Astronautika: misije

Ruski kosmički brod (KB) "Sajuz TMA-08M" koji je lansiran 29. marta 2013. u 00:43h sa Bajkonura, uspešno je spojen sa Medjunarodnom kosmičkom stanicom (MKS), samo šest časova posle poletanja. Ovo je bilo prvo "brzo spajanje" u kosmosu od novembra 1973. kada je poslednja posada dospela na američku orbitalnu stanicu "Skajlab". Sva dosadašnja spajanja sa MKS su obavljana po tzv. "dvodnevnoj šemi".

Lansiranje novog kosmičkog broda sa misijom MKS-35/36 obavljeno je sa rampe broj 1 ("Gagarinova rampa") kosmodroma Bajkonur, pomoću rakete-nosača (RN) "Sajuz-FG". Kosmičkim brodom komanduje veteran Pavel Vinogradov (60, "Roskosmos"), dok su brodski inženjeri Aleksandar Misurkin (36, "Roskosmos") i Kristofer Kasidi (43, NASA). Pozivni znak posade je "Karat".

Za ljubitelje statistike navešćemo da je ovo bilo 43. lansiranje RN "Sajuz-FG", 1794 lansiranje raketa porodice R-7 i 134. lansiranje u okviru programa MKS.  

Vinogradov, Kasidi i Misurkin pred lansiranje

Devet minuta posle poletanja, KB "Sajuz TMA-08M" je odvojen od trećeg stepena RN i ušao u orbitu sa parametrima 200,76 x 246,76 km, period 88,69 min i nagib orbite 51,68 stepeni. Istog momenta otpočele su operacije "brzog spajanja". Radi realizovanja "brzog spajanja" MKS je pre lansiranj KB obavila korekciju orbite, obezbedivši mali fazni ugao (29 stepeni) izmedju ravni orbita KB i MKS. Na osnovu početnih parametara orbite KB, balističari Centra upravljanja letom (CUP) su pripremili korekcije V1 i V2 koje su ubačene u brodski kompjuter "Sajuza" odmah posle odvajanja broda od trećeg stepena. Manevar V1 je započet 48 minuta posle lansiranja. Motor za zbližavanje i korekciju (SKD) je odradio oko 85 sekundi i saopštio brodu impuls veličine 34 m/s. Četrdesetak minuta kasnije, dok je KB još uvek leteo prvom orbitom, obavljen je drugi manevar (V2), koji je trajao 32 sekundi uz impuls ubrzanja od 13 m/s. Posle dva manevra KB je dospeo na orbitu visine 280 x 310km. Za vreme druge orbite, u kompjuter broda ubačeni su parametri sledeće dve korekcije (V3 i V4) koje su obavljene oko dva i po sata posle poletanja. Veličina impulsa ubrzanja je iznosila oko 6,4 i 11m/s uz trajanje rada motora SKD 17 i 27 sekundi. Tada je brod dospeo na orbitu visine oko 311 x 333km. Time je etapa "daljinskog zbližavanja" završena. U zoni radio-vidljivosti, za vreme treće orbite, posle obrade podataka, stručnjaci CUP-a su u brodski kompjuter ubacili parametre vektora položaja KB i MKS. Kompjuter je na osnovu ovih podataka odredio parametre sledeća dva manevra V5 i V6, koji su doveli brod na samo jedan kilometar od MKS.  

Posada kosmičkog broda "Sajuz TMA-08" - Misurkin, Vinogradov i Kasidi.

Sve je dalje išlo po dbro oprobanoj šemi. Spajanje je obavljeno u automatskom režimu, 29. marta u 06.28h (po moskovskom vremenu), tokom četvrte orbite, samo 5 časova i 45 minuta posle poletanja sa Bajkonura. KB je pristao uz Mali istraživački modul MIM2 "Poisk". Pored stručnjaka CUP-a i posade KB, finalne operacije spajanja je sa MKS nadgledao ruski kosmonaut Roman Romanjenko. Posle spajanja, Vinogradov, Misurkin i Kasidi su prešli u MKS gde su ih, pored Romanjenka, dočekali astronauti Kristofer Hadfild (CSA, Kanada), koji je komandant MKS i Tomas Mašborn (NASA).

Time je velikim uspehom obavljeno prvo "brzo spajanje" jednog sovjetskog/ruskog kosmičkog broda sa posadom. Veš smo pisali da su tehniku "brzog spajanja" trajanja nekoliko časova prvi primenili astronauti programa "Džemini" sredinom 60-ih. Takodje, prva spajanja sovjetskih KB serije "Sajuz" 1967. i 1968. obavljena su tehnikom "super-brzog spajanja", tokom prve orbite. Medjutim, u sovjetskoj kosmonautici je posle neuspeha misije "Sajuz-3" oktobra 1968. razvijena "jednodnevna šema" spajanja, dok su američki astronauti tokom programa "Apolo" i "Skajlab" nastavili sa "brzim spajanjem". Kasnije, sovjetski stručnjaci su prešli na "sporu šemu" spajanja u trajanju od dva dana, da bi iznad svega omogućili kosmonautima da se oporave posle napornih priprema lansiranja i ulaska u orbitu. Pre tri godine, nekoliko stručnjaka RKK "Energija", medju kojima je bio i kosmonaut Vinogradov, su razradili tehniku "brzog" (za vreme 4. orbite) i "super-brzog spajanja" (za vreme druge orbite). Direktor "Roskosmosa" Vladimir Popovkin je prihvatio predlog, ali je dosta bilo problema sa balističairami CNIIMaša, koji kontroliše CUP. Medju njima je bilo puno skeptika, tako da je kada je odlučeno da teretni brod "Progres -16M", koji je prvi leteo prema MKS po "brzoj" putanji prošlog avgusta, na dokumentu koji precizira detalje leta odsustvovao potpis predstavnika Centra CNIIMaš!        

U okviru polugodišnje misije MKS-35/36 planirano je 50 eksperimenata (uključujući dva nova eksperimenta), nekoliko izlazaka u otvoreni kosmos, kao i spajanje teretnih brodova serije "Progres M" ("Roskosmos"), ATV-4 (ESA), "Dragon" (SpaceX) i, ako sve bude išlo u redu i aparata "Signus" (Cignys) kompanije OSC. Prema poslednjim vestima, njegov nosač "Antares" će imati prvo lansiranje izmedju 17. i 19. aprila, tako da ako sve bude u redu prvi let "Signusa" prema MKS možemo očekivati ubrzo posle ovog testa.