Na sajtu "Roskosmosa" je objavljen državni program Ruske Federacije nazvan "Kosmička aktivnost Rusije u periodu 2013-2020.".
Program obuhvata ciljeve i zadatke razvoja kosmičkih programa Rusije do 2020. i definiše budžet od 2.1 triliona rubalja (oko 70 mlrd dolara) u narednih osam godina za njihovu realizaciju (nešto manje od devet milijardi dolara godišnje u proseku). Pored toga, planira se reorganizacija ruske kosmičke industrije i formiranje 5-7 holdinga, 3-4 struktura univerzalnog profila i kompanija koja će biti zadužena za gradnju sistema i agregata raketno-kosmičke tehnike.
Evo osnovnih komponenti programa:
· Modernizacija postojećih kosmodroma Pleseck i Bajkonur i završetak prve dve etape gradnje novog kosmodroma Vastočnij
· Početak eksploatacije kosmičkog raketnog kompleksa "Angara-A5"
· Razvoj orbitalne grupe ruskih kosmičkih aparata - 95 KA do kraja 2015, 113 KA do 2020
· Do kraja 2018. u okviru ruskog dela MKS funkcionisaće 7 modula
· Obezbediti neophodan sastav navigacionog sistema GLONASS, sa satelitima GLONASS-K. Povećati tačnost navigacije do 1.4m (2015.), odn. 0.6m (2020.)
· Stviriti naučno-tehničku osnovu sa razvoj perspektivnih obrazaca raketno-kosmičke tehnike, uključujući razvoj transportno-energetskog modula sa perspektivnim raketnim motorom. Početak testiranja - 2018.
· Razvoj novih konkurentnih tehnologija telekomunikacionih satelita, distantnog sondiranja Zemlje, navigacionog sistema, upozoravanja i spašavanja ljudi, monitoringa elementarnih katastrofa
· Ispunjenje medjunarodnih obeveza vezanih sa pilotirane letove i podrška segmenata sistema KOSPAS-SARSAT
· Modernizacija raketno-kosmičke industrije radi povećanja obima proizvodnje u odnosu na 2011. za više od dva puta
 |
Predsednik Putin pored makete kosmodroma Vastočnij |
U oblasti fundamentalnih kosmičkih istraživanja, biće realizovani projekti koji će omogućiti Rusiji da savlada zaostajanje od vodećih država u ovoj oblasti i dugoročno postane jedan od lidera u istraživanjima vasione.
Planiraju se sledeće misije:
· Lansiranje tri kosmičke opservatorije - "Spektar-UF", "Spektar-M" ("Milimetron") i "Gama-400" namenjenih astrofizičkim istražovanjima kosmičkih objekata u različitim dijapozonima elektromagnetnog spektra i gama -zraka visokih energija
· Razvoj programa detaljnog proučavanja Meseca - realizacija misija orbitalnog aparata "Luna-Glob", aparata za spuštanje "Luna-Resurs" (etape 1 i 2), a takodje misija transporta uzoraka mesečevog tla na Zemlju
· Razvoj serije tehnologija koje će omogućiti medjuplanetarne letove i radove čoveka na površinama drugih planeta
· Stvaranje perspektivnog pilotiranog transportnog sistema (PPTS) koji će omogušćiti letove čoveka prema Mesecu.
 |
"Luna-Glob" |
 |
"Luna-Resurs" |
Posle dugotrajnijih analiza, pripremljen je vrlo zanimljiv kosmički program Rusije do kraja ove decenije koji će se odvijati za vreme mandata predsednika Vladimira Putina. Za program se generalno može reći da je zasnovan na realizmu ali i dugoročnim planovima koncepcije razvoja ruske kosmonuatike do 2030. koji je prošle godine usvojen. Ovde se nalaze projekti na kojima se godinama uveliko radi, tako da nema nekih posebnih iznenadjenja.
Ono što medjutim privlači pažnju je projekat razvoja kosmičkog broda PPTS za let prema Mesecu. U dokumentu upavo stoji "prema Mesecu", ne "na Mesec".
Poznati tehnički detalji kosmičkog broda koji se razvija u RKK "Energija" govore o letovima na relacijama Zemlja-Mesec, uz mogućnost prelaska broda na orbitu oko Meseca.
Ukoliko Rusija odluči da postavi kosmičku stanicu na orbiti oko Meseca, onda će PPTS saobraćati do nje. Jednoga dana, ako takva odluka bude doneta, nije isključeno da PPTS bude korišćen i u misijama spuštanja ljudi na Mesec i gradnje mesečeve baze koju je pre nekoliko meseci najavio Dmitrij Rogozin, koji je u Vladi Rusiji zadužen za realizaciju kosmičkog programa.
Iako Mars nije eksplicitno spomenut (uprkos planovima učešća Rusije u projektu “Egzo-Mars” sa ESA-om), govori se o razvoju tehnologija koje će omogućiti medjuplanetarne letove i radove čoveka na površinama planeta. Tako da se može zaključiti da je Mesec prva destinacija Rusije u dubokom kosmosu, za koju neophodna infrastruktura treba da bude razvijena do kraja ove decenije. U Kremlju se već izvesno vreme (delom i pod uticajem doajena sovjetsko-ruske kosmonautike Borisa čertoka koji je preminuo pre nešto više od godinu dana) o Mesecu govori kao o osmom kontinentu, tako da nas uz najavu američkih i kineskih planova u sledećoj deceniji očekuje mnogo zanimljivih dogadjaja u kosmosu.
Ono što takodje skreće pažnju u vezi letova na Mesec je odsustvo planova za gradnju ruske super-rakete tipa američkog SLS. Navodi se finalizacija radova na gradnji objekata prve dve etape na kosmodromu Vastočnij (već je najavljeno da će upravo “Luna-Glob” biti prvi kosmički aparat koji će 2015. biti lansiran sa novog ruskog kosmodroma) i raketno-kosmičkog kompleksa "Angara A5".
 |
Porodica raketa-nosača “Angara” – verzije (s leva) 1.1, 1.2, 3 i “Angara A5” |
Kako je reč o nosaču snage 25tona, znači li to de je Rusija odustala od gradnje super-rakete nosivosti oko 100t za letove prema Mesecu i, jednoga dana prema drugim planetama ? Direktor RKK “Energija” Vitalij Lopota smatra da je za ostvarenje planova mesečevih i medjuplanetarnih letova dovoljna RN snage 60-70 tona, upola manje od poslednje verzije američkog SLS-a koji treba da poleti prvi put posle 2021. Ili, što je smatram cilj "Roskosmosa", prihvaćena je šema sa nekoliko lansiranja manjih RN “Angara” (nosivosti 30-40 tona) i kompletiranja mesečevog sistema na orbiti iznad Zemlje. Tome u prilog ide i nedavni konkurs “Roskosmosa” daljeg modifikovanja raketno-kosmičkog sistema “Angara” za moguća lansiranja prema Mesecu, što je pogrešno protumačeno kao najava gradnje ruske super-rakete.
Ruska baza na Mesecu
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
