne devijacije, smanji težina i poveća čvrstina. Optički elementi leže u komozitnom štitu od svetlosti, termički izolovani. Instrument je ukupno težak 8,6 kg, i predstavlja jedan od najvećih karbidnih teleskopa koji je ikada poleteo.
2. Treba da podsetim da je LORRI prvi put slikala Plutona još u septembru 2006, sa udaljenosti od 4,2 mld. km.
3. 1985. je otkriveno da Pluton ima atmosferu 700.000 puta „tanju“ od Zemljine, sa pritiskom od samo 6.5 do 24 μbara. Pošto se planeta kreće po izduženoj eliptičnoj putanji, atmosfera (azot, metan, ugljen–monoksid, etan) se polako mrzne i pada na tlo. Kada je Pluton bliži Suncu, ged polako sublimira u gas.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
