Mnoge informativne agencije širom planete objavile su ovih dana interesantnu vest da je Vojadžer 1, napustio Sunčev sistem. Da bi utisak bio jači u nekim naslovima stoji da je to zvanična, službena informacija: It's Official! Voyager 1 Spacecraft Has Left Solar System. To je jako zanimljivo posebno zato što je slična vest bila objavljena i pre nekih osam godina, a u međuvremenu je više puta iz Nase javljano kako je Vojadžer na samoj granici istog i da samo što nije kročio u međuzvezdani prostor.
 |
|
|
Ovu grafiku izradio je Da bismo znali da li je Vojadžer napustio Sunčev sistem potrebno je da znamo koliko je on daleko od Sunca i, naravno, gde su granice Sunčevog sistema, a to drugo je izgleda vrlo rastegljiv pojam. Kada sam pre godinu dana želeo da napišem članak o tome gde se završava Sunčev sistem obratio sam se za pomoć dr Zoranu Kneževiću, direktoru AOB, akademiku i našem najpoznatijem astronomu. Evo dela mog pisma:
Godinama se u medijima (čak i ozbiljnijim) govori kako su Vojadžeri stigli do kraja Sunčevog sistema, pa su ga čak i napustili. Naravno, stvar je u definisanju granice, pa se, u slučaju Vojadžera, uzima da je ona tamo gde se završava heliosfera (nekih 100 AJ, ako se ne varam). Međutim, po tome izlazi da se Ortov oblak nalazi u međuzvezdanom prostoru i da ne pripada Sunčevom sistemu.
Zar nije logičnije drugo rešenje po kome se za granicu uzima područje do kojeg preovladava Sunčeva gravitacija? To je prostor u kome Sunca "vlada" i drži na okupu brojna tela, pa i ona u Ortovom oblaku.
Usledio je interesantan odgovor:
U pravu si, što se tiče Sunčevog sistema. U pitanju je, čini mi se, jedna od onih uobičajenih konfuzija između dinamičara i astrofizičara. Koliko pamtim, završetak helisfere se definiše na osnovu gustine međuplanetarne materije, odnosno njenog izjednačenja sa međuzvezdanom, ali proveriću, pa ću da ti javim.
Desilo se da je naš cenjeni astronom u toku ove kratke prepiske bio na zasedanju Generalne skupštine Međunarodne astronomske unije u Pekingu, dakle na mestu visoke koncentracije najpoznatijih živih astronoma sveta, te je već sutradan od njega stigao ubedljiv mejl sledeće sadržine:
Kao što sam i obećao, razgovarao sam sa Huliom Fernandezom (možda trenutno najvećim svetskim ekspertom za Oortov oblak kometa) o tvom pitanju i on mi je potvrdio ono što sam ti već napisao, s tim što mi je napomenuo da su oni koji smatraju da je kraj Sunčevog sistema na 100 AJ, ne astrofizičari, nego "space phycics experts", dakle oni koji se bave misijama i navigacijom svemirskih sondi.
Eto, o tome se radi. Ugrubo: astronautičari mere veličinu Sunčevog po onome što njih zanima: prestanak ili bar naglo smanjenje solarnog vetra, kraj heliosfere, ulazak u heliopauzu i slično. Fizičari gledaju gravitaciju Sunca, pa granicu postavljaju tamo gde prestaje dominacija njegove gravitacije. U prvom slučaju granica je na oko 100 astronomskih jedinica, a u drugom?
Ortov oblak je misterija za sebe. Niko čak nije sasvim siguran ni da on postoji mada planetolozi generalno računaju da je njegovo postojanje činjenica. Suviše je daleko da bi se neko telo u njemu moglo uočiti i najvećim današnjim teleskopima, pa se planetolozi oslanjanju na teorijske modele i proračune. Procene unutrašnje granice ovog oblaka smeštaju na oko 50 000 astronomskih jedinica (srednje rastojanje Sunca od Zemlje - oko 150 miliona km) što je nešto manje od jedne svetlosne godine (0,79 %). Spoljna granica je na oko 100 000 aj, a po nekim procenama i duplo više od toga što iznosi preko tri svetlosne godine. Dominacija Sunčeve gravitacije, a time i granica Sunčevog sistema je negde na toj spoljnoj ivici Ortovog oblaka, ili malo više od toga i ugrubo možemo reći da se nalazi na 125 000 astronomskih jedinica ili na oko dve svetlosne godine od Sunca - ako smo umereni u oceni udaljenosti Ortovog oblaka od Sunca. Naravno, granica nije pravilna pošto na nju utiče i gravitacija Suncu najbližih zvezda i to treba imati u vidu, ali, kažem, ugrubo, možemo računati da je granica Sunčevog sistema tu negde kako smo napisali.
Dakle, gde je Vojadžer? On se nalazi na nešto više od 125 aj od Sunca. Ako prihvatimo da granicu Sunčevog sisetma određuje njegova gravitacija onda je Vojadžer još uvek na samom početku svog leta, gotovo da ni malo nije odmakao. Raširite ruke i zamislite da je Sunce na vrhu vašeg srednjeg prsta. U toj srazmeri Vojadžer nije prevalio ni dužinu vašeg nokta.
Imajte ovo u vidu kada sledeći put budete pročitali da je Vojadžer izašao iz Sunčevog sistema.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
