Astronautika: misije

U godini koja odmiče ukupno je lansirano 76 raketa-nosača (RN). Jedno lansiranje je bilo delimično uspešno, dok je jedno (obavljeno u Severnoj Koreji) završeno neuspehom, tako da je 74 lansiranja proteklo uspešno.

Evo bilansa lansiranja:

26 - Rusija (8 u okviru programa MKS)
19 - Kina
13 - SAD (dva za održavanje MKS)
10 - Kompanija Arianespace (jedno lansiranje prema MKS)
3 - Konzorcijum Sea Launch
2 - Indija, Japan (jedno prema MKS) i Severna Koreja
1 - Iran.

Pored ovih, postoje indikacije da je Iran obavio dva neuspešna lansiranja (23. maja i 22. septembra), medjutim kako o tome nema oficijelnih potvrda oni se ne mogu svrstati u statistiku 2012.

U odnosu na 2011. broj lansiranja je manji za 8 (odn. za 9,53%). Posle poprilično stabilnog rasta koji se beleži u poslednjih sedam godina, ovo je prvo smanjenje broja lansiranja.

U bilansu Rusije nisu uračunata komercijalna lansiranja konzorcijuma Sea Launch sa platforme Odyssey, u kome glavnu reč vodi ruska kompanija RKK "Energija", kao i lansiranja ruskih RN "Sajuz" iz raketnog centra Kuru za potrebe kompanije Arianespace. Ako bi ova lansiranja bila uračunata, onda je udeo Rusije u bilansu 2012. preko 38%. Rusija je inače u odnosu na 2011. imala 8 lansiranja manje, ali je zato procenat uspešnih lansiranja RN daleko veći. U stvari, svi kosmički aparati su izbačeni u orbitu, ali je u dva navrata zakazao potisni raketni blok "Briz M" kompanije "Hruničev" (u avgustu i decembru), tako da su se sateliti našli na pogrešnim orbitama. Istina, u zadnjem slučaju satelit "Jamal" je sopstvenim motorima ipak dospeo na operativnu geostacionarnu orbitu.

Sa 19 besprekorno obavljenih lansiranja, što u okviru nacionalnog kosmičkog programa, što za potrebe drugih država, Kina je i ove godina ostavila iza sebe SAD. Pre samo nekoliko dana Kina je u orbitu izbacila turski satelit, što je poslednje lansiranje u ovoj godini. Zanimljivo je da je Kina takodje otvorila ovogodišnju sezonu lansiranja i da je imala isti broj kosmičkih startova (19) kao i u 2011. Pored turskog, ove godine Kina je u kosmos na osnovu komercijalnih programa lansirala i satelite Luksemburga i Venecuele. Medjutim, za razliku od Rusije koja je ove godina imala samo četiri "čisto" ruska lansiranja, nacionalni program Kine je i dalje dominantan. Još jedan kuriozitet; u prvih šest meseci, Kina je bila čak i ispred Rusije po broju lansiranja, što rečito govori o krupnom napretku kineske kosmonautike.

Kao i 2011. SAD je ponovo na trećem mestu, ali je u odnosu na prošlu godina zabeležen ogroman pad od gotovo 28%. Treba naglasiti da se u bilansu SAD, u kome dominiraju vojna lansiranja, nalaze i dva lansiranja komercijalnog kosmičkog broda "Dragon" koja je obavila privatna kompanija SpaceX. Istina, NASA je delom finansirala ova lansiranja. Ovako malo lansiranja (ne pamtim kada su SAD imale samo 13 kosmičkih startova) medjutim nije pravi pokazatelj realne slike odnosa na kosmičkoj sceni. Posle gašenja programa Space Shuttle, SAD se nalaze u prelaznoj fazi koju, pored radova na novim "nacionalnim" lanserima i kosmičkim brodovima, karakteriše dinamičan razvoj komercijlanog kosmičkog programa u kome se nekoliko privatnih kompanija, uz finansijsku podršku NASA-e nadmeće. Takodje, mnogo američkih satelita je lansirano raketama-nosačima drugih država, posebno ruskih. Konačno, ako je to u interesu Pentagona ili NASA-e, mislim da SAD sa svojim ogromnim raketno-kosmičkim potencijalima mogu bez većih problema da povećaju broj lansiranja. Konačno, sledeće godine pored SpaceX očekuje se da još jedna privatna kompanija (OSC) zakorači na kosmičku scenu, tako da će 2013. biti više lansiranja sa američkog tla.

Najveći broj lansiranja u 2012. bio je povezan sa programom Medjunarodne kosmičke stanice. Prema MKS obavljeno je 12 lansiranja, dok je najveći broj obavljen sa kosmodroma Bajkonur (8).

Ove godine smo takodje dobili novog člana kosmičkog kluba - Severna Koreja je nedavnim lansiranjem postala deseta država koja je u orbitu sopstvenom raketom lansirala sopstveni satelit. Grandiozan uspeh države koja je godinama izložena sankcijama i ogromnim pritiscima SAD i dela medjunarodne zajednice koje optužuju Severnu Koreju da kosmičkim lansiranjima navodno testira interkontinentalnu raketu. Zanimljivo je da je istog dana kada je Severna Koreja lansirala u kosmos svoj prvi satelit, najveći kritičar tog lansiranja - SAD - izbacila u orbitu po treći put vojni mini šatl, koji prema performansama predstavlja klasičan kosmički aparat sposoban da susreće (i najverovatnije uništava) protivničke satelite.